Свакако се могу сложити са твојим оценама стања; ту нема ничег спорног.
Мада- чини ми се да ниси из Београда, и немаш добру слику стања у престоници.
Наиме, има у Београду и пуно паметног света, са интегритетом и знањем, свесних и ситуације и изазова, али су скрајнути и без приступа медијима, што је данас кључно за неки битан ангажман.
Очито је да хидра свуда има пипке, и добро пази да неко такав не дође пред камере или микрофоне; но, то се увек некако деси, непажњом, пропустом, занемаривањем "опасности"; наше је да чекамо такву "прилику".
Даље- изненадио би се, када би само мало загребао површину- колико је тих "Београђана" из неке провинције, и колико је провинције остало у тим "Београђанима"; ту си мало банализовао, и једино што ми пада на памет је Константиновић и "Психологија паланке", чисто- да се мало подсетиш.
Видећеш да то што по некој инерцији многи виде као декаденцију "круга двојке" заправо долази као колизија псеудоелитизма престонице и опортунизма "дођоша", па твој однос према проблему , без увреде и да ме не схватиш погрешно- подсећа на "просипање бебе са све прљавом водом".
Није проблем у Београду, него у народу који 100 година лута тражећи неко вођство које га неће продати за трице и огледалца запада; није ни чудо што смо као народ толико дезоријентисани, кад нас свако вуче -
не својим путем, већ својом странпутицом.
Дужност оног који зна је да научи оног који не зна;
то је пут ка формирању елите.
Али, елите која ће издржати и сваку увреду, и ометање, и саботирање и притиске.
То није лак пут, нити је "исплатив", у материјалном смислу.
Само у моралној, етичкој "надокнади" ту има неке сатисфакције.
То ми чекамо, тражимо такве Србе.
И они нису ни из Београда, ни из унутрашњости, ни из иностранства.
Треба да се осврнемо, погледамо добро и препознамо оне боље од нас и потрудимо се да,
у пркос томе што нам се не исплати- њима дамо простор, и пазимо да им га неко гори не узме...
Ја то тако видим.