Quantcast

Šarl Bodler

Poruka
3.666
Ne razumem sto svi traze pesme,price ili sta god vec preko interneta.
Zar nije lepse drzati u rukama knjigu,otvoriti je,traziti omiljeni stih ili pesmu.
Ova elektronika zaista ubija dusu knjizevnosti.
Zato nijedno moje delo se nikada nece u celosti pojaviti na internetu.
 

divlja u srcu

Poznat
Banovan
Poruka
7.025
Razorenje

Moj nemirni Demon stalno me se drzi,
Ko dah neopipljiv oko mene bludi,
I ja ga udisem, on mi pluca przi
I puni ih gresnom, nezajaznom zudi.

Katkad, jer zna silno da Umetnost volim,
Javi se pod vidom najkrasnije zene,
I pritvorno svojim laskanjem holim,
Na gadna ljubavna pica uci mene.

Odvlaci me tako, daleko od Boga,
Bez daha, umorom teskim slomljenoga,
Sred dola Cemera, duboka i gluha,

I pred unezveren pogled bez zazora
Baca zive rane, umrljana ruha,
I sav krvav uzas strasnoga Razora!



ps. Lepo ti kazu ljudi, kupi knjigu i uzivaj! :wink:
 

Snezana67

Primećen član
Poruka
507
Dont_Break_The_Oath:
Ne razumem sto svi traze pesme,price ili sta god vec preko interneta.
Zar nije lepse drzati u rukama knjigu,otvoriti je,traziti omiljeni stih ili pesmu.
Ova elektronika zaista ubija dusu knjizevnosti.
Zato nijedno moje delo se nikada nece u celosti pojaviti na internetu.
Slazem se, ali ne budi tako siguran za svoje delo - postanes li dovoljno poznat i slavan, nece te ni pitati, samo ce te "okaciti" u integralnoj verziji, pa ih ti posle tuzakaj ;)
 

gost 30309

Domaćin
Poruka
4.373
Naravno, neuporedivo ljepshi osjecaj je drzati knjigu u rukama - josh ako je vremeshna, tvrdih korica i pomalo krutih stranica, kitnjastih pochetnih slova... nezamjenjivo.

Otprilike takav je moj primjerak "Cvijeca zla" - svakako jedne od najznachajnijih zbirki evropske poezije.

U njoj su sadrzane pjesme iz perioda kada je Bolder vec prestao da vjeruje u ljudsku dobrotu i moguce postizanje neke harmonije (nada u postojanje ovoga poslednjeg provlachila se kroz "prvu verziju" Cvijeca Zla - "Limbovi", tako je trebalo da se zove). "Cvijece zla" je poezija beznadja, i tu se moze uochiti Bodlerovo shvatanje prema kome se najchistija ljepota radja iz zla.

Volim mnoge pjesme iz te zbirke, u nekima sam pronashla i dijelove sebe:

"Cheznja za nishtavilom", "Chesma iz koje shiklja krv", "Bure mrznje", "Splin" (sve pjesme), "Svrshetak dana", "Sove"... to su one koje mi prve padaju na pamet.
Predivno!
 

commodore

Domaćin
Poruka
4.300
Evo ti jedna vrhunska
++++++++++++++++++++
Madrigal triste

QUE m’importe que tu sois sage?
Sois belle! et sois triste! Les pleurs
Ajoutent un charme au visage,
Comme le fleuve au paysage;
L’orage rajeunit les fleurs.

Je t’aime surtout quand la joie
S’enfuit de ton front terrassé;
Quand ton cœur dans l’horreur se noie;
Quand sur ton présent se déploie
Le nuage affreux du passé.

Je t’aime quand ton grand œil verse
Une eau chaude comme le sang;
Quand, malgré ma main qui te berce,
Ton angoisse, trop lourde, perce
Comme un râle d’agonisant.

