Quantcast

Ruže

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
185.386
iz Malog Princa

„Ko si ti?“, upita Mali Princ.

„Ja sam ruža“, reče Ruža.

„I šta radiš ovde?“, upita on.

„Pa ništa, sedim ovde i lepa sam. I svi me vole. I dive mi se!“

Nije htela da je vidi kako plače. Bila je to vrlo ponosna ruža

“I uvek ćete voleti?”.

,,Ne”, reče ruža ,,jednog dana ću uvenuti i onda će prestati da mi se dive”.

,,Baš čudno”, reče Mali Princ ,, da si ti moja ruža , ja bih te voleo i tada”

…….
546620


Tako je Mali pripitomio lisicu. Kad dođe čas rastanka ona mu reče:

– Idi, pogledaj ponovo ruže. Shvatićes da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kažes zbogom, a ja ću ti pokloniti jednu tajnu.

Mali princ ode da ponovo vidi ruže.

– Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.

Ruže su se osećale veoma nelagodno.

– Lepe ste, ali ste prazne, reče im on još. Čovek ne može da umre za vas. Naravno, običan prolaznik bi poverovao da moja ruža liči na vas. Ali ona je sama važnija od svih vas zajedno zato što sam nju ja zalivao. Zato što sam nju ja stavio pod stakleno zvono. Zato što sam nju ja zaštitio zaklonom. Zato što sam zbog nje nje poubijao gusenice (osimm one dve-tri što sam ih ostavio radi leptira). Zato što sam nju ja slušao kako se žali, hvali ili kako ponekad čak i ćuti. Zato što je to moja ruža.

I on se vrati lisici.

– Zbogom, reče joj on…

– Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Bitno je očima nevidljivo.

– Bitno je očima nevidljivo, ponovi mali princ da bi zapamtio.

– Vreme koje su utrošio na svoju ružu čini je tako dragocenom.

– Vreme koje sam utrošio na svoju ružu…, ponovi mali princ da bi zapamtio.

– Ljudi su zaboravili tu istinu, reče lisica. Ali ti je ne smeš zaboraviti. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ružu…

– Ja sam odgovoran za svoju ružu, ponovi mali princ da bi zapamtio.

546619
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
185.386
Priča o ruži

U drevnoj Grčkoj ruže su bile poznate i omiljene. Prvi javni vrt u Atini osnovao je 306. godine pre naše ere Epikur, jer je želeo da svakog dana ubere cvet ruže. Stari Grci su prinosili Afroditi, boginji ženske lepote, ljubavi i plodnosti, ružu na žrtvenik, dok su Afroditine sveštenice prilikom verskih ceremonijala nosile venčiće od belih ruža, a putevi kojima su prolazile bili su posuti ružama. Poreklo crvene ruže, po mitologiji vezano je za smrt Adonisa , lepog mladića-pastira u koga se zaljubila Afrodita. On je po predanju, bio smrtno ranjen od divljeg vepra i Afrodita mu je pritekla u pomoć. Međutim boginja je morala da se provuče kroz gust zasad ruža i tada je iz njenog izranavljenog tela šiknula krv i obojila u crveno sve okolne bele ruže. U Rimskom carstvu kult ruža doveden je na najviši nivo. Cvetni venčić od ruža koristio se u svim prilikama. Njime su kićene vojskovođe, mladići su odlazili u rat sa venčićem na glavi, ružin cvet se darivao pobedniku, cvetom se posvećivalo pobedničko oružje. Kasnije je cvet ruža postao simbol radosti , zadovoljstva i ljubavi. Zaljubljeni mladići su slali svojim devojkama cvetove ruža, a za vreme gozbi i mladi i stari, muzikanti i sluge podjednako su nosili na glavi venčiće ruža. Padom Rimske imperije i kult ruža naglo opada. Ruža se kroz vreme jedva održava u dvorištima manastira, gde se od plodova pravila hrana i lekovi. Veliki pohodi u vreme krstaških ratova i proširenja Otomanskog carstva potpomogli su širenju ruža jer su vitezi i veziri posle svakog pohoda donosili u svoje zamkove po koju novu vrstu ruža ili drugog cveća. Krupan doprinos u gajenju ruža daje carica Žozefina, Napoleonova žena, osnivanjem svog čuvenog ružičnjaka 1804. godine nedaleko od Pariza, u dvorcu Malmezon. U njenom vrtu mogle su se naći sve do tada poznate vrste i sorte ruža u svetu. Postoje podaci iz kojih se vidi da su i za vreme rata vrtlari carice Žozefine imali slobodne vize za ulazak u zaraćene zemlje, kao i da su se pošiljke semena i ruža sa zarobljenih francuskih brodova odmah slale dalje i isporučivale bez obzira na postojeće ratno stanje. Caričin dvor postaje stecište istaknutih botaničara , odgajivača i umetnika. Počev od 19 veka interesovanje za ruže u Evropi stalno raste. Sistematskim radom na ukrštanju i odabiranju dobijaju se sve lepši i bogatiji oblici, sorte i varijeteti.
prica je sa neta
 
Poslednja izmena:

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
185.386
Prica

Bila jednom jedna ruža. Bila je jako stara i sama. Jedina u celom dvorištu. Sve njene drugarice, davno su je napustile.
Oko nje je bilo dosta drugog bilja, ruzmarin, božur, visoki kedar, jedna stara jabuka i nakrivljena kruška. Ali stara ruža nije imala ni jednu drugaricu ružu.Pokušavala je da se sprijatelji sa ruzmarinom, ali on se uvek izdvajao svojim mirisom i nije hteo sa njom da se druži. Probala je i sa božurom da priča, ali on je uvek bio nadmen i ponosit njegovim velikim cvetovima.

