Умро деда блажа.
И био матор, све по реду, а воло и ракију, а пијо и неке прашкове, реко доктор да се отрово...Мада се нико није нешто потресо; имо чича 80 година, протеро кера лепо, и свега имао, и за чим да жали.
Одем да помогнем, његов син и ја другари откад себе; ред је.
А ладно било, у мајчину, неки мраз, па српска посла са три совре, а напољу- у отвореној гаражи; понадао се да ће тако брже да се отаља посо, ал оћеш мућак- селе бабе и деде ко на лепак, никако дустану!
Попа нешто млатио ваздан; као, угледан парохијан, редован у цркви, па одужио ко гладна година; једна ћерка почела нешто да глумата несвестице, те као оће да падне позлило јој због татице, док јој муж не припрети кроз зубе- "Живка, ако ти затегнем један шамар- стварно ће ти буде лоше!", па се она исправи ко стрела и брзо је прође слабос...
Некако прођоше две совре, поседаше ови најупорнији из треће. Ми, што служимо- скочањили се, а неки као дошли да помогну, па се завукли у кућу и седе код пећи, туку по ракији и кафи, е реко- нећемо тако, мамицу вам...
Досетим се, па улетим унутра, и кажем- дикте се вас тројица, ватајте послужавнике!
Што, шта је било?
Реко, трећа совра, мења се екипа што служи обавезно!
Они ме гледају бело, па гледају у попа а попа ћути, загледо се у ципеле, смрзо се и он...
Што се мења екипа?
Па, ваља се!
На то нема поговора!
Устадоше и изађоше, немадоше куд; а попа се смејуљи, укапиро фору...
...
Мало се огрејасмо, ови муфљузи озебоше ко џукеле, јер трећа совра потраја дуже него прве две; то увек тако буде...
Лепа сарана била, и дан данас се насмејемо...
И био матор, све по реду, а воло и ракију, а пијо и неке прашкове, реко доктор да се отрово...Мада се нико није нешто потресо; имо чича 80 година, протеро кера лепо, и свега имао, и за чим да жали.
Одем да помогнем, његов син и ја другари откад себе; ред је.
А ладно било, у мајчину, неки мраз, па српска посла са три совре, а напољу- у отвореној гаражи; понадао се да ће тако брже да се отаља посо, ал оћеш мућак- селе бабе и деде ко на лепак, никако дустану!
Попа нешто млатио ваздан; као, угледан парохијан, редован у цркви, па одужио ко гладна година; једна ћерка почела нешто да глумата несвестице, те као оће да падне позлило јој због татице, док јој муж не припрети кроз зубе- "Живка, ако ти затегнем један шамар- стварно ће ти буде лоше!", па се она исправи ко стрела и брзо је прође слабос...
Некако прођоше две совре, поседаше ови најупорнији из треће. Ми, што служимо- скочањили се, а неки као дошли да помогну, па се завукли у кућу и седе код пећи, туку по ракији и кафи, е реко- нећемо тако, мамицу вам...
Досетим се, па улетим унутра, и кажем- дикте се вас тројица, ватајте послужавнике!
Што, шта је било?
Реко, трећа совра, мења се екипа што служи обавезно!
Они ме гледају бело, па гледају у попа а попа ћути, загледо се у ципеле, смрзо се и он...
Што се мења екипа?
Па, ваља се!
На то нема поговора!
Устадоше и изађоше, немадоше куд; а попа се смејуљи, укапиро фору...
...
Мало се огрејасмо, ови муфљузи озебоше ко џукеле, јер трећа совра потраја дуже него прве две; то увек тако буде...
Лепа сарана била, и дан данас се насмејемо...