J’aspire, volupté divine!
Hymne profond, délicieux!
Tous les sanglots de ta poitrine,
Et crois que ton cœur s’illumine
Des perles que versent tes yeux!

Je sais que ton cœur, qui regorge
De vieux amours déracinés,
Flamboie encor comme une forge,
Et que tu couves sous ta gorge
Un peu de l’orgueil des damnés;

Mais tant, ma chère, que tes rêves
N’auront pas reflété l’Enfer,
Et qu’en un cauchemar sans trêves,
Songeant de poisons et de glaives,
Éprise de poudre et de fer,

N’ouvrant à chacun qu’avec crainte,
Déchiffrant le malheur partout,
Te convulsant quand l’heure tinte,
Tu n’auras pas senti l’étreinte
De l’irrésistible Dégoût,

Tu ne pourras, esclave reine
Qui ne m’aimes qu’avec effroi,
Dans l’horreur de la nuit malsaine
Me dire, l’âme de cris pleine:
‘Je suis ton égale, ô mon Roi!’
 

vladalacsveta

Početnik
Poruka
9
Samo nekoliko meseci posle Floberovog procesa, Pariski sud za prestupe ponovo tuži jednog pisca: Bodler je optužen za povredu javnog morala. Optužbu je zastupao već dobro znani i proslavljeni „poznavalac“ književnosti carski tužilac Ernest Pinar. Posle neuspeha na Floberovom procesu, trudio se svim raspoloživim sredstvima da osude Bodlera. Očigledno da je u njegovoj bogatoj praksi nedostajao jedan „književni“ trofej. A nije ni slutio da će zahvaljujući Floberu i Bodleru ući u istoriju književnosti.
Avgusta 1857. godine Bodler je izveden pred sud Drugog carstva. To je i prvi susret pesnika i francuske javnosti. Suđenje je pobudilo veliko interesovanje publike i francuske štampe.
 

Snezana67

Primećen član
Poruka
507
vladalacsveta:
Samo nekoliko meseci posle Floberovog procesa, Pariski sud za prestupe ponovo tuži jednog pisca: Bodler je optužen za povredu javnog morala. Optužbu je zastupao već dobro znani i proslavljeni „poznavalac“ književnosti carski tužilac Ernest Pinar. Posle neuspeha na Floberovom procesu, trudio se svim raspoloživim sredstvima da osude Bodlera. Očigledno da je u njegovoj bogatoj praksi nedostajao jedan „književni“ trofej. A nije ni slutio da će zahvaljujući Floberu i Bodleru ući u istoriju književnosti.
Avgusta 1857. godine Bodler je izveden pred sud Drugog carstva. To je i prvi susret pesnika i francuske javnosti. Suđenje je pobudilo veliko interesovanje publike i francuske štampe.
Flober je, (a o tome su napisane nekolike knjige), bio ispred svog vremena ne samo po svom talentu, vec i po shvatanju licnih sloboda i pravu izbora. Jednostavno, ondasnje drustveno uredjenje i sama svest drustva bili su daleko ispod njegovog shvatanja, nisu bili dorasli njegovim uverenjima. Tek pedesetak godina nakon objavljivanja Gospodje Bovari, francusko drustvo se malo primaklo Floberovom dozivljaju slobode i tada se desilo da su sami poceli da ga citaju, najpre u avangardnijim krugovima, da bi ga nesto kasnije prihvatili i siri citalacki krugovi.
 

PetarSamotnjak

Zaslužan član
Poruka
129.276
ONA

Kad jutros, jedva krijući zlobu
i u klopku me navodeći,
Demon u moju uđe sobu,
upita: ”Da li mi možeš reći

šta je od sviju lepih stvari
kojim je oko zasenjeno,
od crnih il’ rumenih čari
što čine ljupko telo njeno,

najslađe?” – Ali duša reče
Gnusniku: ”Svaki deo greje
isto, iz svakog melem teče
i podjednako drago sve je.”

