Гамбино
Veoma poznat
- Poruka
- 14.529
Ауторска тема ----------------------------
Сви добро знамо да Сарајево и муслимански део ентитета фБиХ стално учествује у хајци против Срба и Хрвата. Они себе представљају као жртве фашизма, односно антифашистички стуб државе зване БиХ. На ту причу се пецају српски и понеки хрватски левичари и либерали.
Међутим на терену је сасвим друга прича.
Један од симбола фашизације бошњачког друштва је улица у Сарајеву, у насељу Кошево, посвећена Мустафи Бусулаџићу, главном исламском наци идеологу.
Meђутим, то није било довољно па су и једну школу у Сарајеву назвали по том озлоглашеном исламском нацисти.
Мустафа Бусулаџић
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Мустафа Бусулаџић (Горица код Требиња, 1. април 1914 — Сарајево, 29. јун 1945) био је југословенски исламски теолог и исламистички активиста. Један је од главних идејних твораца панисламистичке организације Млади муслимани, те неонацистичке пропаганде које је проводила „Ханџар” дивизија, током Другог свјетског рата.[1][2]
Као истакнути чиновник НДХ, одговоран је за страдање на хиљаде Срба и Јевреја током Другог свјетског рата у Сарајеву. За ове злочине му је суђено 1945. након чега је погубљен.[2]
Садржај
Биографија[уреди | уреди извор]
Мустафа Бусулаџић је рођен 1. априла 1914. године у Горици код Требиња, од оца Смаила и мајке Емине.[3] У родном мјесту завршио је мектеб и основну школу, након чега одлази у Травник гдје се уписује у Елчи Ибрахим-пашину (Фавзија) медресу. Послије једне или двије године проведене у травничкој медреси, пребацује се на даље школовање у Гази Хусрев-бегову медресу у Сарајеву гдје и матурира 1936. године. Као ученик медресе објављивао је своје текстове у Исламском гласу, Новом Бехару, Обзору, Свијести, Ел Хидаји, Гласнику ВИС-а, Нашој домовини и другим гласилима.
Те године уписује се у Вишу исламску шеријатску школу у Сарајеву гдје је дипломирао 1940. године.[2] У јесен исте године одлази у Рим на постдипломске студије из оријенталистике.
Боравећи у Риму, једно вријеме био је спикер на радиостаници Рим која је емитовала програм на хрватском језику, гдје се пропагирала фашистичка идеологија каква је тад била на власти у Италији и новоформираној НДХ. Такође, био је сарадник италијанских часописа Мондо Арабо и Оријенте модерно.
Након проведене двије године у Италији, Бусулаџић се враћа у окупирано Сарајево гдје даље ради као високопозиционирани чиновник новоуспостављене профашистичке усташке државе НДХ. У вријеме када су Млади муслимани дјеловали као подружница Ел Хидаје, организације исламског свештенства Независне државе Хрватске, Мустафа Бусулаџић је био њихов званични предсједник (послије Касима Добраче, а на приједлог Мехмеда Ханџића).
Поред свог политичког ангажмана, Бусулаџић има запажене резултате и у просвјетном, новинарском и преводилачком ангажману. У просвјети, ради као професор у шеријатској гимназији, те хонорарно предаје и у Женској медреси, Реалној гимназији и Средњој техничкој школи. Активан је у новинарству, пишући колумне за многе нацистичке листове у којима велича Нови свјетски поредак, нацизам, Хитлера, антисемитизам и слично.[4] Такође, радећи за исте листове преводи одређене текстове са једног на други језик. Поред матерњег језика служио се и арапским, турским, њемачким, француским и италијанским језиком.[5]
Након ослобођења Сарајева 1945. нове комунистичке власти су похапсиле све профашистичке идеологе из овог града. Бусулаџић је ухапшен у првим рацијама и затим је пребачен у војни затвор који се налазио у тадашњој Осман-пашиној касарни гдје је дјеловао Војни суд. Тај суд га је заједно са Атифом Хаџикадићем, усташким градоначелником Сарајева осудио на смрт стријељањем. Стријељање је извршено ноћу у сарајевском насељу Велешићи иза жељезничке станице.[6] На мјесту гдје је стријељан касније су пронађене његове наочале и фес.
