Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата

На моје изненађење тема тридесетогодишњи рат не постоји на форуму. Како је у питању значајан догађај, по много чему један од најзначајнијих у историји Европе, ајде да то исправим.
Тема је како написах, тридесетогодишњи рат, кроз коју сам замислио да се напише која о овом по много чему специфичном рату који је трајао 1618-48.године и након којег Европа више није била иста. О узроцима, току рата, значајним догађајима, биткама и посљедицама рата.

Наслов теме је живописнији избор аутора теме. Сами Хрвати који се помињу у наслову нису имали значајну улогу у том рату. Иако је остала обимна грађа. није забиљежен њихов допринос током било које битке. Не помињу се ни да су макар у било којем моменту било које битке нешто важно остварили, неки продор на неком крилу, ништа. Но иако су војном смислу располагали за занемаривим војним ефективима, обрађени су током опсаде и похода на Магдебург, а и ту је од 25.000 војника Католичке лиге хрватски контигент бројао тек око 800 по извјештајима више разбојничке руље него војника, ипак су “своје тренутке“ имали током масакра и пустошења Магдебурга маја 1631.године када су предњачили у звјерствима и монструозностима.
Јер тридесетогодишњи рат је упамћен прије свега по терору и ужасима, по бестијалним крвопролићима, а ту је хрватски контигент иако у војном смислу тотално безначајан показао супериорност, толико су стекли по бестијалности ужасну репутацију да је након трагедије Магдебурга у њемачком народу по ријечима српског историчара и публицисте Лазе М. Kостића остала крилатица и молитва “Сачувај нас Боже куге, глади и Хрвата”. Лазо је овај осврт објавио кроз публикацију у Чикагу из 1953.године.

Морам нагласити да нисам нашао на нету у дигитализованим рукописима из тог периода да је забиљежена таква крилатица, што не значи да не постоји негдје у архиву. Не вјерујем да је Лазо Костић то измислио, мада није уопште битно, непочинства хрватског контигента током масакра у Магредбургу су документована и кроз писма актера тих догађаја и кроз писанија писаца и и историчара који су се бавили тим ратом. О чему ћу написати коју уз одговарајуће прилогу у наредним објавама.

Како написах, тема је тридесетогодишњи рат, који је трајао од 1618. до 1648. године, највећим дијелом на простору данашње Њемачке и Чешке и који је уздрмао поредак тадашње Европе уз катастрофалне посљедице.
У рат су се укључиле највеће тадашње европске континенталне силе. Иако је рат од самог почетка имао карактер вјерског сукоба протестаната и римокатолика, ривалство Хабзбурга и других сила имало је најважнију улогу код одлуке да се и римокатоличка Француска у рат укључи на протестантској страни. Што ће рећи да су политички мотиви добили предност над вјерским.

Рат је заједно са пропратним ефектима глади и болести имао разарајући ефект за тадашњу Европу. Трајао је тридесет година, а конфликти изазвани тим ратом наставили су се у свим наредним временима и трају до данашњих дана.

Толико у уводном посту. Надам се да ће тема заживјети, а и ако не заживи, ја ћу квоту објава коју сам замислио "опуцати“.
Pa dobro sada s obzirom na brojčanost Hrvata u to vrijeme, dali smo nadprosječan broj vojnika. Bilo je dosta generala, banova i sl. Ovako na prvu pada mi Juraj V. Zrinski koji se istakao junaštvom protiv Protestanata. Najvazniji general Katoličke lige Albreht Valenštajni rekao je ovo:

Nijemci su glomazni, teški i spori konjanici, Mađari su nepouzdani i prevrtljivi, Poljaci se brzo rasipaju u potrazi za plijenom, Moldavci ne žele ići daleko od svojih domova, Vlasi se prodaju za malo novaca, ali Hrvati – oni udaraju snažno u skupinama i to uvijek tamo gdje je to najpotrebnije, na popuštaju gotovo nikad… «
 
Zanimljivo je da se ta razlika i neka vrsta nepoverenja između protestanata i katolika i danas oseća, govorim za Nemačku. Oni su prilično šareno društvo, čak se i rasno razlikuju.
tradicionalno protestanta Njemačka je istočni dio. Oni su nekada bili Slaveni koji su se tijekom stoljeća germanizirali

Čak politički taj dio Njemačke glasa za AfD dok ostatak za liberalne.
 
Pa dobro sada s obzirom na brojčanost Hrvata u to vrijeme, dali smo nadprosječan broj vojnika. Bilo je dosta generala, banova i sl. Ovako na prvu pada mi Juraj V. Zrinski koji se istakao junaštvom protiv Protestanata. Najvazniji general Katoličke lige Albreht Valenštajni rekao je ovo:
Pa naravno da su Hrvati bili dobri ratnici, u određenom vremenu i bolji od drugih jer su imali dodatnu motivaciju, bili su rimokatolici, borili se za svoje. Barem su tako mislili. Vlasi ili vlasi su još bili pravoslavni, nije bilo dodatnog motiva osim para. Ipak nešto kasnije prilikom hapšenja Zrinskih i Frankopana su šefovi iz Beča pričali malo drugačije. Sve se menja...
Poljaci su verovatno na silu postali katolici, znamo kako su Germani uvodili hrišćanstvo. U delu Slovenije još živi predanje o pokoljima onih koji nisu hteli u novu veru. I tu se išlo uglavnom brat hrišćanin na brata koji je ostao u staroj veri.
Opisao je to lepo Prešeren u poemi Krst pri Savici..
Mađari su se kasno ustalili, kod njih niti nije bilo neke protiv reformacije. Mnogi kod njih su još verovali u šamanizam, tengrizam...
Motivacija je u ratu najvažnija.
 
Poslednja izmena:

Back
Top