Ne znam kad me očarava,
šta posebno me tu privlači.
Ona me kao noć stišava
I kao Osvit na me zrači;

i saglasje je preveliko
što njenim lepim telom vlada
da obujmiti može iko
sve sastojke tog divnog sklada.

Preobražaj me tajni pleni,
sva čula se u jedno sliše!
Muzika struji dahom njenim,
kao što njezin glas miriše!

Šarl Bodler
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.492
Cveće zla (Les fleurs du mal)
Istaknuti francuski pesnik 19. veka koji u svom delu vrši sintezu romantizma (preuzima romantičarske teme: priroda, dosada, bog), realizma i parnasa (lapurlartizam, plastična lepota), tako da ga ne možemo svrstati u neki određeni pokret. Bodler se smatra pretečom simbolizma, pesnikom koji je otvorio put ka modernoj književnosti.
Rođen je u Parizu, otac mu je umro kada je imao samo 6 godina. Ostaje sa majkom koja se preudala, što ga je jako pogodilo i odlučuje da napusti dom. Odlazi u kraljevski internat, a zatim u gimnaziju Luj Veliki.
Boemski život
Već sa 18 godina, Bodler piše prve pesme i posećuje boemska mesta. I sam je počeo da živi kao boem, putovao je. Posebno su mu se dopala ostrva Mauricijus i Reunion zbog njihove egzotičnosti. Po povratku u Pariz, zaljubljuje se u jednu mulatkinju i ona mu postaje ljubavnica.
Bodler je nemilice trošio novac nasleđen od oca, zapao je u dugove, pa čak i pokušao da izvrši samoubistvo.
Počeo je da piše pesme i da prevodi priče Edgara Poa da bi otplatio dugove.
Cveće zla (Les fleurs du mal)
Svoje najpoznatije delo, zbirku pesama Cveće zla, objavio je 1857. godine. Zbirka je šokirala javnost jer govori otvoreno o porocima, posebno onim seksualnim. Iako je predgovor knjige posvećen Teofilu Gotijeu, poborniku larpurlartizma, ona ne predstavlja knjigu čistog umetničkog karaktera, već neku vrstu Bodlerove ispovesti. Što se tiče strukture samog dela, pesme su raspoređene po podnaslovima i svaki deo govori o nekom poroku.
Prvi deo se naziva Splin i Ideal jer oslikava dosadu, nezadovoljstvo, agoniju. Drugi deo su Pariske slike, ili život u Parizu koji vode najjadniji ljudi. Treći deo se zove Vino i govori o zloupotrebi alkohola, droge i telesnih zadovoljstava. Revolt, posle svega gore navedenog. Čovek okreće leđa Bogu i poštuje satanu. Poslednji deo je Smrt. Svakako treba spomenuti njegove najpoznatije pesme iz ove zbirke, a to su Veze i Albatros.
Bodlerova dela
Saloni, 1845-46
Cveće zla, 1857
Moje ogoljeno srce, 1859-60
Lažni raj, 1860
Olupine, 1866
Male pesme u prozi, 1869
Kraj
Od 1857. godine Bodler je sve češće bio podložan psihičkim smetnjama i napadima i to ga ometa u radu. Boraveći u Naviru, doživeo je krizu, i preminuo je kada je doveden u Pariz, poluparalizovan.
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.492
Albatros
Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
lađa što nad ljutim vrtlozima plove.



Na daske od krova spuste ih sputane.
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu k'o veslima na obadve strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,
krilati se putnik bori s okovima;
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.
 

Hypnotwist

Zainteresovan član
Poruka
131
Ćaskanje

Ti si svod jesenj lep, blistav i rujan!
Al' kroz mene žalost kao val se ljulja,
i stavlja na usnu, uz povratak brujan,
žestoko sećanje na gorčinu mulja.

Zalud tvoja ruka sad dotiče mene,
to što traži mila, mesto je što tinja
uništeno kandžom i zlim zubom žene.
Ne traži mi srce, plen je životinja.

