- Poruka
- 89.439
Krajem prošlog veka ljudi su počeli da se bave kreiranjem svoje sudbine.
Vorteks ili kako se ta nauka u početku zvala, po kojoj osmisliš željenu
budućnost i onda gledaš kako se ostvaruje. Tako su uložili neki napor
u pisanje, crtanje, isecanje sličica iz časopisa, a onda su batalili tu priču
i počeli da žive svoje naviknute živote.
I sad, ima svedočanstava, da kada su u podrumu ili na tavanu pronašli
te papire i kada su se setili o čemu su sve maštali, ispostavilo se da su
mnogo toga i ostvarili.
Sad, koliko im je to bilo pametno ili korisno, nije toliko bitno. Desilo se.
Da nije bilo zapisano, ne bi mogli svojih planova da se sete i mislili
bi da se sve tako spontano odvijalo, slučajno.
Koliko toga u toku dana pomislimo, izbrbljamo, čujemo sugestija raznih
sa svih strana, to niko ne bi mogao da stigne da zapiše, niti kasnije sve da
pročita. Pomišlja čovek i neželjeno ili prihvati sugestiju neku negativnu, pa
zaboravi, a posle se pita ''što se baš meni ovo dešava''.
Da li vam to ima smisla?
Može li čovek da preuzme punu odgovornost za ono što o budućnosti
svojoj mašta? Da deci svojoj ne daje negativne sugestije i ograničavajuća
uverenja, tipa ''ti to nećeš uspeti'' ili ''to te neće učiniti srećnim''.
Vorteks ili kako se ta nauka u početku zvala, po kojoj osmisliš željenu
budućnost i onda gledaš kako se ostvaruje. Tako su uložili neki napor
u pisanje, crtanje, isecanje sličica iz časopisa, a onda su batalili tu priču
i počeli da žive svoje naviknute živote.
I sad, ima svedočanstava, da kada su u podrumu ili na tavanu pronašli
te papire i kada su se setili o čemu su sve maštali, ispostavilo se da su
mnogo toga i ostvarili.
Sad, koliko im je to bilo pametno ili korisno, nije toliko bitno. Desilo se.
Da nije bilo zapisano, ne bi mogli svojih planova da se sete i mislili
bi da se sve tako spontano odvijalo, slučajno.
Koliko toga u toku dana pomislimo, izbrbljamo, čujemo sugestija raznih
sa svih strana, to niko ne bi mogao da stigne da zapiše, niti kasnije sve da
pročita. Pomišlja čovek i neželjeno ili prihvati sugestiju neku negativnu, pa
zaboravi, a posle se pita ''što se baš meni ovo dešava''.
Da li vam to ima smisla?
Može li čovek da preuzme punu odgovornost za ono što o budućnosti
svojoj mašta? Da deci svojoj ne daje negativne sugestije i ograničavajuća
uverenja, tipa ''ti to nećeš uspeti'' ili ''to te neće učiniti srećnim''.
