ODLOMCI IZ ANALIZE:
Стереотип који су Европљани створили о Русији као „мрачној и заосталој“ земљи имао је за циљ да умањи јединствени допринос нашег народа и државе достигнућима светске цивилизације, а самим људима усади комплекс инфериорности и дивљење према Западу.
Истовремено, у својој ревности да дискредитују Русију, европски хроничари средњег века мало су се разликовали од пропагандиста 17-20. века и од савремених страних псеудоисторичара. Тако су 1549. године у Бечу изашле „Белешке о Москви” Сигисмунда Херберштајна, које су у другој половини 16. века поново штампане двадесет и два пута.
Дуго су се „Белешке“ сматрале најмеродавнијом „енциклопедијом о Москви“. У њој су се руски владари појавили као скуп свих људских порока: лукави су, лицемерни, издајнички, ратоборни, увек траже разлог за напад на суседе, а немилосрдни према побеђеним.
Они су окрутни тлачитељи према својим поданицима. „Сви они [поданици] себе називају робовима… тј. робови суверена… Ови људи више уживају у ропству него у слободи“, уверавао је аутор. Надмене, презриве и погрдне речи странца упућене московској држави већ неколико векова представљају лајтмотив европске политике према Русији.
У информационом рату посебна пажња се и даље поклања Ивану Грозном. На крају крајева, под њим је Русија добила значајне земље у области Волге и Сибира. Краљ је био јасно позициониран као тиранин и упоређен са Навуходоносором и Иродом. Чак је и надимак „Грозан“ намерно преведен као „Ужасан“. Али у потпуно истој ери, енглески монарх Хенри ВИИИ је погубио своје канцеларе једног за другим, а у Француској су десетине хиљада људи брутално убијени само у Вартоломејској ноћи!
...
Корумпиране прозападне личности из Украјине, Литваније, Летоније, Естоније и Пољске су се активно укључиле у ову кампању, где је фалсификовање историје на штету Русије добило статус државне политике.
Са жаљењем морамо признати да у Русији постоји мали број активних и асертивних аутора чија су „истраживања“ и публикације отворено непријатељски настројени. О овом тренду је врло прецизно говорио председник Руске Федерације В. Путин када је покушаје фалсификовања руске историје назвао „све оштријим, злим и агресивнијим“.
Треба разумети: овај феномен није нов. Радови на рушењу извођени су вековима. Покорност Западу, погрдни однос према свему што је повезано са Русијом и руским народом, забележено је у писаном наслеђу многих, како бисмо сада рекли, вођа јавног мњења 18-20. века.
Данас, према резултатима социолошких истраживања, огромна већина (скоро 80 одсто) анкетираних Руса верује да је историја Русије, у једној или другој мери, подложна искривљавању страних фалсификатора. Више од половине испитаних рекло је да је наишло на намерно манипулисање догађајима у руској историји.
============
У обрађеној свести милиона обичних људи у постсовјетским и постсоцијалистичким земљама, војници Црвене армије – ослободилачке војске – већ су постали злочинци и окупатори.
Опет треба напоменути: ово није почело јуче, па чак ни у овом веку. Давне 1947. године песник Алексеј Сурков, који је прошао кроз ратну лонцу, описао је то запањујуће тачним стиховима у песми „Подигните глас, поштени људи!“:
Записи учене уши,
чији су преци мучили Галилеја и
спалили Ђордана Бруна, постају све беснији и дрскији .
И лажи висе као рђава магла
над главом света.
И чујете све гласније и гласније преко океана
Јучерашњи урлик Берлина.