Quantcast

Šabačko pozorište , Šabac

Lada

Elita
Moderator
Poruka
24.441

Mita Komita

Elita
Moderator
Poruka
16.525
sabacko-pozoriste-474-279-10580.jpg

Šabačko pozorište se nalazi u strogom centru Šapca, u zgradi Zanatskog doma, koja je sagrađena 1933. godine i koja je zaštićena kao nepokretno javno dobro i spomenik kulture. U ovoj zgradi, Šabačko pozorište ima dve scene: Veliku scenu “Ljubiša Jovanović” i Malu scenu “Dr Branivoj Đorđević”, obe nazvane po šabačkim velikanima pozorišne umetnosti. Takođe, u okviru pozorišta radi i Galerija “Vladislav Lalicki”, nazvana po čuvenom šabačkom slikaru i autoru logoa ove ustanove, a pored dve scene i jednog galerijskog prostora, Šabačko pozorište raspolaže prostranim foajeom pogodnim za tribinske programe i Pozorišnim klubom, koji je otvoren za publiku, i koji predstavlja omiljeno mesto okupljanja pre i posle predstava.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
24.441
Grad su ljudi! Grad je pozorište!
ŠABAČKO POZORIŠTE je gradska institucija kuluture, koja nastavlja bogatu tradiciju pozorišnog života u Šapcu, gde je prva predstava odigrana 1840. godine. Reditelj ove predstave bio je gimnazijski profesor Damnjan Marinković, a u predstavi su igrali njegovi učenici, zbog čega ova institucija i danas radi pod krilaticom: mladi od 1840. Ovim motom, želimo da naglasimo spoj dramske tradicije i aktulenog, inovativnog pozorišnog izraza, što je i osnovna karakreristika repertoara Šabačkog pozorišta.
Godišnje, Šabačko pozorište premijerno prikaže od pet do osam novih produkcija i odigra oko dvesta predstava, na svom repertoaru, kao i na gostovanjima. Isto tako, Šabačko pozorište na svojoj sceni ugošćava različite predstave i pozorišta, trudeći se da svojoj publici pruži najbolji uvid u savremenu, pozorišnu produkciju. Pozorište igra večernje predstave, kao i predstave za decu i mlade, iz čega se jasno vidi cilj i misija ove ustanove. To je širenje i unapređivanje pozorišne kulture u Šapcu i ostalim gradovima Srbije, u kojim redovno gostujemo.
Šabačko pozorište se nalazi u strogom centru Šapca, u zgradi Zanatskog doma, koja je sagrađena 1933. godine i koja je zaštićena kao nepokretno javno dobro i spomenik kulture. U ovoj zgradi, Šabačko pozorište ima dve scene: Veliku scenu “Ljubiša Jovanović” i Malu scenu “Dr Branivoj Đorđević”, obe nazvane po šabačkim velikanima pozorišne umetnosti. Takođe, u okviru pozorišta radi i Galerija “Vladislav Lalicki”, nazvana po čuvenom šabačkom slikaru i autoru logoa ove ustanove, a pored dve scene i jednog galerijskog prostora, Šabačko pozorište raspolaže prostranim foajeom pogodnim za tribinske programe i Pozorišnim klubom, koji je otvoren za publiku, i koji predstavlja omiljeno mesto okupljanja pre i posle predstava.
Od 1906. godine, Šabačko pozorište ima stalni, profesionalni ansambl i radionice za izradu dekora i kostima. Prekidalo je svoj rad tokom ratova, da bi bilo ponovo osnovano odmah po završetku Drugog svetskog rata. Pored zaposlenih u umetničkom i tehničkom sektoru, Šabačko pozorište okuplja i Omladinski klub, odnosno grupu volontera i volonterki, koji u ovoj instituciji dobijaju priliku da uče o umetnosti, kulturi i organizaciji pozorišnih programa.
Svake godine, u aprilu, Šabačko pozorište organizuje festival POZORIŠNO PROLEĆE koji predstavlja najuspešnije, nove produkcije institucionalih pozorišta Srbije.
Umetnici koji su značajno uticali na rad Šabačkog pozorišta su: Jurij Rakitin, Teja Tadić, Aleksandar Ognjanović, Mira Stupica, Anka Majcenović, Branislav Drda Djordjević, Blaženka Katalinić, Boža Matić, Mihajlo Nikolić Zelenko, Aleksandar Radovanović, Rejhan Demirdžić, Boris Kovač, Ružica Todić, Dobrila i Milutin Džimić, Djordje Vukotić, Sima Krstović, Djordje Jelisić, Branko Milenković, Tomanija Djuričko, Radoje Gojkić, Cane Firaunović, Jelica Vojnović i mnogi drugi. Iz mlađe generacije umetnika koji su ovde stvarali svoje predstave, posebno se izdvajaju Nikita Milivojević i Kokan Mladenović, kao autori najuspešnijih i najdugovečnijih predstava na repertoaru Šabačkog pozorišta.

