Samo jedna od 7 rakija ispravna u Srbiji i jedno od 14 vina

Neno

Elita
Poruka
19.937

Da Srbija rešava svetske problem je nedosanjani san mnogih građana naše zemlje, ali jedan važan bi mogli.

rakija.jpg
Naša manija veličine da smo jako važni, da ništa u svetu ne može da se desi bez našeg mišljenja su dobro poznati. Ovakva neretka, a ponekad i simpatična preterivanja deo su našeg folklora.
Iako je najčešće pitanju samo želja postoji realna mogućnost da Srbija, tačnije ljudi iz Srbije reše veliki svetski problem. To je falsifikovanje hrane i pića. Konkretno meda, rakije, vina, a kako stvari stoje i mleka, sokova, proizvoda od voća i mesa.

Posle nedavne analize meda u kojoj je utvrđeno da su 22 od 25 uzoraka neispravni, usledilo je ispitivanje vina i rakije, sa sličnim rezultatima.

Samo jedna od sedam rakija bila je ispravna, odnosno nije imala dodatke etanola i šećera, dok je kod vina samo jedno od 14 bilo po standardima. Njima su dodavani voda i šećer. U pitanju su vina pretežno iz inostranstva, odnosno uvoza.

Obe analize zatražilo je klaster „Pokret potrošača za kvalitet hrane“.

O čemu se radi​

U pitanju je nova izotopska metoda koja predstavlja set od više načina kojima se mogu utvrditi nedozvoljene prakse prilikom proizvodnje meda, vina, rakija.
Metoda je razvijana 2008 – 2009. godine, a iza nje stoji Ivan Smajlović, diplomirani tehnolog iz Pančeva, vlasnik laboratorije Ana lab.

On navodi da je metoda registrovana 2021. godine, a zahtev za akreditaciju je predat leta 2022. godine, nakon što su dobijene međunarodne stručne potvrde.

„Pre podnetog zahteva dobili smo potvrde stranih stručnjaka, jer smo želili da budemo sigurni u ono što radimo“, kaže Ivan Smajlović za N1.

On navodi da je metoda potvrđena na više univerziteta poput Kornela u Sjedinjenim Američkim Državama, RUDN u Moskvi, zatim univerzitetima u Mađarskoj, Kini i Austriji. Rađene su i uporedne analize.

Ova metoda je akreditovana u Srbiji, a u toku je procedura da ovaj metod, makar kada je u pitanju vino, postane standard u svetu. Za to je potrebno da se završi procedura u „Međunarodnoj organzaciji za vinovu lozu i vino“ (IOV). Sadašnja metoda je dosta nepreciznija i skuplja aIi može se adekvatno primenjivati samo kod vina sa geografskim poreklom, koji čine manji deo proizvodnje.

Falsifikovanje je globalni problem​

Problem falsifikovane hrane i pića je globalan i veliki.

U Evropskoj uniji je na policima prodavnica pronađeno 27.000 tona lažne hrane. Podaci pokazuju da su prevare sa hranom u državama članicama EU porasle za 85 odsto između 2016. i 2019. godine, a posle pandemije i početka rata u Ukrajini još je više povećan broj slučajeva. Procene gubitka u novu se kreću od osam do 12 miljardi evra.
Što je još važnije, osim novca ovakvi proizvodi negativno utiču na zdravlje ljudi.


Kako kaže Smajlović, ovaj pristup može lako da se primeni i kod analiza mleka, sokova i mesa.

„Možemo da saznamo da li je u pitanju pravo mleko ili mešano sa onim u prahu, da li je mesu dodavana voda, koji se zaslađivači koriste u sokovima, koliki su koncentrati konzervansa, da li su sokovi zaista ceđeni i kada. Nastavljamo da radimo, a ovo je bitno ne samo zbog domaće proizvodnje već i zbog uvozne. Što se nas tiče, analiza može da uradi i na graničnim prelazima i da bude gotova za jednu noć, ako se pre toga uradi adekvatna priprema”.

Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), za N1 kaže da se loš med uvozi po tri puta lošijoj ceni od domaćeg izvoza.

„Neka se med uvozi, tražili smo slobodno tržište i to nam je, ali ajde da jedemo pravi, a ne sa 40, 50 ili 60 odsto šećera. Ova metoda je pouzdanija, brža i nekoliko puta jeftinija“.

Šta kaže struka, a šta protivnici​

Proizvođači, uvoznici koji su protiv primene ove metode naveli kao argument da iako je metoda akreditovana, laboratorija nije ovlašćena od strane nadležnih službi Ministarstva poljoprivrede. Tačnije, nemaju potpisan ugovor o saradnji, što ne dovodi u pitanju akreditaciju. Traženo je i da se sajta udruženja uklone podaci o urađenoj analizi, na šta pčelari nisu pristali.

Ko gubi​

Na gubitku su proizvođači meda, vina, rakija, zatim potrošači, država, a uticaj lošeg kvaliteta može da se negativno odrazi i na izvoz. Takve primere imali smo kada je u pitanju izvoz voća i povrća, poput više slučajeva vraćanja voća iz Rusije ili nedavno kad je tri puta vraćena poljoprivredna roba zbog korišćenja pesticida.

„To je nažalost hrana koji mi jedemo“, kaže Smajlović.
Prema rečima Ivana Stankovića, predsednika klastera „Ujedinjeni za kvalitet“, ovakav vid nelojalne konkurencije na tržištu i nelegalnog prometa alkoholnih pića iz fizičke proizvodnje „ubija“ legalne proizvođače, a da država gubi milione evra zbog nemogućnosti naplaćivanja akciza i ostalih poreza od doprinosa, kao i nemogućnosti da se registruju novi legalni proizvođači.

