- Poruka
- 13.385
Nakon Hilari Klinton koja je izmislila priču o srpskom snajperisti koji je "lovio" po aerodromu negde u BiH ,
nakon direktora CIA koji je izmislio priču o oruzju masovnog unistenja u Iraku,
kao i mnoghih drugih poznatih i nepoznatih Amerikanaca sklonih pro$eravanju, dramatizaciji i laganju,
sada i onaj bazenski punoglavac prosipa naučno-fantastičnu priču koju je on "barely survive" i pritom, kao svaki prosečni Amerikanac - spasio svet 4 puta:
Златни Американци у банана републици
Носилац златне медаље у Рију Рајан Локти показао је ружно и опасно лице Америке, све оно због чега Американце мрзе у јужном делу континента
7
јан Стивен Локти, 34-годишњи амерички пливач, вратио се из Рија са 12. олимпијском медаљом (досад је освојио шест златних, три сребрне и три бронзане), али је потпуно заслужено проглашен за „ружно и опасно лице Америке”. Баш тако га је назвао „Њујорк пост” одмах пошто је својој земљи донео још једно пливачко злато, а све заједно је за САД освојио више олимпијских одличја него што су поједине земље успеле да сакупе у целој новијој историји олимпијског надметања. Ипак, он је, како се каже у тексту њујоршког дневника, урадио баш оно што „свет мрзи код Американаца”.
Да није било овог момка, могло би се рећи да су прве олимпијске игре на тлу Јужне Америке прошле у најбољем спортском духу и реду. Упркос зики, корупционашким скандалима, политичким ликвидацијама, напетој друштвеној ситуацији, криминалу, незапослености, рецесији – Бразил је доказао да може да организује овакве велике догађаје и да без већих инцидената обезбеди пријатан боравак и добар провод стотинама хиљада туриста, армији спортиста и њиховим навијачима из целог света.
Прича је ваљда већ свима позната – објавили су је сви светски медији. По првобитној верзији Локтија и још двојице америчких пливача, на њих су насрнули наоружани бразилски разбојници преобучени у полицајце и опљачкали их. Локтија је један од тих бандита бацио на земљу и уперио му пиштољ у слепоочницу. Локти је иначе богат човек, милионер. Последњих година је само на рекламама за „спидо”, „нисан” и „ралф лорен” згрнуо десетине милиона долара, а његов пливачки торзо красио је насловне стране „Вога”, „Тајма” и многих мушких часописа који се баве здрављем и спортом…
Лаж да су амерички пливачи нападнути и опљачкани трајала је пуна четири дана. И док су Американци освајали рекордан број медаља, медији су жалили златне момке који су после великих подвига само желели да се провеселе.
А онда се испоставило да бензинска пумпа где су се пливачи зауставили како би обавили нужду има камере и видео-снимак догађаја. Ушли су унутра под гасом, поразбијали прозоре и врата и намеравали да побегну таксијем. Зауставила их је полиција и, као у свакој уређеној земљи, тражила од њих да плате штету.
Кад је после тога све изашло на видело, Локти је под притиском јавности промрмљао неку врсту извињења, покушавајући да се оправда. Био је под стресом, у непознатој земљи, и због непознавања језика се збунио кад је полицајац у њега уперио оружје. Зар је потребно да говориш португалски, па да схватиш да ни у Бразилу не можеш пијан да разбијаш туђу имовину и прођеш некажњено?
Не, тај бели дечак из имућне породице понашао се тако зато што је мислио да је „у банана републици Американцима све дозвољено”, пише у јучерашњем уводнику мадридски „Паис”, који подсећа да је олимпијски победник управо следио стереотипе о Латинској Америци као о америчком дворишту. И тај клише о неуређеном и запуштеном јужноамеричком дворишту где бахати Американци могу да се напијају, лумпују и разбијају да се коцкају, потуцају по јавним кућама, нападају девојке, свргавају владе и постављају своје људе траје и данас. Сетимо се само како су уживали у коцкарницама на Куби у време диктатора Батисте, шта су радили у Никарагви против сандиниста, како су подржали Пиночеову крваву диктатуру, како се у Буенос Ајресу гостио Хенри Кисинџер код диктатора Виделе док је он предводио ликвидацију хиљаде својих суграђана осумњичених за левичарење.
Лондонски „Гардијан”, на сличан начин, оцењује да се Американац понашао – амерички, у складу са оним што је чуо о држави у којој је освојио своје шесто злато.
„Пустите те дечаке на миру, они су се забављали – добро, погрешили су, али живот иде даље”, рекао је чак и портпарол олимпијских игара Марио Андраде.
Сва је прилика да ће тако и бити, констатује „Гардијан” и иронично додаје да „деца имају право на забаву”, поготово ако то раде у банана републици. Подсећа се уосталом да су и енглески прваци Борис Џонсон, садашњи министар спољних послова, и Дејвид Камерон, доскорашњи премијер Британије, годинама као студенти и чланови елитног Балингдон клуба рушили и разбијали многе ресторане, пабове и дискотеке по Оксфорду само да би показали да тако нешто могу да ураде ако за почињену штету плате унапред. Исту такву културу бахатости негују универзитетска братства на елитним америчким колеџима. Студенти који потичу из богатих породица сматрају да је њихово право да разбијају и пале ако имају паре да штету плате.