(Izvor: sabackopozoriste.rs; sr.wikipedia.org)
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
24.441
Šabačko pozorište je ugledna institucija sa ozbiljnom dramskom tradicijom i danas se ubraja u red najbolje organizovanih i po ugledu i repertoaru najkvalitetnijih teatara u Srbiji.
Šabačko pozorište radi u zgradi Zanatskog doma koja je napravljena 1933. godine i koja ima tri scene: Dečiju, Malu scenu Dr Branivoj Đorđević i Veliku scenu. Godišnje se pripreme 5 – 8 premijera i prikažu se oko 200 predstava na svojim scenama i oko 50 na gostovanjima.

Korisnici EYCA kartica mogu da ostvare 50% popusta na cenu karte za predstave.

Popust se ne odnosi na premijerna izvođenja i na predstave čija je cena veća nago standardna.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
24.441


Večeras u Šabačkom pozorištu je premijera predstave "Kakav kupleraj" Ežena Joneska u režiji Ivana Vukovića.


Predstava kroz priču o životu jednog usamljenika, koji u vremenu nakon revolucije 1968. godine dobija nasledstvo, ali i tada propušta sve moguće prilike za sreću, preispituje i pojedinca i društvo nakon neuspele revolucije.

"Jonesku je veliki, širok pisac, duhovit, kod njega je sve podložno smehu, ne postoji ništa toliko sveto da mu se ne može nasmejati, ništa tako važno da ne mogu da mu se provere temelji, tako da je bilo veoma zanimljivo raditi sa ansamblom na stvaranju ove predstave ", rekao je medijima reditelj Vuković dodajući:" Trudili smo se da pokrijemo sve vrste našeg opšteg kupleraja, svi patimo od moralnog, ali smo želeli da pokažemo neke druge, medijske, političke kupleraje, sva ta korišćenja najstarijeg zanata, ali u nekoj drugačijoj formi."


Uloge tumače Vladimir Milojević, Ljubiša Barović, Zoran Karajić, Strahinja Barović, Deana Kostić, Sonja Milojević, Kristina Pajkić, Minja Peković i drugi.
 

Trust no one

U prolazu
Moderator
Poruka
15.802
Pozoriste je jedno od kultnih mesta u gradu.Ima mali kafic/klub koji je jedno od omiljenih mesta Sapcana koji nece da sede u bastama (Mada i oni imaju bastu).I vrlo cesto smo mogli sresti velikane naseg glumista,kada su dolazili na predstave,premijere ili cisto kao gosti.
Udjes da popijes kafu a tebi za susednim stolom Mira Banjac ili Gaga Nikolic... Budes ponosan sto si bar tako rame uz rame sa takvim legendama.A i poteklo je tu mnogo poznatih i talentovanih pozorisnih radnika.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
24.441

Na repertoaru:


Sumrak bogova
Beogradsko dramsko pozorište | Drama
16.12.2020
Pisac: Ivor Martinić, Režija: Jagoš Marković

Igraju:
Milan Lane Gutović, Branka Šelić, Isidora Simijonović, Vladan Milić, Pavle Pekić, Jovo Maksić, Milan Čučilović, Milica Zarić i Vanja Nenadić

Adaptacija teksta, scenografija i izbor muzike: Jagoš Marković, Kostimograf: Bojana Nikitović, Scenski govor: dr. Ljiljana Mrkić Popović, Pomoćnik reditelja: Ksenija Ćirica, Asistent reditelja: Tara Lazarević

