Svi tvoje teme govore suprotno.
Pa dobro i da jeste.Možda sam je jako voleo.Možda ne mogu da staložim osećanja i možda se osećam uvređeno zbog toga što mi je davala obećanja koja nije namerava da ispuni.
Dakle, vraćamo se na to da je bila prijatelj...
Da li je bila? Verovao sam da jeste ali da li je stvarno bila to? Ako jeste onda se negde uz put promenila,postala neko kod ne prepoznajem više.Neko ko je jednostavno drugačiji,kom prijatelji nisu dovoljno bitni i spremna da se udalji od njih.
Na koji način je iskoristila tvoje poverenje?Pljuvala te kod ostalih,
Otkrivala te poverljive stvari koje si joj rekao , pisala nešto loše o tebi...?
Izdala me da se opere kod nekog kada sam verovao da joj pomažem.
Da li je pisala nešto meni iza leđa ne znam...možda nije,a možda i jeste,nisam taj tip osobe koji će se raspitivati.
Ali znam da ja nju nisam ogovarao.Ništa stvarno poverljivo o njoj nisam izneo...osim ako možda to što mi je pisala da me voli nije bilo strogo poverljiva tajna koju nisam smeo da odam.A i to kako me je duboko uvredila svojim nekim ponašanjem i zahtevom i izdajom mog poverenja...ta moja osećanja i to je verovatno trebalo da ostane tajna? Da se pravim da sam super posle svega?
Možda bi trebao da se upitaš kako je njoj?
Da li se ona pitala kako je meni bilo dok mi je govorila zabrnjavajuće stvari samo da shvatim kasnije da nisu baš mnogo tačne i osećam se kao da joj je sve jedno što me je izjedala briga za nju?
Da li je njoj bilo bitno kako sam se osećao kada je od mene zahtevala nešto što me je duboko uvredilo?
Da li se zapitala koje će posledice po mene ostaviti to što me je olako bacila u vatru?
I opet sam ja hteo da ostavim to iza sebe ali mi je svakom prilikom nabijala na nos to da shvatim da joj nisam bitan dovoljno.
Obzirom na sadržaj tvojih postova i na tvoje reči ,
Treba li da se oseća dobro što je bukvalno u svakoj temi razvlačiš?
Iskreno,sada je meni bitno da meni bude dobro.Da izbacim stvari koje me stiskaju i obradim na koji god način umem jer ne osećam više potrebu da zaštitim osećanja i ugled nekog ko mi je svojim delima pokazao da ne mari ni upola onoliko za mene koliko je recima tvrdila.Moja odanost prestaje kada shvatim da nije uzvraćena...
I da li je to zaista zaslužila kao neko ko je bio prijatelj i kome si mogao da se poveriš?
To što sam ja verovao da je prijatelj i stavio poverenje u nju mi nije garancija da je to stvarno i bila...Opet to je bilo moje verovanje i mišljenje...a mišljenja i verovanja mogu da budu i pogrešna...zar ne? Ionako sam sklon da pogrešno shvatam i tumačim stvari...zar ne?
A i da li sam ja zaslužio kao prijatelj neke stvari?
Iz ove priče , kontam da ona zna mnogo , previše o tebi .
Prijatelji pričaju o raznim stvarima.
Kako bi se ti osećao da ta osoba tako popljuje tebe?
A mogla bi ...
Sigurno ima dovoljno podataka koje bi mogla iskoristiti.
Čime da me popljuje? Izkopanim traumam? Iskrenim,ozbiljnim strahovima koje sam joj pokazao i o kojima sam joj pričao? Time što sam joj uzvraćao osećanja koja mi je pokazivala...ili bar tvrdila? Možda autovanjem nekih ličnih stvari koje sam joj u poverenju odao?
To bi samo bila još jedna izdaja i potvrda da je naše prijateljstvo bilo samo moja zabluda.Jer smo lične stvari odavali jedno drugom uzajamno onako u poverenju...i takve stvari o njoj iako ne osećam više lojalnost,ipak ne bih odao jer to je već nešto drugo i nije moje da odam. A ljutnja,uvređenost za neke stvari,povređenost i osećanja generalno su moja isto kao i razlozi zašto ih osećam.