Moje srce dvor je kog je kavga strla,
tu se banči, tuče, sudaraju tela!
Miris pliva kraj tvog obnaženog grla!

O lepoto, šibo duša, to si htela!
Tim očima plamnim, gde slavlje treperi,
sprži dronjke koje poštediše zveri!
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.563
Бодлер: Белешке

4. Обичај, жене и љубав

Општи тип жене.

Очи пајаца,
чело овна,
очни капци као љуске црног лука.
Очи без боје и без погледа,
уста наказно мала или напросто без уста (без речи, без пољупца),
увучена доња вилица,
равни табани,
слоновске ноге (греде на даскама),
кожа љубичасте боје,
а уз све то голубија уображеност и шепурење.
:rotf:
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.563
Да сажмем све своје мисли у једну једину и пружим ти представу о свим размишљањима, сматрам одсад заувек да само жена која се патила и родила дете јесте с мушкарцем једнака.

Шарл Бодлер, Изабрана писма
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.563
Жорж Сандова је једна од оних маторих наивки које никада да сиђу с дасака.
Недавно сам читао један предговор (предговор Госпођици Ла Кентини), где, по њој, излази да прави хришћанин не може веровати у Пакао.
За укидање Пакла она, сигурно, има добре разлоге. :hahaha:

Интимни дневници, Бодлер
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.563
Не треба мислити да Ђаво искушава једино духове од вредности. Он, без сумње, презире будале, али не одбацује њихову сарадњу. Напротив, у њих он полаже велике наде.
Узмите Жорж Сандову. Она је, пре свега и изнад свега [sic] велика глупача; али она је и бесомучница. Сам Ђаво ју је уверио да треба да се ослони на своје добро срце и на свој здрав разум, да би, потом, могла да убеђује остале глупане да се ослоне на своја добра срца и свој здрав разум.
При самој помисли на то малоумно створење подилазе ме жмарци страве. Када бих је сусрео, не бих могао да се уздржим од жеље да је треснем кропионицом по глави.
:rotf:
Интимни дневници, Бодлер (књига 5. у комплету)
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.563
Како се, пре двадесет година, код нас певало о слободи, слави и срећи Сједињених Америчких Држава! Слична глупост поводом Белгије.
Зашто Французи који су живели у Белгији не говоре истину о тој земљи? Зато што, будући да су Французи, не могу да пристану да су били насамарени.

Јадна Белгија, Бодлер
 

Aalegro

Primećen član
Banovan
Poruka
768
Porok kao način života – Šarl Bodler

Šarl Bodler je tipična gradska njuška, prvi pesnik velegrada, zavisnik od gradskih poroka, pun prezira prema građanima oko sebe. Bodler je devijacija prirodnog koje je u njegovom sistemu vrednosti vrhunac svega što doživljava kao vulgarno.
Vrline su, po Bodleru, sasvim neprirodne pojave, pa tako i sve prirodno treba odbaciti kao nešto što čoveku oduzima njegovu posebnost. A posebnost je ono čime se Bodlerova sujeta čitavog života hranila, ne iz prazne poze, već iz želje da se kroz neobičnost i izuzetnost prevaziđe banalnost ljudskog života, koju je svuda oko sebe video i koje se gadio.
Banalnost je u Bodleru izazivala osećaj splina, tog elitnog doživljaja teskobe od životarenja koja je svojstvena velikim duhovima i koja se leči umetnošću i porokom, ili se bar pokušava lečiti.
Splin je čama i užasnutost nad predvidivošću svakodnevice, večita seta i sentimentalnost za zvezdanijim trenucima ljudskog roda, neizdrživost svakodnevnog ritma života koji uspavljuje u svojoj harmoničnoj monotoniji. Splin, istovremeno, i nije ništa od toga, nego je nešto rečima neuhvatljivo jer reči nisu dorasle tom elitnom i mukotrpnom osećanju teskobe svojstvenom probranim ili prokletim duhovima.
Bodler je iz svog prokletstva, splina, koji je neretko prokletstvo svih ljudi koji se usude da pogledaju oštrijim okom u svoje živote, stvorio svoju poetiku. Pesnik velegrada, zaljubljenik u mačke i prostitutke, uživalac apsinta i opijuma, nosilac sifilisa, zadojeni katolik luciferske figure pune bezbožnog bunta, nekrunisani pariski princ tame, prvi među odbačenima i prognanima iz očinskog zagrljaja i nosilac novog svetla poezije.

