Quantcast

Šargarepa

ranjeni Zoro

Elita
Poruka
21.381
Želeo bih da na ovaj način odreagujem na teme kojima se ženama stavja do znanja kakvih sve tipova muškaraca ima.

Cilj mi nije da se upuštam u te kvazi-tipologije, već u samu ideju da se posle toliko desetina (a neki kažu i stotina, pa čak i miliona) godina postojanja ljudske vrste , ti međuljudski odnosi i dalje mistifikuju, trpaju u kategorije i tipove e da bi se valjda u tim odnosima lakše snašli, videli gde se mi tu nalazimo, ko je poklopac a ko šerpa i šta nam je činiti.

Sve takve teme imaju za cilj tzv „postizanje sreće“. U prevodu: „Drage dame, ako želite da budete srećne, morate imati na umu da postoji tri tipa muškaraca..bla bla bla.. bli ble blo..“

Problem je međutim mnogo dublji i zapravo poguban za te iste dame.

Prvo, da postoji neki Marsovac verovatno bi se pitao „aman žene DOKLE ćete više khenjate o tome?“ i „Što bre ne uzmete da komponujete neku muziku ili izmislite neki izum?“

Drugo, ideja da „sreća“ dolazi spolja je već sama po sebi idoitski opasna. Nnjezino visočanstvo Ženu vazda dakle neko drugi treba da usreći, a njeno je samo da povede malo računa ko će taj drugi da bude.

Neko bi rekao da je postavljanje takvih tema samo još jedan Big Trt, te da ne treba uzimati stvari preozbiljno, te da je to nešto malo više od zabavne ukrštenice, osmosmerke ili tako neke slične zaprdice.

Okej.

Ipak, oni koji malo dublje promišljaju, primetiće kakvo takve teme neguju jednu otrovnu biljku u mozgu žene. One neguju mistifikaciju, tabuizaciju, veštačku senzaciju, enigmu i podstiču zbunjenost u večiti rebus koji se zove „Mr Pravi“ ili „Idealan partner“ ili „Srećna veza/brak“ ili „ holivucki san mori nane!“

Žene nikada nisu bile pod većim pritiskom kako da se našminkaju, očešljaju, obuku, prekrste noge, napuće usta, šta da zamišljaju, kako da dišu, šta da jedu, kako da se iebu, koje knjige da čitaju, sa kim da se druže, gde kada da se pojave, kako da budu savršene i uopšte, šta da više urade da bi dobile tu prokletu „sreću“. S druge strane, ispada da obrni okreni i dalje dobu samo kerec. A on kao što sve žene znaju, nije Sreća (čak i kad je ko noga kereća), naročito kada isti nestane i da se javlja prestane.

Gde se pritiska tu mora da dođe do otpora i pucanja. Dokle će žene da trpe taj pritisak?

Čujem da brakovi ovih mlađih generacija pucaju još pre nego se osuši svadbeni bidermajer, pa bi se reklo kako žene eto biraju da puknu u vezi, braku, i to ispred svog avaj promašenog partnera.. Neke žene puknu i kod šrinka, ali to je jedno drugačije, zdravije pucanje gde se iz začaurene larve izlegne jedan drugačiji leptir, no o tome neki drugi put..

Kad već pričam o mistifikaciji veza i sreće, zašto se npr ne mistifikuje npr to kako hodamo? Zašto se deci ne čitaju bajke o hodanju, zašto se pred njima ne prepričavaju anegdote o tome kako ko hoda? Hodanje je veoma važna aktivnost, ipak hodanje nam ne donosi „sreću“. Hodanje se podrazumeva, sreća sa partnerom nekako ne. Hodanje se ne mistifikuje i tabuizira, sreća opet ne ide bez mistifikacije i preuvelićavanja, jer je navodno retka i pojavljuje se samo ako se pravilo izgovore određene reči na tojest bogjavljenje..(a i to ako je mesec tojest pun)

Sve ono što nam donosi „sreću“ je podložno mistifikaciji (a samim tim i zbunjivanju, nezadovoljstvima, sukobima, frustracijama ) pa ispada da nam to bavljenje srećom donosi samo razočaranje i nesreću. Od silne jurnjave za srećom, žene postaju sve umornije, treba im više razumevanja, vitamijna, fitnesa, sna. Njihovo telo trpi pa im, da bi sakrile te podočnjake, iskrzanu kosu i masnu kožu treba sve više šminke, krema, maski. Njihov mozak je na ivici histerije, pa im treba više dopamina, serotonina, čokolade, aplauza, orgazama..one bi razume se da makar malo i makar ponekad pobegnu iz svega toga – stoga: Dobrodošla u Datidupevidiputa Travel ! To je sve naravno Big Trt - vrzino kolo koje vodi u bolesti, očaj i preranu smrt.

