Сматрам да је садашњост илузија настала услед ограничених перформанси нашег мозга да брзо схвати тренутно пребацивање са прошлог на будуће и онда то између што нам није ухватљиво ми називамо "садашњост" и перципирамо на различит начин - неко садашњост доживљава као данашњи дан, неко као овај сат у којем смо, неко као месец у којем је, неко као једну недељу итд.
Садашњост је релативна баш зато што уистину и не постоји, зато што је илузија која је условљена кретањем небеских тела, сменом дана и ноћу и ограничености нашег ума који је подложан релативном доживљају реалности. Прошлост је константно иза нас, а будућност тик испред нас....између нема ништа. Прошлост и будућност су спојени.
Будућност је резултат прошлости.
Ми нисмо исто као што смо били пре мање од једног тренутка, у нашем телу се одвило толико процеса за тај један нама неухватљив трен да смо ми константно у пребачају између прошлости и будућности. Тај трен је краћи од трептаја ока и бржи од сунчеве светлости. Тај трен заправо нема време које је мерљиво.
Као што између дана и ноћи нема ништа тако ни између прошлости и будућности нема ништа. Имаш ноћ и дан и то је то. Имаш прошлост и будућност и то је то.
Ако постоји нешто као Рај онда једино то може да се објасни као место у којем је вечна садашњост, без прошлости и будућности, а наш ум није у стању да схвати то јер живимо у реалности у којој се смењују дан и ноћ и та смена светлости и мрака и потрошност материје која нас окружује нам даје илузију да постоји нешто као што је садашњост и на крају крајева нам даје илузију да постоји нешто као што је време.
Нама је немогуће да схватимо да се читава историја човечанства одвила пре мање од једног трена. Све што се икад десило и што ће се десити стане у трен који је мањи од трептаја ока.
Садашњост је релативна баш зато што уистину и не постоји, зато што је илузија која је условљена кретањем небеских тела, сменом дана и ноћу и ограничености нашег ума који је подложан релативном доживљају реалности. Прошлост је константно иза нас, а будућност тик испред нас....између нема ништа. Прошлост и будућност су спојени.
Будућност је резултат прошлости.
Ми нисмо исто као што смо били пре мање од једног тренутка, у нашем телу се одвило толико процеса за тај један нама неухватљив трен да смо ми константно у пребачају између прошлости и будућности. Тај трен је краћи од трептаја ока и бржи од сунчеве светлости. Тај трен заправо нема време које је мерљиво.
Као што између дана и ноћи нема ништа тако ни између прошлости и будућности нема ништа. Имаш ноћ и дан и то је то. Имаш прошлост и будућност и то је то.
Ако постоји нешто као Рај онда једино то може да се објасни као место у којем је вечна садашњост, без прошлости и будућности, а наш ум није у стању да схвати то јер живимо у реалности у којој се смењују дан и ноћ и та смена светлости и мрака и потрошност материје која нас окружује нам даје илузију да постоји нешто као што је садашњост и на крају крајева нам даје илузију да постоји нешто као што је време.
Нама је немогуће да схватимо да се читава историја човечанства одвила пре мање од једног трена. Све што се икад десило и што ће се десити стане у трен који је мањи од трептаја ока.
?
a da ne znam zboradi čega i sporadi..zašto ?