Šarl Bodler – život kao beg od konformizma
Biografizam je kao pristup u tumačenju poezije gnusna laž i ne bi se imalo zašto baviti Bodlerovm životom ako bismo to radili sa namerom da razumemo njegovu poeziju. Međutim, život Šarla Bodlera od najmlađih dana izvanredna je pesma u nepravilnom stihu, pisana neakademskim jezikom punim vulgarizama i protivljenja svim pravilima stila, otvaranje novih horizonata.
Tokom detinjstva, dve su stvari bile od presudnog značaja za formiranje ličnosti Šarla Bodlera. Bila je to najpre rana smrt oca i majčina preudaja za omraženog očuha, a zatim i strogo katoličko vaspitanje.
Uprkos svim bogohulnim postupcima i verovanjima pesnika,katoličanstvo je prisutno u njegovoj poeziji kao matični jezik, protiv koga se može pisati samo na njemu samom. Motivi, metafore, strahovi i predmeti mržnje i obožavanja u Bodlerovoj poeziji dolaze iz katolicizma. Prezir prema svakodnevici, osećanje splina kao rezultat čežnje za nečim uzvišenijim što je očekivao od života i čoveka svoj koren imaju u hrišćanskim propovedima i visokim katoličkim katedralama; onda kada život nije oponašao propoved i jedan i drugi prezreni su kao poslednja laž.
Već sa osamnaest godina, Šarl Bodler je kipteo od užasa spram građanskog života koji jedino vrednuje benigna zadovoljstva konformizma. Malo piše pesme, malo se opija na čuvenim boemskim mestima Pariza, u celosti živi kao boem, odeva se elegantno, ponaša otmeno, a sa sobom ipak vodi svuda jednu prostitutku kao svoju pratilju.
Da bi ga sklonio od „lošeg društva“ očuh, koji mu je po svemu sudeći zaista želeo samo dobro, ali je njegovo „dobro“ bilo sasvim različito od onoga što je mladi Bodler pod tim podrazumevao, šalje ga na putovanje svetom.
Tu se pesnik oduševljava Mauricijusom, upoznaje zadovoljstva opijuma i hašiša, a sa puta dovodi i jednu mulatkinju koja mu postaje ljubavnica. Novac nasleđen od oca troši nemilice, upada u dugove, pokušava samoubistvo, prevodi Poa da bi otplatio dugove i time otvara vrata američkom pesniku na evropsku književnu scenu.
Glad za šokiranjem je ogromna – kosu boji u zeleno (boja omiljenog pića pariskih boema, apsinta), laže da je policijski špijun, da je homoseksualac, da je ubio i pojeo svog oca, dok mu svi slepo veruju na reč.
 

Aalegro

Primećen član
Banovan
Poruka
768
Egzotični Miris
Cveće zla XXII
Dok udišem miris tvojih toplih grudi, sklopljenih očiju, u jesenje veče, ja ponovo vidim te obale sreće gde jednoličnoga sunca oganj rudi; lenjivo ostrvo gde priroda nudi svoje divlje voće i čudno drveće; ljude čije telo vitko se pokreće, žene čiji pogled iskrenošću čudi. Vođen tvojim dahom u predeo žarki vidim luku punu jedara i barki još uvek smorenih morskim talasima, dok sa tamarinda zelenih se ruši miris koji kružeć nozdrve nadima i s pesmom mornara meša se u duši.
 
Top