Žena bi da izađe iz toga, ali ne zna kako.

Reši da se malo odmori od svega, sedne, meditira malo u kadi sa mirišljavom kupkom, upali radio sa nekom muzikicom (tišina je ipak previše opasna), možda malo prelista štampu, przuji po netu..kad tamo: Tipovi muškaraca i koji je pravi za vas ! I tako to krene..

Gde god leže zadovoljstva spoljnog tipa (ishrana, međuljudski odnosi, isl) sreća je nemoguća. I to svako od nas negde duboko i intimno zna.

Na primer, koliko god da ti je hrana ukusna i pričinjava ti zadovoljstvo, negde duboko znaš da će to zadovoljstvo da potraje kratko, a i pitanje je da li je zdravo itd.

Koliko god da ti je seks sa partnerom mind blowing, već par sati posle seksa, iza ćoška te čekaju isti oni izazovi koje ne možeš da izbegneš (komunalije, problemi sa decom, vremenske neprilike, dosada, očekivanja, nesanica, komšija manijak, ili sms opomena od banke.)

U prevodu: ne možemo da non stop iedemo, niti možemo non stop da se iebemo e da bi ceo život bili neprestano srećni.

Priče o tipizaciji ljudi i mistifikacija koja ide uz to, opasne su jer usmeravaju naša očekivanja u pogrešnom pravcu – u pravcu tzv sreće (koja ne postoji kao konstanta)i ta se očekivanja prenose s generacije na generaciju, pa tako već sada imamo milione devojčica koje još nisu došle u stadijum da se kupaju same bez pomoći majke, ali već znaju da će u životu morati da svu svoju pažnju usmere na muškarce, da im uspeh u životu zavisi od njih, te da „sreća“ dolazi spolja i već sada su izložena pritisku i marketinškoj mašineriji koja ide uz to.

Pre neko veče, prolazim pored nekog kafića i jednim uvetom čujem dve žene u recimo zrelim 50-tim, kako na izlasku iz tog kafića konstatuju kako unutra „nema nikakvih frajera..“ Što dabome implicira da idu ka nekom drugom kafiću te da su se i to veče dale u „lov“ na frajere i što dabome implicira očaj te celokupne potrage, stotine produženih espresso bućkuriša, poziranja i šminkanja, blebetanja u prazno i vrćenja jednih te istih tema o tome ko je koga prevario, ko se sa kim smuvao i da li će to trajati i obrni okreni - lična nesreća se lakše trpi kada se tuđa sreća malo usjere, i tako ukrug.

Te žene više ne možeš da uveriš kako zadovoljstvo ne dolazi spolja. One su kao kućni ljubimci izdresirane na ta kratkoktrajna zadovoljstva (posle kojih moraju da se bore sa očajem dosade, samoće, neosmišljenosti, praznine). Kada bi ih pitali da biraju između spokoja u unutrašnjem miru svakodnevnice ili da doživotno zvrndaju po zagušljivim kafićima i šoping molovima ali da im neko odfikari mali prst na levom stopalu - one bi izabrale ovo drugo. Postojanost se više ne nosi, sada se nose pretraga, potraga i lov na šargarepu koja večito izmiče ispred nosa.

