Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.963
Ruskinja Saša Seregina za Danas: Rusija je uspela da okupira Srbiju bez ispaljenog metka
Ivana Šundić Mihovilović07.12.2022. 10:32
Foto: Privatna arhiva/ Sasha Seregina
Ovde u Srbiji je dugo pripreman teren za ovo što sada gledamo. Godinama se radilo na tome. Rusija je uspela da okupira Srbiju, sa kojom se čak ni ne graniči, bez ispaljenog metka. I to su neki novi momenti okupacije, kaže u razgovoru za Danas Saša Seregina, Ruskinja koja u Srbiji živi i radi već 12 godina.
Naša sagovornica, koja se bavi i filmskom umetnošću, je deo neformalne grupe „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“ (RUBS) koji su od početka ruske invazije na Ukrajinu organizovali više protesta u Beogradu.
“Sada organizujemo akcije drugog tipa. Nedavno smo na dan kada je bilo devet meseci od ruske invazije, organizovali projekciju dokumentarca o Hani Arent.
Zaista sjajan film o jednoj od najuticajnijih filozofkinja 20.veka i njenim razmišljanjima o prirodi zla i opasnosti svih ideologija, ali i o kolektivnoj odgovornosti što je u našoj grupi takođe jako važna tema. Fokusiramo se i na humanitarne akcije a od nedavno i na aktivnost Grupe Oktobar.
*Da li ste vi članica i Grupe Oktobar?
– Da, jesam. Za razliku od RUBSa, Grupa Oktobar je registrovano udruženje i ta grupa je nastala iz RUBSa, koji će sada biti jedan od timova u okviru ove grupe, dok će se rad Oktobra uglavnom fokusirati na lokalni kontekst. Više neće glavni fokus biti samo rat u Ukrajini, već će rad grupe biti usmeren, pre svega, na borbu protiv putinizacije Srbije.
Pretpostavili smo bili da će se u nekom momentu posledice rata, odnosno hibridne ruske agresije preliti na Srbiju i nažalost bili smo u pravu. Tako da je jedna od prvih naših reakcija bilo saopštenje povodom imenovanja Aleksandra Vulina za šefa BIA”.
*Nedavno je savetnik Putina kazao da je Srbija ruska gubernija. U moru propagande koja stiže iz Rusije kako vam se čini ova informacija, tačna ili ne?
– Znate, to je bilo tako da je Sputnjik prvo objavio tu vest pod naslovom „Srbija je deo ruskog sveta“, citirajući tog savetnika, i onda kada su revoltirani ljudi počeli da dele skrinšotove na Tviteru, oni su brzinskom akcijom promenili naslov članka na portalu. Ali mi smo to zabeležili i dobro znamo šta oni misle.
I imenovanje Aleksandra Vulina samo nekoliko dana nakon toga sve govori, jer se tim činom Srbija praktično integriše u ruski obaveštajni sistem, to jest zaista i formalno postaje deo takozvanog „ruskog sveta“.
*Šta to tačno znači?
U Rusiji već godinama je apsolutna vlast u rukama specijalne službe, uslovne KGB, jer je ona menjala nazive nebrojeno puta tokom poslednjih 100 godina.
Treba shvatiti da je samim tim to veoma specifičan (i veoma opasan) režim, možda jedinstven u svetu. Tokom celog trajanja Sovjetskog Saveza do njegovog raspada 1991. trajala je borba za vlast između Komunističke partije i specijalne službe bezbednosti.
Ali raspadom Saveza 1991. se desio taj preokret kada je KGB preuzeo vlast i za samo 10 godina izveo specijalnu operaciju dovođenja svog čoveka na mesto predsednika zemlje.
*Kasnije je i na čelo crkve došao čovek – patrijarh Kiril – za koga kažu da je bio deo te obaveštajne KGB zajednice?
Da, zaista se može tako reći. U Rusiji nema i skoro nikada (od 16. veka) nije postojala crkva nezavisna od političke vlasti u Moskvi. Sasvim je jasno da takva Ruska pravoslavna crkva nije imala mnogo veze sa pravom verom i duhovnošću, dok danas Moskovski patrijarh uništenje i okupaciju tuđih teritorija proglašava svetom misijom.
Budući već duže vreme u funkciji ogranka specijalne službe, RPC je apsolutno instrumentalizovana institucija, i tu ne treba imati nikakve iluzije.
