Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 19.487
Кроз историју је продефиловало мноштво великих освајача, великих ратника, изванредних војсковођа, који су обиљежили своје вријеме, помјерали границе у вјештини ратовања, освајали би градове, државе, територије, овладали би новим нацијама, пркосили би успостављени правилима ратовања, логици, некад и властитој природи.
Неки су остали упамћени по окрутнијем или милосрднијем односу према пораженим, неки опет по бруталности, свирепости током похода и освајања, некад ту бестијалност људски ум тешко може и појмити.
Ипак један освајач је у историји упамћен по окрутности као ниједан прије и послије њега, чије име је у тим временима изазивало паничан страх, чија чињења су изазивала језу, који је постао персонификацијом ужаса, као можда нико у историји.
Његово име је Тимур, упамћен и као Тамерлан, кованица изведена из имена и надимка, турско-монголски освајач који је обиљежио своје вријеме, крај XIV и сам почетак XV вијека.,
Када имамо формирано мишљење о некој важној личности, освајачу, обликовану западном историографијом, а то је у овом случају итекако присутно, није лоше сагледати да ли је тај приказ продукт објективног сагледавања, колико је то могуће из доступних и сачуваних списа, или је приказ тенденциозан, некад и у служби политичких процеса кроз историју или савремених.
У случају Тимура, немамо основа сумњати у извјештаје о окрутности, јер су поред западних извора као и оних које оставили они који су ратовали против Тимура, турских и других, свједочења о окрутности, бруталним одмаздама оставили су и аутори који бејаху у служби тимуридских владара, попут Хафиз-и Абрија, чији извјештаји се у историографији сматрају изузетно поузданим.
Тако да Тимур јесте ван сваке разумне сумње био изузено окрутан. Истина својствено доктрини монголских освајача, градови и становништво који би се предали без борбе били би често поштеђени, барем масовног покоља, но ако би пружили отпор или још горе ако би се побунили након освајања, кукала им мајка. Услиједила би застрашујућа одмазда. Ту окрутност су осјетили становници Хорезма након освајања, становници Исфахана су након побуне доживјели грозну, застрашујућу судбину. Ништа боље није прошао Туламбу, а монструозности које су задесиле становнике Делхија су непојмљиве људском уму.
Након што је у више наврата похарао Грузију, масакрирао 700 села, тадашњи грузијски историчар Тома Од Мезофа је у својим списима за Тимура написао да је сам ђаво у људском обличју назвавши га највећим злотвором који је ходао земљом.
Тимур је помјерао границе ужаса.
И тако можемо стећи слику о Тимуру као окрутном, крволочном освајачем којиу је терором и страхом владао и држао у покорности народе којима је владао.
Но да ли је тако?
Ако сагледамо извјештаје историка, оних на тимуридском двору и оних на дворовима других владара, постоји и друга слика о Тимуру, која поред те окрутне црте открива да је у питању ипак сложена личност.
Кампање које је водио, велике побједе, способност прилагођавања различитим ситуацијама и околностима, откриувају војног генија и бриљантног стратега. Извјештаји његових биографа казују да бјеше изузетно оштроуман, волио је водити расправе са научницима и умним људима тог времена, ако би му парирали у расправи, били би награђивани, зборио је три језика, персијски, монголски и турски.
Јесте вршио освајачке походе, али је по освајању подстицао грађевинарство. занатство, трговину, науку, умјетност, поезију. Доводио је архитекте, занатлије, трговце, научнике у Самарканд и Бухарu у којима је подстицао изванредне грађевинске подухвате, и који су тих деценија дооживљавали процват.
Оставио је иза себе "Тимуров законик“ који се састојао из два дијела: први је аутобиографски, описује чињења великог емира, други је законик који јасно дефинише правила понашања чланова друштва, њихова права и обавезе. Ови закони су се примјењивали за све у држави, од обичних грађана до званичника и владара.
У питању је сложена личност, за свог времена учинио је изванредне ствари, освајао државе, потчињавао својој власти бројне нације, успоставио царство од преко 5 мил. kм2. Створивши огромно царство, Амир Темур је отворио пут економском и културном развоју земље. Његова освајања јесу обиљежиле опкрутности али по освајању то огромно царство би доживљавало просперитет, многе грађевине фасцинантне љепоте, у Самарканду и другим градовима чију градњу је Тимур подстицао остале су до данашњих времена.