Isto je i sa pronalaskom „idealnog“ ili Mr Pravog (u koji god „tip muškarca“ da spada). Kada male devojčice ne bi vaspitavali kao „princeze“ sve te devojke i kasnije žene ne bi ni čuvale tu lažnu krunu na glavi niti bi primetile kada im ista padne. Ne. One se sve odreda vaspitavaju da budu korisni fah-idioti i da zarad „svog dinara“ rade neke ponižavajuće dosadne poslove za neke bezpbrazno bogate ljude i da čekaju da ih kao takve neko drugi usreći. Nikad one, uvek drugi. Sreća uvek dolazi spolja, one samo treba da čekaju i da se nadaju kako je moguće, jer eno ona likuša an Instagramu svojom slikom dokazuje i pokazuje da je to tako. Da bajka postoji i da, dok ova popunjava neke umobolne tabele, ona tamo leži na tropskoj plaži i pući se. Šta je rešenje..? Od prve sledeće plate, naduvati usta pa makar nemala šta da stavi u njih !

A onda..Mr Pravi samo ima da je saleću. I to sva 3 tipa, a onda će samo da bira ovog ’oću ovog neću..

1579439570552.jpeg
 

winx vila

Iskusan
Poruka
5.069
Želeo bih da na ovaj način odreagujem na teme kojima se ženama stavja do znanja kakvih sve tipova muškaraca ima.

Cilj mi nije da se upuštam u te kvazi-tipologije, već u samu ideju da se posle toliko desetina (a neki kažu i stotina, pa čak i miliona) godina postojanja ljudske vrste , ti međuljudski odnosi i dalje mistifikuju, trpaju u kategorije i tipove e da bi se valjda u tim odnosima lakše snašli, videli gde se mi tu nalazimo, ko je poklopac a ko šerpa i šta nam je činiti.

Sve takve teme imaju za cilj tzv „postizanje sreće“. U prevodu: „Drage dame, ako želite da budete srećne, morate imati na umu da postoji tri tipa muškaraca..bla bla bla.. bli ble blo..“

Problem je međutim mnogo dublji i zapravo poguban za te iste dame.

Prvo, da postoji neki Marsovac verovatno bi se pitao „aman žene DOKLE ćete više khenjate o tome?“ i „Što bre ne uzmete da komponujete neku muziku ili izmislite neki izum?“

Drugo, ideja da „sreća“ dolazi spolja je već sama po sebi idoitski opasna. Nnjezino visočanstvo Ženu vazda dakle neko drugi treba da usreći, a njeno je samo da povede malo računa ko će taj drugi da bude.

Neko bi rekao da je postavljanje takvih tema samo još jedan Big Trt, te da ne treba uzimati stvari preozbiljno, te da je to nešto malo više od zabavne ukrštenice, osmosmerke ili tako neke slične zaprdice.

Okej.

Ipak, oni koji malo dublje promišljaju, primetiće kakvo takve teme neguju jednu otrovnu biljku u mozgu žene. One neguju mistifikaciju, tabuizaciju, veštačku senzaciju, enigmu i podstiču zbunjenost u večiti rebus koji se zove „Mr Pravi“ ili „Idealan partner“ ili „Srećna veza/brak“ ili „ holivucki san mori nane!“

Žene nikada nisu bile pod većim pritiskom kako da se našminkaju, očešljaju, obuku, prekrste noge, napuće usta, šta da zamišljaju, kako da dišu, šta da jedu, kako da se iebu, koje knjige da čitaju, sa kim da se druže, gde kada da se pojave, kako da budu savršene i uopšte, šta da više urade da bi dobile tu prokletu „sreću“. S druge strane, ispada da obrni okreni i dalje dobu samo kerec. A on kao što sve žene znaju, nije Sreća (čak i kad je ko noga kereća), naročito kada isti nestane i da se javlja prestane.

Gde se pritiska tu mora da dođe do otpora i pucanja. Dokle će žene da trpe taj pritisak?

Čujem da brakovi ovih mlađih generacija pucaju još pre nego se osuši svadbeni bidermajer, pa bi se reklo kako žene eto biraju da puknu u vezi, braku, i to ispred svog avaj promašenog partnera.. Neke žene puknu i kod šrinka, ali to je jedno drugačije, zdravije pucanje gde se iz začaurene larve izlegne jedan drugačiji leptir, no o tome neki drugi put..

