Родитељ Три
Primećen član
- Poruka
- 736
Концепт самоуправљања представљен на овој теми је реконцептуализован, није директно повезан са самоуправљајањем СФРЈ.
Самоуправљање представља доктрину која се заснива на једноставном концепту који гласи:
СУБЈЕКАТ МОЖЕ БИТИ ВЛАСНИК ОБЈЕКТА, АЛИ СУБЈЕКАТ НЕ МОЖЕ БИТИ ВЛАСНИК СУБЈЕКТА
Да видимо шта то значи у политичко економском систему:
Економски субјекат је човек и предузеће(организација).
Дакле и организација се схвата као субјекат односно личност, биће, у правном систему правно лице.
Шта је у основи економског субјекта?
То је тражња.
Субјекат такође има и понуду.
Економски објекат су роба и услуге.
Човек као економски субјекат троши робу и услуге да би радио односно стварао услугу рада.
Цена те робе и услуга које човек троши су његов трошак, а плата коју добија је његов приход.
Трошак је мањи од прихода и човек има добит.
Сваки економски субјекат има добит.
Дакле човек да би створио услугу рада својим телом троши робу и услуге којима одржава своје тело.
То је рад телом без икаквог другог елемента.
Узмимо сада да тај човек узме чекић да са њиме ради.
Сада више није у питању само човек као економски субјекат него је управо настао нови економски субјекат који има своју тражњу, и своју понуду.
Тражња тог новог економског субјекта је са једне стране рад човека за који се плаћа плата и са друге стране чекић који се троши.
Понуда тог новог субјекта је рад са чекићем.
Дакле рад радника подразумева само његово голо тело.
Ако радник носи радне панталоне то је већ предузеће које троши рад и панталоне.
Ако радник носи панталоне које нису радне онда их он троши за своје тело па није у питању предузеће него само радник.
Ово сам написао да бих вам дочарао разлику између радника као економског субјекта и предузећа као економског субјекта.
Радник подразумева само рад тела, ако се било шта друго употреби у раду то је већ предузеће.
Ако радник једе сендвич за рад није у питању предузеће јер му је сендвич потробан за тело.
Ако користи чекић то је већ предузеће.
Сада сте научили да разликујете радника као економског субјекта од предузећа као економског субјекта.
Самоуправљање представља доктрину која се заснива на једноставном концепту који гласи:
СУБЈЕКАТ МОЖЕ БИТИ ВЛАСНИК ОБЈЕКТА, АЛИ СУБЈЕКАТ НЕ МОЖЕ БИТИ ВЛАСНИК СУБЈЕКТА
Да видимо шта то значи у политичко економском систему:
Економски субјекат је човек и предузеће(организација).
Дакле и организација се схвата као субјекат односно личност, биће, у правном систему правно лице.
Шта је у основи економског субјекта?
То је тражња.
Субјекат такође има и понуду.
Економски објекат су роба и услуге.
Човек као економски субјекат троши робу и услуге да би радио односно стварао услугу рада.
Цена те робе и услуга које човек троши су његов трошак, а плата коју добија је његов приход.
Трошак је мањи од прихода и човек има добит.
Сваки економски субјекат има добит.
Дакле човек да би створио услугу рада својим телом троши робу и услуге којима одржава своје тело.
То је рад телом без икаквог другог елемента.
Узмимо сада да тај човек узме чекић да са њиме ради.
Сада више није у питању само човек као економски субјекат него је управо настао нови економски субјекат који има своју тражњу, и своју понуду.
Тражња тог новог економског субјекта је са једне стране рад човека за који се плаћа плата и са друге стране чекић који се троши.
Понуда тог новог субјекта је рад са чекићем.
Дакле рад радника подразумева само његово голо тело.
Ако радник носи радне панталоне то је већ предузеће које троши рад и панталоне.
Ако радник носи панталоне које нису радне онда их он троши за своје тело па није у питању предузеће него само радник.
Ово сам написао да бих вам дочарао разлику између радника као економског субјекта и предузећа као економског субјекта.
Радник подразумева само рад тела, ако се било шта друго употреби у раду то је већ предузеће.
Ако радник једе сендвич за рад није у питању предузеће јер му је сендвич потробан за тело.
Ако користи чекић то је већ предузеће.
Сада сте научили да разликујете радника као економског субјекта од предузећа као економског субјекта.