„Time se gubi i konkurentnost legalnih proizvođača, koji onda nisu u mogućnosti da zapošljavaju nove radnike. Umesto da ukupna vrednost bude na 400 miliona evra od prometa alkoholnih pića, ona je na svega 15-16 miliona. Nijedan ozbiljan strani investitor nije raspoložen da investira u taj sektor kada je tržište potpuno prepušteno samo sebi“, kaže Stanković za N1.

Nedavne rezultate smatra poražavajućim i oni ukazuju da nešto mora da se promeni u radu i inspekcijskim nadzoru tržišta.

„Po ovome što vidimo, kontrole praktično i da nema“.

(N1)
 
AFRIČKA SVINJSKA KUGA

EU Hrvatskoj poslala ultimatum: ‘U idućih mjesec dana morate poklati još 50.000 svinja u Slavoniji!‘​

U Hrvatskoj je u posljednja dva mjeseca u tri velike i dvije manje klaonice poklano oko 44.000 svinja iz kategorije 3, s područja koja su pod zaštitom i nadzorom
Piše:
Nikola Patković
Objavljeno: 22. listopad 2023. 17:34 Pravda za svinje!
cek jel neko mislio da oni vole hrvate ili druge juznije zemlje

da vas primaju da bi vam slali pare

ne , oni hoce trziste , sad imaju dosta svinja na prodaju - hrvatska to treba da kupi

kad budu imali nesto drugo na prodaju ima da kupite


inace kupovne rakije nisu za nista , mozda bas one skupe da vrede

ako nemas da kupis proverenu domacu kupi vinjak il stomakliju( mada su i nju iskvarili)
 
И? Јел иде продаја?
Ma sad kad videh da nema prave pa da prodam djuture, inace moji matori uzmu 20 litara pa tako prodaju komsijama, igraju se ljudi pa hajde...
Prepecenice mi nestalo jer moji matori nisu znalci , pa im svejedno bilo ko je trazio prepecenicu ko trazio sljivovicu...isto im bilo,.,,,,
 
Ma sad kad videh da nema prave pa da prodam djuture, inace moji matori uzmu 20 litara pa tako prodaju komsijama, igraju se ljudi pa hajde...
Prepecenice mi nestalo jer moji matori nisu znalci , pa im svejedno bilo ko je trazio prepecenicu ko trazio sljivovicu...isto im bilo,.,,,,
Ја волим добру ракију.
Нисам неки алкос ал брате, волим.
Чашица две некад три са друштвом ме опусти...прија.
Чисто инфо. колико је литар?
Купио сам од једног мог...800 дин?
 
Inace, kad se pogleda izbor vina koja su ispitivana svako ko se iole razume vidi da su za testiranje uglavnom i uzeli *krsheve* (stona vina, vina u litarskim i dvolitarskim pakovanjima, vina koja se pune za robne marke - *Dobro* za DIS, *Premia* za Maxi...) tako da su rezultati i ocekivani - cudno bi bilo da su bolji. Sto, naravno, ne znaci da odgovorne to opravdava tj. da ih ne treba debelo kazniti. To su *vina* cija je maloprodajna cena npr. 2-3 evra za 2 l - za tu cenu je nemoguce imati vino ali to onda treba posteno i reci a ne varati ljude. I, ponavljam, to nije nikakvo opravdanje.
Evo spiska ispitivanih -

1.Бело вино – MAESTRI CANTINIERI BIANCO – произведено у ЕУ – увоз из Италије – 1 Л
2.Црвено стоно суво вино – ДОБРО – А.Д. Вино Жупа – вино из С. Македоније – 2 л
3.Розе стоно суво вино ДОБРО – А.Д. Вино Жупа – вино из С. Македоније
4.Стоно сортно суво вино – ВРАНАЦ – НИКОЛАС – вино из С. Македоније – 1 Л
5.Суво бело вино – БЕЛО ВИНО – МАКСИ Премиа – вино из Северне Македоније – 2 Л
6.Суво бело вино – БЕЛО ЖДРЕБАЦ – вино из Северне Македоније – 1000 мл
7.Вино бело суво – СМЕДЕРЕВКА – ВИНОКАЛЕМ – Велика Дренова – 1 Л
8.Суво бело вино географског порекла – СМЕДЕРЕВКА – ТИКВЕШ АД Кавадарци – 1000 мл
9.Суво црвено вино – ЦРВЕНО ВИНО – МАКСИ Премиа – вино из Северне Македоније – 2 Л
10.Суво црвено вино – ВРАНАЦ – ВИНОКАЛЕМ – Велика Дренова – Маде ин Сербиа – 1 Л
11.Црно суво вино географског порекла – ВИНО РОССО – вино из Мађарске – 2 л
12.Бело вино са ознаком географског порекла – ПАССИОНЕ ИТАЛИАНА ПУГЛИА – ПИНОТ ГРИГИО – вино из Италије – 750 мл
13.Бело вино са ознаком географског порекла – Relais de Pauillac – 2015 – Bordeaux Blanc – вино из Француске – 750 мл
14.Црвено вино са ознаком географског порекла – ПАССИОНЕ ИТАЛИАНА ВЕНЕТО – МЕРЛОТ – вино из Италије – 750 мл


U rakije se ne razumem uopste tako da ne bih komentarisao
 
Poslednja izmena:

Back
Top