Kad već pričam o mistifikaciji veza i sreće, zašto se npr ne mistifikuje npr to kako hodamo? Zašto se deci ne čitaju bajke o hodanju, zašto se pred njima ne prepričavaju anegdote o tome kako ko hoda? Hodanje je veoma važna aktivnost, ipak hodanje nam ne donosi „sreću“. Hodanje se podrazumeva, sreća sa partnerom nekako ne. Hodanje se ne mistifikuje i tabuizira, sreća opet ne ide bez mistifikacije i preuvelićavanja, jer je navodno retka i pojavljuje se samo ako se pravilo izgovore određene reči na tojest bogjavljenje..(a i to ako je mesec tojest pun)

Sve ono što nam donosi „sreću“ je podložno mistifikaciji (a samim tim i zbunjivanju, nezadovoljstvima, sukobima, frustracijama ) pa ispada da nam to bavljenje srećom donosi samo razočaranje i nesreću. Od silne jurnjave za srećom, žene postaju sve umornije, treba im više razumevanja, vitamijna, fitnesa, sna. Njihovo telo trpi pa im, da bi sakrile te podočnjake, iskrzanu kosu i masnu kožu treba sve više šminke, krema, maski. Njihov mozak je na ivici histerije, pa im treba više dopamina, serotonina, čokolade, aplauza, orgazama..one bi razume se da makar malo i makar ponekad pobegnu iz svega toga – stoga: Dobrodošla u Datidupevidiputa Travel ! To je sve naravno Big Trt - vrzino kolo koje vodi u bolesti, očaj i preranu smrt.

Žena bi da izađe iz toga, ali ne zna kako.

Reši da se malo odmori od svega, sedne, meditira malo u kadi sa mirišljavom kupkom, upali radio sa nekom muzikicom (tišina je ipak previše opasna), možda malo prelista štampu, przuji po netu..kad tamo: Tipovi muškaraca i koji je pravi za vas ! I tako to krene..

Gde god leže zadovoljstva spoljnog tipa (ishrana, međuljudski odnosi, isl) sreća je nemoguća. I to svako od nas negde duboko i intimno zna.

Na primer, koliko god da ti je hrana ukusna i pričinjava ti zadovoljstvo, negde duboko znaš da će to zadovoljstvo da potraje kratko, a i pitanje je da li je zdravo itd.

Koliko god da ti je seks sa partnerom mind blowing, već par sati posle seksa, iza ćoška te čekaju isti oni izazovi koje ne možeš da izbegneš (komunalije, problemi sa decom, vremenske neprilike, dosada, očekivanja, nesanica, komšija manijak, ili sms opomena od banke.)

U prevodu: ne možemo da non stop iedemo, niti možemo non stop da se iebemo e da bi ceo život bili neprestano srećni.

Priče o tipizaciji ljudi i mistifikacija koja ide uz to, opasne su jer usmeravaju naša očekivanja u pogrešnom pravcu – u pravcu tzv sreće (koja ne postoji kao konstanta)i ta se očekivanja prenose s generacije na generaciju, pa tako već sada imamo milione devojčica koje još nisu došle u stadijum da se kupaju same bez pomoći majke, ali već znaju da će u životu morati da svu svoju pažnju usmere na muškarce, da im uspeh u životu zavisi od njih, te da „sreća“ dolazi spolja i već sada su izložena pritisku i marketinškoj mašineriji koja ide uz to.

Pre neko veče, prolazim pored nekog kafića i jednim uvetom čujem dve žene u recimo zrelim 50-tim, kako na izlasku iz tog kafića konstatuju kako unutra „nema nikakvih frajera..“ Što dabome implicira da idu ka nekom drugom kafiću te da su se i to veče dale u „lov“ na frajere i što dabome implicira očaj te celokupne potrage, stotine produženih espresso bućkuriša, poziranja i šminkanja, blebetanja u prazno i vrćenja jednih te istih tema o tome ko je koga prevario, ko se sa kim smuvao i da li će to trajati i obrni okreni - lična nesreća se lakše trpi kada se tuđa sreća malo usjere, i tako ukrug.

Te žene više ne možeš da uveriš kako zadovoljstvo ne dolazi spolja. One su kao kućni ljubimci izdresirane na ta kratkoktrajna zadovoljstva (posle kojih moraju da se bore sa očajem dosade, samoće, neosmišljenosti, praznine). Kada bi ih pitali da biraju između spokoja u unutrašnjem miru svakodnevnice ili da doživotno zvrndaju po zagušljivim kafićima i šoping molovima ali da im neko odfikari mali prst na levom stopalu - one bi izabrale ovo drugo. Postojanost se više ne nosi, sada se nose pretraga, potraga i lov na šargarepu koja večito izmiče ispred nosa.

