Romana Kuhar
Aktivan član
- Poruka
- 1.830
Noćas sam sanjao najlepši, ali i najtužniji san. Moja Vilmica i ja, kao i obično, dok je moja slatka i mila sa mnom bila, odlutali smo do prelepih obala Havaja. Dok je ona blaženo spavala nečujno sam izašo iz našeg apartmana i došao na našu omiljenu plažu. Tu su mi već bili doneli 1000 balona, najrazličitijih boja, ali svaki je imao oblik srca i na svakome je pisalo:
VOLIM TE, NA SVETU NAJVIŠE, MOJE NAJMILIJE!
Kada sam proverio da je sve, čak i predivan buket belih hrizantema, na svom mestu otišao sam i poljupcima probudio je. Ustala je, mada se je mnogo nećkala, na pidžamu je samo zaogrnula lagani, snežno beli, ogrtač, svezao sam joj oči i na rukama sam je odneo do plaže. Kada smo tamo prispeli odvezao sam joj povez sa očiju i ona je vrisnula od zadovoljstva. Najviše su je oduševili baloni - skakutala je od sreće. Tada sam joj rekao da ih odvežemo. Pitala me je:
"Zašto? Hoću da ih gledam, makar ovaj prelepi dan."
Odgovorio sam joj:
"Neka baloni polete i poruče svetu i vasioni koliko volim te."
Niz obraze su joj se tada slile suze radosnice. Upijao sam ih svojim usnama, a ona me je tako čvrsto zagrlila oko vrata da sam jedva disao. Tog trena sam se probudio. Bio sam veseo što mi je ona došla u san, ali neizmerno žalostan što mi sa njom ne započinje i na javi svaki dan... I meni su se, onako same od sebe, niz lice slile biserne suze, ali ne od sreće, jer nemam je ...
Krstan Đ. Kovjenić
VOLIM TE, NA SVETU NAJVIŠE, MOJE NAJMILIJE!
Kada sam proverio da je sve, čak i predivan buket belih hrizantema, na svom mestu otišao sam i poljupcima probudio je. Ustala je, mada se je mnogo nećkala, na pidžamu je samo zaogrnula lagani, snežno beli, ogrtač, svezao sam joj oči i na rukama sam je odneo do plaže. Kada smo tamo prispeli odvezao sam joj povez sa očiju i ona je vrisnula od zadovoljstva. Najviše su je oduševili baloni - skakutala je od sreće. Tada sam joj rekao da ih odvežemo. Pitala me je:
"Zašto? Hoću da ih gledam, makar ovaj prelepi dan."
Odgovorio sam joj:
"Neka baloni polete i poruče svetu i vasioni koliko volim te."
Niz obraze su joj se tada slile suze radosnice. Upijao sam ih svojim usnama, a ona me je tako čvrsto zagrlila oko vrata da sam jedva disao. Tog trena sam se probudio. Bio sam veseo što mi je ona došla u san, ali neizmerno žalostan što mi sa njom ne započinje i na javi svaki dan... I meni su se, onako same od sebe, niz lice slile biserne suze, ali ne od sreće, jer nemam je ...
Krstan Đ. Kovjenić