Контроверзе[уреди | уреди извор]
Доласком на власт Странке демократске акције 1990. године, а која је сљедбеница политике Младих муслимана, многе улице назване по народним херојима или познатим сарајевским Србима су промијењене. Неке од њих су добиле имена баш по контроверзним личностима из Другог свјетског рата. Тако нпр. улица која је прије носила име народног хероја СФРЈ Фуада Миџића у сарајевском насељу Брека, данас носи име „Мустафа Бусулаџић”,[7] као и основна школа у Доброшевићима у општини Нови Град.[8]
Библиографија[уреди | уреди извор]
У вријеме када су Млади муслимани дјеловали као подружница Ел-Хидаје, организације исламског свећенства Независне државе Хрватске Мустафа Бусулаџић је у Сарајеву био њихов званични предсједник (послије Касима Добраче, а на приједлог Мехмеда Ханџића). Мустафа Бусулаџић је био један од муслиманских писаца у Босни и Херцеговини, а из његовог опуса издваја се брошура Муслимани у Совјетској Русији у којој је описао тешко стање муслимана у Руском царству које се још више погоршало након доласка бољшевика на власт. У својим освртима објављених у Освиту након прогона Жидова у Сарајеву написао је:
Код нас су се људи борили против Жидова и њихових шпекулација, против њихових превара и израбљивања. Њих је нестало из чаршије, али је у чаршији остао жидовски дух шпекулације, подваљивања, набијања цијена и лихварења у толикој мјери да поквареност становитих трговаца, без обзира на вјеру, засјењује рад несталих Жидова.[13]
https://bs.wikipedia.org/wiki/Mustafa_Busuladžić
Сви добро знамо да Сарајево и муслимански део ентитета фБиХ стално учествује у хајци против Срба и Хрвата. Они себе представљају као жртве фашизма, односно антифашистички стуб државе зване БиХ. На ту причу се пецају српски и понеки хрватски левичари и либерали.
Међутим на терену је сасвим друга прича.
Један од симбола фашизације бошњачког друштва је улица у Сарајеву, у насељу Кошево, посвећена Мустафи Бусулаџићу, главном исламском наци идеологу.
Meђутим, то није било довољно па су и једну школу у Сарајеву назвали по том озлоглашеном исламском нацисти.
Мустафа Бусулаџић
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
| Мустафа Бусулаџић | |
|---|---|
 Мустафа Бусулаџић | |
| Датум рођења | 1. април 1914. |
| Место рођења | Горица код Требиња
|
| Датум смрти | 29. јун 1945. (31 год.) |
| Место смрти | Сарајево
|
Као истакнути чиновник НДХ, одговоран је за страдање на хиљаде Срба и Јевреја током Другог свјетског рата у Сарајеву. За ове злочине му је суђено 1945. након чега је погубљен.[2]
Садржај
Биографија[уреди | уреди извор]
Мустафа Бусулаџић је рођен 1. априла 1914. године у Горици код Требиња, од оца Смаила и мајке Емине.[3] У родном мјесту завршио је мектеб и основну школу, након чега одлази у Травник гдје се уписује у Елчи Ибрахим-пашину (Фавзија) медресу. Послије једне или двије године проведене у травничкој медреси, пребацује се на даље школовање у Гази Хусрев-бегову медресу у Сарајеву гдје и матурира 1936. године. Као ученик медресе објављивао је своје текстове у Исламском гласу, Новом Бехару, Обзору, Свијести, Ел Хидаји, Гласнику ВИС-а, Нашој домовини и другим гласилима.