Isto je i sa pronalaskom „idealnog“ ili Mr Pravog (u koji god „tip muškarca“ da spada). Kada male devojčice ne bi vaspitavali kao „princeze“ sve te devojke i kasnije žene ne bi ni čuvale tu lažnu krunu na glavi niti bi primetile kada im ista padne. Ne. One se sve odreda vaspitavaju da budu korisni fah-idioti i da zarad „svog dinara“ rade neke ponižavajuće dosadne poslove za neke bezpbrazno bogate ljude i da čekaju da ih kao takve neko drugi usreći. Nikad one, uvek drugi. Sreća uvek dolazi spolja, one samo treba da čekaju i da se nadaju kako je moguće, jer eno ona likuša an Instagramu svojom slikom dokazuje i pokazuje da je to tako. Da bajka postoji i da, dok ova popunjava neke umobolne tabele, ona tamo leži na tropskoj plaži i pući se. Šta je rešenje..? Od prve sledeće plate, naduvati usta pa makar nemala šta da stavi u njih !

A onda..Mr Pravi samo ima da je saleću. I to sva 3 tipa, a onda će samo da bira ovog ’oću ovog neću..

Pogledajte prilog 638947
pda sve se svelo na you must have you must be.. i ne znam dal je crnje ovo must il sekvenca have pa tek onda be.. okreni obrni opsta bezanija od slobode pa skoro na svakom koraku uz maniju determinisanosti, spolja naravno, i couchinga od izbora uloska do mr. pravog..
 

ranjeni Zoro

Elita
Poruka
21.381
pda sve se svelo na you must have you must be.. i ne znam dal je crnje ovo must il sekvenca have pa tek onda be.. okreni obrni opsta bezanija od slobode pa skoro na svakom koraku uz maniju determinisanosti, spolja naravno, i couchinga od izbora uloska do mr. pravog..
da bre, i onda se pitamo što su deca nesrećni i frustrirani debili.
Pa kako neće kad na sve strane slušaju narcisoidne idiote što mudro klimaju glavama a pričaju notorne gluposti.

Mladima neko mora da ukaže na opasne optičke varke sakrivene iza smajlija.

Sveopšta Must Have filosofija vodi direkt u propast, u bes, u srednji vek, u kasapljenje sekirama i nabijanju na kolac svih onih koji nisu srećni, zdravi, lepi, pozitivni i savršeni.
To je nova vrsta fašizma, "politička korektnost" koju zagovaraju pre svega oni kojima su u školi prečesto lupali čvrge što zbog klempavosti, što zbog usranog karaktera.
Osveta poniženih, i to iz prikrajka, mučki, na "društvenim mrežama" sa sve cvetićima i osmesima.
 

winx vila

Iskusan
Poruka
5.069
da bre, i onda se pitamo što su deca nesrećni i frustrirani debili.
Pa kako neće kad na sve strane slušaju narcisoidne idiote što mudro klimaju glavama a pričaju notorne gluposti.

Mladima neko mora da ukaže na opasne optičke varke sakrivene iza smajlija.

Sveopšta Must Have filosofija vodi direkt u propast, u bes, u srednji vek, u kasapljenje sekirama i nabijanju na kolac svih onih koji nisu srećni, zdravi, lepi, pozitivni i savršeni.
To je nova vrsta fašizma, "politička korektnost" koju zagovaraju pre svega oni kojima su u školi prečesto lupali čvrge što zbog klempavosti, što zbog usranog karaktera.
Osveta poniženih, i to iz prikrajka, mučki, na "društvenim mrežama" sa sve cvetićima i osmesima.
ok nesporno ima i dece debila koji paste-ju must have trash svojih vd roditelja..brojno srecom skromnija subpopulacija, u granicama cut off-a prirodne selekcije. ovo gledano iz perspektive rl, dok se na netu stvara privid da su mnogo brojniji.. privid jer je klijentela datidupevidiputa dosadna i agresivna i ne putuje da nesto dozivi nego da se slika i besomicno postuje i ugusi znane i neznane prividom koji joj zivot znaci.. moze se o njima do sutra, to je posebna prica, kao i auditorijum koji slike ceka i aplaudira i iz nekog svog razloga ne mrda sa tog stejdza..

