Sarajevo gura NATO vojsku uz Drinu, na granicu sa Srbijom
30.05.2020
Zemljište pored Foče je samo jedna od 17 lokacija u RS, koju bi Armija BiH, uz pomoć Ustavnog suda, da uknjiži na svoje ime, sa idejom da jednoga dana uz Drinu, stacionira i NATO kao stalnu vojnu pretnju Srbiji.
To su, kako objašnjava analitičar iz Banjaluke
Anđelko Kozomara, jasni
planovi Sarajeva i otuda i odluka Ustavnog suda BiH o
knjiženju na BiH više od 250.000 kvadratnih metara
zemljišta u opštini Foča, koje je u posedu Republike Srpske.
Kozomara za Sputnjik precizira da je
Ustavni sud BiH najnovijom odlukom ukinuo presudu Okružnog suda u Trebinju još iz januara 2018. godine o vlasništvu RS nad tom teritorijom i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, naravno uz sugestiju da odluči da to zemljište bude dodeljeno Ministarstvu odbrane BiH.
NATO na granici sa Srbijom
„To, osim dizanja političkih tenzija, stvaranja novih nesporazuma i optužbi na račun RS, u praksi neće proizvesti nikakvio dejstvo, jer to zemljište bi, kao i sve odluke te vrste, trebalo da uknjiži Uprava za geodetske i imovinsko pravne poslove RS, a ona to neće uknjižiti“, nedvosmilen je sagovornik Sputnjika.
U
Dejtonskom sporazumu je, kako podseća, jasno rečeno da
BiH nema nikakve imovine.
Problem je, kaže, što Ustavni sud, takav kakav je, isključivo donosi nezakonite, antidejtonske presude koje su protiv interesa RS.
Plan Sarajeva je da na imovinu Republike Srpske na granici sa Srbijom prvo useli Armiju BiH, a potom i NATO
„U praksi, dakle, to ne bi trebalo da ima bilo kakve posledice, ali će imati velike političke posledice, nesporazume, optužbe i pretnje raznim intervencijama međunarodne zajednice, odnosno ambasadora zemalja kvinte koji sada donose sve odluke i uporavljaju političkim rukvodstvom u Bosni i Hercegovini“, ocena je ovog analitičara.
Reč je o
velikoj površini na teritoriji Foče koja pripada
RS i to
između Foče i Goražda koje je deo entiteta Federacije BiH . Tu je objašnjava Kozomara, u vreme SFRJ bila vojna kasarna i poligon za obuku.
Plan Sarajeva
Na to zemljište bi, prema
planu Sarajeva, u prvo vreme trebalo
da se useli Vojska BiH, ali on napominje da se u
BiH nadaju da će jednog dana ona ući u NATO.
„Podsećam da je Foča
na samoj obali Drine, blizu Srbije i zato je njima toliko stalo da
na granici bude NATO vojska, da imaju
stalnu vojnu pretnju prema Srbiji. Njih zanima da sutra NATO dođe u BiH da ima rakete prema Srbiji,
da onemogući takozvani maligni uticaj Rusije u BiH. To su jasni planovi šta namervaju da urade“, objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje šta će se desiti ako Ustavni sud u konačnoj presudi to zemljište dodeli BiH, a RS katastarski to tako ne bude htela da zavede i može li doći do
pokušaja ulaska Vojske BiH na tu teritoriju, Kozomara je mišljenja da je to nemoguće bez papira o vlasništvu.
„To bi bio otvoreni sukob entitetske policije sa Armijom BiH. Do toga, međutim, gotovo sigurno neće doći. Armija BiH je formirana od tri nacionalne brigade. Srpska je stacionirana u Banjaluci, bošnjačka u Tuzli i hrvatska u Mostaru i ta vojska je više igračka nego ozbiljna armija“, objašnjava Kozomara zaštio ne očekuje takav scenario.
Otimačina uz pomoć Ustavnog suda
On ističe da je sada vidljivo koliko je bilo naivno rukovodstvo RS kada je 2003. godine ukinulo Ministarstvo odbrane i Vojsku RS, koja je po Dejtonu pripadala entitetima i to prepustilo u nadležnost BiH.
„Kada je 2003. Vojska RS data u sastav Armije BiH, tada je rečeno da će sva neperspektivna vojna imovina pripasti lokalnim zajednicama, a sva perspektivna u sastav Armije BiH. Neke komisije su sele i proglasile šta je perspektivna imovina i sada
ima 17 tih perspektivnih lokacija u RS koje treba da pripadnu Armiji BiH“, objasnio je Kozomara.
On napominje da je i
sporazumom o tome utvrđeno da
Armija BiH može samo da koristi te lokacije, ali
ne i da bude njihov vlasnik. To je jasno reklo i rukovodstvo RS još 2006. godine, od čega ne odstupa, što je i u skladu sa Dejtonskim sporazumom prema kome BiH nema imovinu, već samo entiteti.
U
Sarajevu su, kako kaže Kozomara, ćutali nekoliko godina i onda pokušali da to uknjiže kao vlasništvo i
izgubili na svim sudovima i onda su se
okrenuli Ustavnom sudu gde sede tri stranca i dva Bošnjaka, koji uvek
preglsavanjem donose odluke mimo Dejtonskog sporazuma, na štetu RS.
Otuda i
reakcija srpskog člana Predsedništva BiH Milorada
Dodika da se tu radi o očiglednoj pljački i otimačini koja pokušava d
a se legalizuje odlukama Ustavnog suda, koji u kontinuitetu krši Ustav i radi protiv Republike Srpske.
Na pitanje kako se
Hrvati drže u toj priči, Kozomara kaže –mudro
ćute.
... imas ih u inostranstvu koliko ti srce pozeli.