Ponekad je pričala sa kedrom i jabukom, sa njima se lepo slagala. Kedar sa njegovom zelenom haljinom, lepo se uklapao uz njene crvene latice. Imala je krupne i mirisne cvetove, ali ruzmarin i božur bili su snažniji i brojniji, i njen miris bio je nadjačan.
Vlasnici vrta takođe su je jako voleli. Voleli su da sede pored nje i uživaju u njenom prisustvu, ponekad bi joj čak i pevali. Tada je bila jako srećna i cvetala više i jače.Ali i dalje je maštala da dobije drugaricu sa žutim, roze ili belim laticama.

Jednog jesenjeg, svežeg jutra, dok se stara ruža umivala rosom, došla je devojčica i u rukama nosila mladu, snažnu ružu.
Odabrala je posebno mesto, baš pored stare ruže. Nežno, ali spretno je posadila, zalila i otpevala joj pesmu.
Stara ruža blistala je od sreće. Odmah se sprijateljila sa mladom ružom. Ujutru bi se zajedno budile, umivale, plesale na vetru, a maloj devojčici i njenim roditeljima zahvalno cvetale i mirisale dugo godina.ruza4
Tek tada je, stara ruža, shvatila da su joj ruzmarin i božur dobri prijatelji, oni nisu hteli da pobede njenu lepotu i miris, samo su pokazivali svoju. Shvatila je da oni zajedno, sa novom ružom, čine jedan divan, raznovrstan i mirisni vrt i da su najbolji zajedno.
( preuzeto sa neta)

560435
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
185.386
Jos jedna prica o ruzama koju je napisao neko ko voli ruze i ljude

560767

Neki čovek je s ljubavlju uzgajao ružu. Pažljivo se brinuo o njoj i zalivao je. Pre nego što je procvetala on ju je pomno promatrao. Video je da će se pupoljak uskoro otvoriti… ali je primetio trnje na stabljici i pomislio: „Kako može predivan cvet nastati iz biljke koja je opterećena s tako mnogo oštrog trnja?“
Ozlovoljen tom mišlju, čovek je zanemario ružu, uskratio joj vodu i pre no što se je ruža rascvetala – uvenula je.
Tako je i s mnogim ljudima.
U duši svakog čoveka nalazi se ruža. Bog je usađuje u nas prilikom rođenja među trnje nedostataka. Mnogi ljudi gledaju sebe i vide samo trnje – nedostatke. Očajavaju, misleći da ništa vredno ne može proizići iz njih. Nikad ne realizuju svoje potencijale kojima ih je Bog obdario. Oni sami ne mogu videti ružu u svojoj duši. Netko im drugi mora pomoći – pronaći je.

Pomozi ljudima oko sebe da nadjačaju nedostatke. To je karakteristika Božje ljubavi koju možemo udeliti svakome.
Ako pomogneš nekome da nađe ružu u njegovoj duši, on će pobijediti trnje.
I cvetaće uvek… iznova…

560766
 

Nina

Starosedelac
Supermoderator
Poruka
185.386
Ruža je najomiljenija i najčešće uzgajana vrsta, stoga nije ni čudo što je u mnogim kulturama nazivaju kraljicom cveća. Zauzima posebno mesto i u čitavom se svetu uvažava kao simbol ljubavi, ljubavne strasti i lepote. Ruža je antički simbol božice ljubavi, a prema jednom mitu ruže su izrasle iz zemlje kad je Venera prvi put stala na kopno. U staroj Grčkoj i Rimu često su bile ukras hetera, odnosno kurtizana, pa ih je zbog povezanosti s telesnom ljubavlju hrišćanstvo u početku odlučno odbacivalo. Ipak kasnije ruže dobijaju ugled i u hrišćanstvu, ali ovaj put kao simbol duhovne ljubavi. Tako crvena ruža najprije simbolizuje Marijinu ljubav i patnju zbog Isusove smrti, a bela ruža čistoću i bezgrešnost. Danas su uvažena sledeća značenja boja ruža:

561151

Ruže u crvenim nijansama daruju se u znak ljubavi. Žute su ruže danas izraz veselja ili zadovoljstva, no dosta je još aktuelno i staro značenje gašenja ljubavi, neverstva i ljubomore. Bele ruže simbolizuju duhovnu ljubav, čistoću i bezgrešnost. Narandžaste označavaju žudnju i opčinjenost. Ruže boje lavande simbolizuju ljubav na prvi pogled. Ružičastim ružama tamnijih nijansi izražava se zahvalnost, dok se svetlijim nijansama ističe nežnost i brižnost osobe koja ih prima, te divljenje prema toj osobi. Svetlijim tonovima ruža obično se izražava prijateljstvo.
 
Top