al ajmo sad o zdravom tkivu, tzv Mladima.. Zdravi su jer su brzi i prehranjeni informacijama i kontrainformacijama.. jednostavno taj kvantitet podataka iziskuje brze sinapse selekcije bitnog od nebitnog.. i upravo mi rodjeni u proslom veku bagujemo najstrasnije, zastareli softveri jbg.

i to je u stvari sasvim super jer i cela ta masinerija novofashista koja proklamuje politicku korektnost i silovani "pozitivizam" takodje koristi zastarele softvere, ne mogu ni dobaciti do ove dece.. al eto mogu nervirati sacicu nas ispisnika svesnih potencijalnih opasnosti koje bi obojile buducnost na temeljima novofashizma..
 

ranjeni Zoro

Elita
Poruka
21.381
Nisam siguran kolko je nova generacija zdrava.
Nisam siguran ni šta više znači biti "zdrav".
Ukratko, nisam više siguran ni u šta, osim da se ovaj 20-ti Februar više nikada neće ponoviti (mada, ako malo zastanem i prizovem kvantne frikove i one koji veruju u više paralelnih dimenzija i multiverzuuma..eto, ni u to nisam siguran)

Ali i ja sam samo proizvod sveopšteg ljuljanja i drmanja svih mogućih postulata.
Nekome je kanda bio cilj da celo čovečanstvo dovede u situaciju da više ni u šta ne bude sigurno.

Da ni u šta ne veruju, dok eventualno ne iskuse (a i to je upitno jer čula dakako lažu)

U takvim uslovima, gde se u pitanje dovodi sve (pa i to da li je Zemlja okrugla, i da sli smo mi zapravo Mi ili smo tek san nekoga ko sanja da živi u snu nekog čoveka)- lako je od ljudi napraviti apatične, anarhične i nezainteresovane za bilo šta. Jedno rečju, stoku koja samo jede i sjere.

Mislim da nove generacije liče na to.
Na prvi pogled deluje kao da superbrzo odvajaju kukolj od žita i ne gube vreme na gluposti ali, pre će biti da nisu zainteresovani ni za šta, te da im ništa nema smisla.

A i zašto bi imalo smisla kada će već sutra da se nađe neko ko će i taj smisao da obesmisli ili da ga podvede pod sumnju.
Mladi ljudi oko 20-te kapiraju mnogo toga, ali već posle tog doba kreće da im se oko mozga razvija masna debela opna nastala od pristajanja, kompromisa, trpljenja i raznih potiskivanja.

Ljudi su se umorili od sumnji, od preispitivanja i od izbora.
Izbor kao izbora je ličio na slobodu, ali je zapravo svojevrsna robija.
To zna svako ko stoji ispred štanda sa 725 vrsti piva i oseća kako mu se polako prikrada nervni slom jer nije u stanju da izabere ni jedno.

Ispostavilo se da sloboda podrazumeva Disciplinu i izlazak iz zone ugodnosti.

Nove generacije ljudi beže od samodiscipline ko đavo od krsta (jer naravno ne vide svrhu) zato će biti veoma pogodni da im se disciplina nametne spolja, kao ko zna koji po redu vid totalitarizma i što će po ko zna koji put potvrditi tezu da ako želiš ljude da upropastiš, samo im daj mogućnost da biraju više od 3 nečega, bilo čega.
 

koto

Buduća legenda
Poruka
41.113
lepo je videti te ovde, to na temu autora.
na temu teme, ono jes, jesti ili jebati, ili pokusati nesto trece, pitanje je sad:))))
ja primecujem da su velike oscilacije u mojoj kilazi direktno uzrokovane tom dilemom..kad se smorim od drugog, okrenem se prvom..
a da makar nema trece, nego ima...jedan ceo ispunjen zivot, u sustini mirna dusa i skojan um..pa ipak, ta ideja da ako nemas to nesto(drugi savrseni deo) nisi ceo, ona je toliko duboko usadjena da je vrlo tesko izpaciti je iz sistema..
rekla bih..stidljivo i vrlo tiho, da sam mozda usla u taj mod zrelosti. naprosto mi je dosadilo da budem nesrecna :))
odoh sad da radim, nadam se da cemo te citati jos makar na blogu.
pozdrav.
 

ranjeni Zoro

Elita
Poruka
21.381
txs koto, vidiš..ta zrelost takođe.
Kao što nam je traganje za srećom duboko usađeno, tako nam je usađena i ideja da ljudi vremenom postaju "zreli".