Nacizam u Nemačkoj postepeno cveta, stara aristokratija bespovratno propada, a vodeća mesta u državi, polako ali sigurno, preuzima Hitlerova Nacional-socijalistička partija. Od momenta kada je izgorela zgrada Reichstaga pa sve do ozloglašene „noći dugih noževa”, komad prati raslojavanja i sukobe unutar nacističkog društva, ali pre svega kroz sliku moralne erozije jedne elitne porodice i njihovog ponašanju u novim istorijskim okolnostima. Reč je o komadu koji osim kritike beskrupoloznih pojedinaca, analizira i društvo koje olako, pre svega nečinjenjem, kapitulira pred totalitarnom vizijom sveta.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
24.441
Igraju:
Al Kolumbato, mladić od sedamnaest godina - Vukašin Jovanović
Tica, mladić od šesnaest godina - Stojša Oljačić
Al Kolumbato, narednik, dvadeset dve godine - Nemanja Stamatović
Tica, vojnik, dvadeset jednu godinu - Aleksandar Kecman
Dr Vajs, vojni lekar, major, pedeset godina - Željko Maksimović
Renaldi, na odsluženju vojnog roka, bez nošenja oružja , dvadeset pet godina - Dragan Sekulić

Prevod: Branislava Jurašin, Scenograf: Milan Miladinović, Kostimograf: Mina Miladinović, Kompozitor: Božidar Obradović

UZLET TICE (reč reditelja)

Moje interesovanje za dramu TICA (Birdy) seže do vremena od pre nekih dvadesetak godina. Čitajući engleske pozorišne časopise saznao sam da je Naomi Volas napravila dramatizaciju poznatog romana Vilijema Vortona i da je taj komad doživeo praizvedbu na Vest Endu u Londonu. Pošto sam i sam bio jedan od onih na koje je ekranizacija ovog romana u režiji Alena Parkera ostavila dubok utisak, potrudio sam se da iz Engleske nabavim ovu dramu. Dobio sam je, ubrzo je bila prevedena, a ja sam krenuo u planiranje scenskog izvođenja kod nas. Sticajem raznih nesrećnih okolnosti, iako je bila napravljena i podela i mnogo toga pripremljeno, ovaj komad nikada nije doživeo svoje izvođenje, ni u institucionalnim pozorištima niti na nezavisnim scenama.

Čameći u mom ormanu među mnogim pozorišnim tekstovima TICA je čekala vreme da uzleti. Kada je došao trenutak da se, posle dugog rada na televiziji, vratim svojoj osnovnoj vokaciji, pozorišnoj režiji, TICA je provirila iz ormana i, na moju veliku radost, naišla na interesovanje uprave Teatra VUK- i eto nas, uprkos svim epidemijskim izazovima, pred premijerom ovog komada.

Moglo bi da se kaže da je tekst Naomi Volas autentično dramsko štivo, a ne samo puka dramatizacija romana Vilijema Vortona. Pogotovu ne replika na Parkerov film. Ovaj tekst, napisan od strane očigledno vešte dramske spisateljice, bazira se prevashodno na dobroj tradiciji anglo-američke dramaturgije. Kratke scene, efektno balansiranje između realističke priče i stilizovanog dramskog postupka, puno flešbekova, iznijansirani likovi – sve to pruža i reditelju i glumcima materijal koji treba dobro protumačiti i definisati, koji se često i otima kontroli, ali istovremeno otvara mogućnosti za višeslojnu pozorišnu predstavu koja gledaoca dotiče na tananoj emotivnoj ravni.

Priča o dvojici dobrih prijatelja, od kojih je jedan opsednut pticama i težnjom da sam poleti, dok je drugi mnogo racionalniji i okrenut uobičajenim željama mladog čoveka, i koji su iznenada i nevoljno bačeni u vrtlog velike ratne klanice, razvija se od bezbrižne mladosti do surove stvarnosti opterećene postratnim traumama.

TICA je priča o snazi iskrenog i dubokog prijateljstva, o zastrašujućim efektima koje rat ostavlja na psihu čoveka, ali pre svega osnovna misao ovog komada je definisana stalnom i snažnom ljudskom potrebom da se prevaziđu sve moguće i nemoguće granice kako bi se dosegla krajnja sloboda i nesputanost pojedinca.

Ja sam, kao reditelj, posebno srećan što ova naša predstava otkriva jednu generaciju mladih, ali izuzetno talentovanih i maštovitih glumaca koji će tek, u vremenu koje dolazi, osvajati punim zamahom naše pozorišne scene.

I šta drugo reći! – Poleti TICO da se nikad više ne vratiš u kavez koji te sputava!

Miško Milojević
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.