Кривица Локтија је у томе што је разбијао, а штету није надокнадио, јер „није разумео португалски”, и што је, верујући да је дошао у банана републику, помислио да све свали на „локалне разбојнике”. Преварио се.
http://www.politika.rs/scc/clanak/362017/Zlatni-Amerikanci-u-banana-republici
nakon direktora CIA koji je izmislio priču o oruzju masovnog unistenja u Iraku,
kao i mnoghih drugih poznatih i nepoznatih Amerikanaca sklonih pro$eravanju, dramatizaciji i laganju,
sada i onaj bazenski punoglavac prosipa naučno-fantastičnu priču koju je on "barely survive" i pritom, kao svaki prosečni Amerikanac - spasio svet 4 puta:
Златни Американци у банана републици
Носилац златне медаље у Рију Рајан Локти показао је ружно и опасно лице Америке, све оно због чега Американце мрзе у јужном делу континента
7
јан Стивен Локти, 34-годишњи амерички пливач, вратио се из Рија са 12. олимпијском медаљом (досад је освојио шест златних, три сребрне и три бронзане), али је потпуно заслужено проглашен за „ружно и опасно лице Америке”. Баш тако га је назвао „Њујорк пост” одмах пошто је својој земљи донео још једно пливачко злато, а све заједно је за САД освојио више олимпијских одличја него што су поједине земље успеле да сакупе у целој новијој историји олимпијског надметања. Ипак, он је, како се каже у тексту њујоршког дневника, урадио баш оно што „свет мрзи код Американаца”.
Да није било овог момка, могло би се рећи да су прве олимпијске игре на тлу Јужне Америке прошле у најбољем спортском духу и реду. Упркос зики, корупционашким скандалима, политичким ликвидацијама, напетој друштвеној ситуацији, криминалу, незапослености, рецесији – Бразил је доказао да може да организује овакве велике догађаје и да без већих инцидената обезбеди пријатан боравак и добар провод стотинама хиљада туриста, армији спортиста и њиховим навијачима из целог света.
Прича је ваљда већ свима позната – објавили су је сви светски медији. По првобитној верзији Локтија и још двојице америчких пливача, на њих су насрнули наоружани бразилски разбојници преобучени у полицајце и опљачкали их. Локтија је један од тих бандита бацио на земљу и уперио му пиштољ у слепоочницу. Локти је иначе богат човек, милионер. Последњих година је само на рекламама за „спидо”, „нисан” и „ралф лорен” згрнуо десетине милиона долара, а његов пливачки торзо красио је насловне стране „Вога”, „Тајма” и многих мушких часописа који се баве здрављем и спортом…
Лаж да су амерички пливачи нападнути и опљачкани трајала је пуна четири дана. И док су Американци освајали рекордан број медаља, медији су жалили златне момке који су после великих подвига само желели да се провеселе.
А онда се испоставило да бензинска пумпа где су се пливачи зауставили како би обавили нужду има камере и видео-снимак догађаја. Ушли су унутра под гасом, поразбијали прозоре и врата и намеравали да побегну таксијем. Зауставила их је полиција и, као у свакој уређеној земљи, тражила од њих да плате штету.
Кад је после тога све изашло на видело, Локти је под притиском јавности промрмљао неку врсту извињења, покушавајући да се оправда. Био је под стресом, у непознатој земљи, и због непознавања језика се збунио кад је полицајац у њега уперио оружје. Зар је потребно да говориш португалски, па да схватиш да ни у Бразилу не можеш пијан да разбијаш туђу имовину и прођеш некажњено?
Не, тај бели дечак из имућне породице понашао се тако зато што је мислио да је „у банана републици Американцима све дозвољено”, пише у јучерашњем уводнику мадридски „Паис”, који подсећа да је олимпијски победник управо следио стереотипе о Латинској Америци као о америчком дворишту. И тај клише о неуређеном и запуштеном јужноамеричком дворишту где бахати Американци могу да се напијају, лумпују и разбијају да се коцкају, потуцају по јавним кућама, нападају девојке, свргавају владе и постављају своје људе траје и данас. Сетимо се само како су уживали у коцкарницама на Куби у време диктатора Батисте, шта су радили у Никарагви против сандиниста, како су подржали Пиночеову крваву диктатуру, како се у Буенос Ајресу гостио Хенри Кисинџер код диктатора Виделе док је он предводио ликвидацију хиљаде својих суграђана осумњичених за левичарење.
Лондонски „Гардијан”, на сличан начин, оцењује да се Американац понашао – амерички, у складу са оним што је чуо о држави у којој је освојио своје шесто злато.
„Пустите те дечаке на миру, они су се забављали – добро, погрешили су, али живот иде даље”, рекао је чак и портпарол олимпијских игара Марио Андраде.
Сва је прилика да ће тако и бити, констатује „Гардијан” и иронично додаје да „деца имају право на забаву”, поготово ако то раде у банана републици. Подсећа се уосталом да су и енглески прваци Борис Џонсон, садашњи министар спољних послова, и Дејвид Камерон, доскорашњи премијер Британије, годинама као студенти и чланови елитног Балингдон клуба рушили и разбијали многе ресторане, пабове и дискотеке по Оксфорду само да би показали да тако нешто могу да ураде ако за почињену штету плате унапред. Исту такву културу бахатости негују универзитетска братства на елитним америчким колеџима. Студенти који потичу из богатих породица сматрају да је њихово право да разбијају и пале ако имају паре да штету плате.
Кривица Локтија је у томе што је разбијао, а штету није надокнадио, јер „није разумео португалски”, и што је, верујући да је дошао у банана републику, помислио да све свали на „локалне разбојнике”. Преварио се.
http://www.politika.rs/scc/clanak/362017/Zlatni-Amerikanci-u-banana-republici
.gif "nono3 :nono3:")