U nekom voćno-povrćnom smislu, zrelost je stanje najbliže truljenju, i ima u sebi nekakvu vremensku odrednicu.
Kada su ljudi u pitanju, mislim da zrelost nema veze sa godinama, iako se često poklapa i to na dva načina.

Prvi način je prihvatanje, drugi odustajanje.

Zrelost je kada si prihvatio sebe, svoj život i sebe u njemu. Ali je i kada si odustao od jurcanja za šargarepom, kada nekako "znaš za jadac".

Prvi je naravno lepši i oslobađajući, drugi je onaj koji se poklapa sa vemenom, starenjem i kada shvatiš da više za tu šargarepu nemaš zube.

Ima mnogo matorih ljudi koji umiru nezreli i ima mnogo mladih ljudi koji su zreli.
Ne znam da li im je dosadilo da budu nesrećni, ali im je svakako dosadilo da jurcaju za (nametnutim) obrascima sreće.

Zamišljam Svetog Petra koji nekom liku (na "onom svetu") prelistava ceo život i pored njegovog imena štiklira - srećan ! pa drekne: Sledeći !
I zamišljam tog pokojnog lika koji tek tada spoznaje da je u stvari bio srećan celog života a da to nije ni znao, jer nije imao kad da to primeti od silnog jurcanja za tom istom srećom, za koju nije ni bio siguran šta tačno znači.

Sreća me je uvek podsećala na prazan bioskop, gde možeš da biraš de ćeš da sedneš, pa posle par minuta na jednom mestu pomisliš kako bi ipak bilo bolje da probaš neko drugo mesto, pa posle nekog vremena na tom mestu premestiš gujcu u neku treću fotelju..i tako od silne udobnosti ne znaš kud bi pre seo, dok te onda ne spopadne nervoza da ćeš vreme za gledanje filma potrošiti na traženje najudobnijeg mesta, pa se konačno skrasiš..
 

koto

Buduća legenda
Poruka
41.113
pa jeste da, sve si u pravu..neko sklon odustajanju imao bi tu dilemu-dal sam posustao pa sam odustao, ili sam zapravo ovo izabrao
ja imam drugi problem..ne odustajem skoro nikad. umalo me to ubilo u vise navrata:)
pa eto sad sa zahvalnoscu prihvatim tu novonastalu spremnost da odustanem, od cega god:))
a taj bioskop znas..nije tu pitanje udobnosti stolice, nego imal sadrzaja dovoljno sta god, da me zadrzi zainteresovanu dva sata..
i tako..:)
 

ranjeni Zoro

Elita
Poruka
21.381
pa jeste i to..
sećam se kad sam bio klinac pa uđem u prepunu salu i buljim u mrak da nađem mesto, pa drž dok mi se priviknu oči, pa drž gledaj da ne propustiš film..i onda ugledam neko mesto skroz tamo negde levo i ugruam se u njega sav srećan što ću odatle da krivim vrat čitav jedan sat.

Jednom sam uspeo da se zavučem u neku kao "ložu" sa strane, gde tetkice drže svašta nešto
I u sred filma, zakačim "nešto" od te skalamerije i ispostavi se da sam seo na nekakav usisivač veličine veš mašine koji je počeo da brunda i da reži ko ferari, a ja u onom mraku ne znam da mu nađem dugme, pa krenem (oj logiko moja ..tarzanska..) da vučem kabal ne bih li ga kao isključio iz struje..
A kabal 80 metara..nikad kraja..S obe ruke očajnički vučem, s oba oka očajnički gledam kad će neko da dođe da me ubije PP aparatom na licu mesta, zajedno sa usisivačem...
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.