„BOLNO MI JE DA GLEDAM AGRESIVNI NACIONALIZAM KOJI SE ZAPALIO U SRBIJI“
*Kada pogledate Srbiju danas i period kada ste vi došli ovde šta primećujete?
– Došla sam u Srbiju 2010. za stalno, imam porodicu ovde i odomaćila sam se za to vreme. Kada sam došla, nisam znala jezik koji sam delom učila čitajući dnevne novine, pa sam tako upoznavala i društveno-politički život Srbije.
Naravno, kada dođete negde u novo mesto, uvek ima određeni momenat idealizacije, ali ja sam i bez njega bila veoma oduševljena Srbijom. Taj utisak je dugo trajao, ali kako je vreme odmicalo, tako se naravno i produbljivala svest o raznim aspektima društvenog i političkog konteksta.
Primećivala sam promene – sloboda medija postajala sve ograničenija a bilo je i drugih nekih nedemokratskih trendova. Nažalost, neki sličan put, a koji je kasnije doveo do veoma tragičnih posledica, već sam ranije mogla da vidim u mojoj Rusiji.
Ipak, najdrastičnija promena u doživljaju za mene se desila sada od početka ruske agresije na Ukrajinu, iako rat u Ukrajini ipak traje od 2014.
Ruska invazija na Ukrajinu u februaru duboko me je potresla, i ni nakon devet meseci od tog trenutka još uvek nisam uspela da se vratim svom rutinskom funkcionisanju koje sam imala pre toga…
Bila sam takođe veoma potresena reakcijom mnogih ljudi ovde u Srbiji jer sam navikla da većinu njih doživljavam kao srdačne i tople ljude, potpuno neosione, a koji pri tome dobro znaju šta je rat, bombardovanje i mobilizacija, i kako im je to na veoma tragičan način promenilo život.
Moram da dodam da kada sam tek došla u Srbiju, jedna od ključnih razlika u odnosu na Rusiju koju sam odmah osetila jeste ta da su ljudi ovde mnogo miroljubiviji a manje agresivni, mnogo je drugačiji odnos prema deci, društvo je i slobodnije i humanije, i naravno, oseća se veći stepen empatije i solidarnosti – znala sam da nisam pogrešila.
Manje je bilo šovinizma, diskriminacije, tih predrasuda koje u ruskom društvu zaista možete da sretnete na svakom koraku.
Naravno, i to mi je tada bio znak da je ovde društvo mnogo zdravije. Naravno, tokom godina života sam zavolela Srbiju još više, i sada mi je veoma bolno da gledam sve što se dešava nakon što je izbio ovaj rat – agresivni nacionalizam se ponovo zapalio i preti da postane dominantan kurs u zemlji, ovog puta uz potporu u Rusiji.
Kako vreme prolazi sve više uviđam kako je tekao proces koji je doveo do svega ovoga, ali i dalje teško čovek može da se pomiri s tim.
*Onda vas nije iznenadio mali odziv građana Beograda na antiratnim protestima?
-Iskreno jeste, jer sam doživljala Beograd kao slobodarski, antifašistički grad i onda mi je bilo iznenađujuće da je na našim antiratnim protestima često veći deo ljudi su bili Rusi, Ukrajinci i Belorusi i tek možda trećina ljudi odavde. To i nije nešto, posebno uzimajući u obzir masovne proteste podrške Rusiji koji su se održavali u Beogradu.
*Kako gledate na srpsku opoziciju?
– Razmišljam ovih dana baš o tome kakav je bio ruski uticaj na političke stranke i institucije u Srbiji u poslednjih 20 godina, nakon dolaska Putina na vlast.
Kakav god bio, imamo situaciju da nakon ruske agresije na Ukrajinu, nijedna stranka u Srbiji, pa ni ona najprogresivnija, nije zvanično osudila agresiju, nije tražila uvođenje sankcija Rusiji i nije zauzela čvrst stav po pitanju povratka na put evrointegracija Srbije, koja je zemlja-kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji.
Ne znam koliko ima tačno stranaka u Srbiji, ali ovakva situacija mi deluje gotovo nemoguće, odnosno na neki način neprirodno. Verujem i da smo rusko prisustvo u Srbiji i na Balkanu prethodnih godina dosta potcenjivali, pa smo sada iznenađeni brzim rezultatima na unapred pripremljenom terenu.
„MEDIJSKA SLIKA SRBIJE ŠIZOFRENA, U IZVEŠTAJU BIRN-a RUKOPIS HIBRIDNOG DELOVANJA“
*Kako vam deluje medijska slika u Srbiji, izveštavanje o ratu?