Неки су остали упамћени по окрутнијем или милосрднијем односу према пораженим, неки опет по бруталности, свирепости током похода и освајања, некад ту бестијалност људски ум тешко може и појмити.
Ипак један освајач је у историји упамћен по окрутности као ниједан прије и послије њега, чије име је у тим временима изазивало паничан страх, чија чињења су изазивала језу, који је постао персонификацијом ужаса, као можда нико у историји.
Његово име је Тимур, упамћен и као Тамерлан, кованица изведена из имена и надимка, турско-монголски освајач који је обиљежио своје вријеме, крај XIV и сам почетак XV вијека.,
Када имамо формирано мишљење о некој важној личности, освајачу, обликовану западном историографијом, а то је у овом случају итекако присутно, није лоше сагледати да ли је тај приказ продукт објективног сагледавања, колико је то могуће из доступних и сачуваних списа, или је приказ тенденциозан, некад и у служби политичких процеса кроз историју или савремених.
У случају Тимура, немамо основа сумњати у извјештаје о окрутности, јер су поред западних извора као и оних које оставили они који су ратовали против Тимура, турских и других, свједочења о окрутности, бруталним одмаздама оставили су и аутори који бејаху у служби тимуридских владара, попут Хафиз-и Абрија, чији извјештаји се у историографији сматрају изузетно поузданим.
Тако да Тимур јесте ван сваке разумне сумње био изузено окрутан. Истина својствено доктрини монголских освајача, градови и становништво који би се предали без борбе били би често поштеђени, барем масовног покоља, но ако би пружили отпор или још горе ако би се побунили након освајања, кукала им мајка. Услиједила би застрашујућа одмазда. Ту окрутност су осјетили становници Хорезма након освајања, становници Исфахана су након побуне доживјели грозну, застрашујућу судбину. Ништа боље није прошао Туламбу, а монструозности које су задесиле становнике Делхија су непојмљиве људском уму.
Након што је у више наврата похарао Грузију, масакрирао 700 села, тадашњи грузијски историчар Тома Од Мезофа је у својим списима за Тимура написао да је сам ђаво у људском обличју назвавши га највећим злотвором који је ходао земљом.
Тимур је помјерао границе ужаса.
И тако можемо стећи слику о Тимуру као окрутном, крволочном освајачем којиу је терором и страхом владао и држао у покорности народе којима је владао.
Но да ли је тако?
Ако сагледамо извјештаје историка, оних на тимуридском двору и оних на дворовима других владара, постоји и друга слика о Тимуру, која поред те окрутне црте открива да је у питању ипак сложена личност.
Кампање које је водио, велике побједе, способност прилагођавања различитим ситуацијама и околностима, откриувају војног генија и бриљантног стратега. Извјештаји његових биографа казују да бјеше изузетно оштроуман, волио је водити расправе са научницима и умним људима тог времена, ако би му парирали у расправи, били би награђивани, зборио је три језика, персијски, монголски и турски.
Јесте вршио освајачке походе, али је по освајању подстицао грађевинарство. занатство, трговину, науку, умјетност, поезију. Доводио је архитекте, занатлије, трговце, научнике у Самарканд и Бухарu у којима је подстицао изванредне грађевинске подухвате, и који су тих деценија дооживљавали процват.
Оставио је иза себе "Тимуров законик“ који се састојао из два дијела: први је аутобиографски, описује чињења великог емира, други је законик који јасно дефинише правила понашања чланова друштва, њихова права и обавезе. Ови закони су се примјењивали за све у држави, од обичних грађана до званичника и владара.
У питању је сложена личност, за свог времена учинио је изванредне ствари, освајао државе, потчињавао својој власти бројне нације, успоставио царство од преко 5 мил. kм2. Створивши огромно царство, Амир Темур је отворио пут економском и културном развоју земље. Његова освајања јесу обиљежиле опкрутности али по освајању то огромно царство би доживљавало просперитет, многе грађевине фасцинантне љепоте, у Самарканду и другим градовима чију градњу је Тимур подстицао остале су до данашњих времена.