Те године уписује се у Вишу исламску шеријатску школу у Сарајеву гдје је дипломирао 1940. године.[2] У јесен исте године одлази у Рим на постдипломске студије из оријенталистике.
Боравећи у Риму, једно вријеме био је спикер на радиостаници Рим која је емитовала програм на хрватском језику, гдје се пропагирала фашистичка идеологија каква је тад била на власти у Италији и новоформираној НДХ. Такође, био је сарадник италијанских часописа Мондо Арабо и Оријенте модерно.
Након проведене двије године у Италији, Бусулаџић се враћа у окупирано Сарајево гдје даље ради као високопозиционирани чиновник новоуспостављене профашистичке усташке државе НДХ. У вријеме када су Млади муслимани дјеловали као подружница Ел Хидаје, организације исламског свештенства Независне државе Хрватске, Мустафа Бусулаџић је био њихов званични предсједник (послије Касима Добраче, а на приједлог Мехмеда Ханџића).
Поред свог политичког ангажмана, Бусулаџић има запажене резултате и у просвјетном, новинарском и преводилачком ангажману. У просвјети, ради као професор у шеријатској гимназији, те хонорарно предаје и у Женској медреси, Реалној гимназији и Средњој техничкој школи. Активан је у новинарству, пишући колумне за многе нацистичке листове у којима велича Нови свјетски поредак, нацизам, Хитлера, антисемитизам и слично.[4] Такође, радећи за исте листове преводи одређене текстове са једног на други језик. Поред матерњег језика служио се и арапским, турским, њемачким, француским и италијанским језиком.[5]
Након ослобођења Сарајева 1945. нове комунистичке власти су похапсиле све профашистичке идеологе из овог града. Бусулаџић је ухапшен у првим рацијама и затим је пребачен у војни затвор који се налазио у тадашњој Осман-пашиној касарни гдје је дјеловао Војни суд. Тај суд га је заједно са Атифом Хаџикадићем, усташким градоначелником Сарајева осудио на смрт стријељањем. Стријељање је извршено ноћу у сарајевском насељу Велешићи иза жељезничке станице.[6] На мјесту гдје је стријељан касније су пронађене његове наочале и фес.
Контроверзе[уреди | уреди извор]
Доласком на власт Странке демократске акције 1990. године, а која је сљедбеница политике Младих муслимана, многе улице назване по народним херојима или познатим сарајевским Србима су промијењене. Неке од њих су добиле имена баш по контроверзним личностима из Другог свјетског рата. Тако нпр. улица која је прије носила име народног хероја СФРЈ Фуада Миџића у сарајевском насељу Брека, данас носи име „Мустафа Бусулаџић”,[7] као и основна школа у Доброшевићима у општини Нови Град.[8]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Муслимани у Европи - изабрани списи, Сејтарија, 1997.
- Муслимани у Русији, 1997.
У вријеме када су Млади муслимани дјеловали као подружница Ел-Хидаје, организације исламског свећенства Независне државе Хрватске Мустафа Бусулаџић је у Сарајеву био њихов званични предсједник (послије Касима Добраче, а на приједлог Мехмеда Ханџића). Мустафа Бусулаџић је био један од муслиманских писаца у Босни и Херцеговини, а из његовог опуса издваја се брошура Муслимани у Совјетској Русији у којој је описао тешко стање муслимана у Руском царству које се још више погоршало након доласка бољшевика на власт. У својим освртима објављених у Освиту након прогона Жидова у Сарајеву написао је:
Код нас су се људи борили против Жидова и њихових шпекулација, против њихових превара и израбљивања. Њих је нестало из чаршије, али је у чаршији остао жидовски дух шпекулације, подваљивања, набијања цијена и лихварења у толикој мјери да поквареност становитих трговаца, без обзира на вјеру, засјењује рад несталих Жидова.[13]
https://bs.wikipedia.org/wiki/Mustafa_Busuladžić
), к'о да им сјеку мозак а не кулац.