-Teško da mogu reći tu nešto novo osim dominacija ruske propagande i lažnih vesti, serviranih za sve grublje ispiranje mozga. Ono što me u poslednje vreme dodatno brine su i neki narativi, vesti i sadržaji koje sam počela da srećem i kod mnogo kvalitetnijih opozicionih medija, a koji ponekad mi deluju dosta nelogično i šizofreno.
*Veliki broj nezavisnih medija i novinara napustili su Rusiju i rade iz inostranstva?
-Da, sada u Rusiji više nije ostalo nezavisnih medija, a recimo Letonija je jedna od zemalja koja je primila dosta nezavisnih ruskih medija i novinara.
Kada su mediji u pitanju, najveća šteta koju su ruska propaganda i njena FSB produkcija učinile nije plasiranje iskrivljene, fejk ruske verzije dogadjaja (ili obično više njih), već podrivanje poverenja u istinu, u kredibilne izvore, sluđivanje i na kraju dovođenje do apatije i odustajanja od traganja za istinom i delovanja.
Ruske službe koje se time bave su dokazano uspešni u infiltriranju svojih ljudi u institucije i medije od poverenja, a u tome su se posebno izveštili tokom poslednje dve decenije.
U tom pogledu pratim slučaj oko izveštaja BIRN-a za Crnu Goru i mape ekstremista na kojoj su se našli i neki građanski aktivisti, novinari i organizacije za ljudska prava.
Rukopis ovakvog hibridnog delovanja mi izgleda dosta prepoznatljivo, a posebno kad se setimo i ranijeg pokušaja ruskog državnog udara na Crnu Goru iz 2016. i generalno interesa koje trenutno sprovodi Rusija u regionu.
Foto: Privatna arhiva/ Sasha Seregina
*Ima li Rusija partnere?
-Rusija na saveznike gleda samo kao na neku vrstu imperijalnog saveza jer Moskva i dalje želi da bude glavna a da joj ostali budu sateliti prinudno integrisani u „ruski svet“, a koje bi ona po potrebi snadbevala „pandurima i propagandom“.
Sve više bivših država SSSR okreće se od Moskve jer niko više ne želi takve saveze, zato što doba SSSR i nametnutog „starijeg brata“ sa kolonijalnim manirima i nasilničkim bekgraundom su odavno prošla.
*Da li je onda ovaj „bratski savez” sa Srbijom iz interesa?
– Da. Jer, Rusija ne zna za iskrene saveze. Rusija je po svojoj prirodi duboko imperijalijalistička sila koja ne zna za pravo savezništvo i bratstvo već poznaje samo integraciju i potčinjavanje.
Rusija na žalost kao svetska sila ne zna za ravnopravan odnos, posebno prema svojim najbližim komšijama, i to je u mentalitetu veoma duboko ukorenjeno.
Osim toga, ljudi koji neposredno vode tu državu i kreiraju njenu politiku, spadaju u veoma specifičnu vrstu ljudi za koje kažu da ne znaju za iskrena prijateljstva, ali zato sve ostale doživljavaju kao neprijatelje i stalni izvor pretnje.
*Što nagoni na zaključak da je cilj rata u Ukrajini osvajanje teritorije?
-Mislim da se možemo složiti sa tim i zapravo postoje razna objašnjenja te sulude potrebe za ekspanzijom, ali što se tiče Ukrajine, veliki broj istoričara i analitičara smatra da Moskva ima i podmuklijih ciljeva u ovom slučaju, a to je konačno uništavanje nacije koja se vekovima opirala ruskoj dominaciji, da ne bude progutana Imperijom i zbrisana sa lica zemlje.
Sasvim je opravdano reći da ono što radi Putinov režim u Ukrajini sada je genocid, a istorijski uvid u prethodnih par stoleća nedvosmisleno ukazuje na to da je sadašnji napad na Ukrajinu kulminacija agresivne imperijalne politike Rusije prema toj zemlji i njenom narodu, čiji identitet negira.
Ceo text na linku ipod :
https://www.danas.rs/svet/ruskinja-...spela-da-okupira-srbiju-bez-ispaljenog-metka/
Tuzno , zaista tuzno.
90ih nam lupise sankcije da nisu ni trepnuli a mi se danas mislimo da li da agresoru udarimo sankcije ili ne ...
To je kada su smrdikali na vlasti.
Poslednja izmena od moderatora:
