Ruski veteran se prisetio ruskih zločina u Nemačkoj na kraju II svetskog rata

Rusi su apsolutna katastrofa. I oni i ostali Azijci, u svojim iživljavanjima nad ženama- Kina, Japan, Mongoli.....
Jedni gori od drugoga

http://culturahistorica.org/wp-content/uploads/2020/02/beevor-war_and_rape.germany.pdf


War and Rape, Germany 1945


……………….
Hrobi & @GrdobanS kao Arijevci koji osvajaju svet, polazeći naravno iz Afrike:

CB618F5E-2A9A-4B70-BE6B-978913E90E8A.png
 
Ne postoje zlocini ruske vojske na tlu Njemacke. To je neprijateljska drzava sa neprijateljima i kriminalcima u ratnom vremenu. Sve je dozvoljeno. Porazeni su roblje i tretiraju su kao licne imovina.

Sa objektivne moralne tačke gledišta to je nemoralno. Mogao bih da prihvatim ako su ubijali sve nemačke osobe koje su u vojnim uniformama, čak i one vojnike koji su im se predavali za vreme ili nakon borbe ali ubijanje/silovanje bilo koje neuniformisane osobe je nemoralno i zločin bilo koji rat u ljudskoj istoriji da je u pitanju.
 
Sa objektivne moralne tačke gledišta to je nemoralno. Mogao bih da prihvatim ako su ubijali sve nemačke osobe koje su u vojnim uniformama, čak i one vojnike koji su im se predavali za vreme ili nakon borbe ali ubijanje/silovanje bilo koje neuniformisane osobe je nemoralno i zločin bilo koji rat u ljudskoj istoriji da je u pitanju.

Pa nije moralno jer se ne mora. Je li eticki, je li dobro i je li treba? Jeste eticki. Njemci kao porazeni su roba, svaki vlasnik moze da radi s njima sta hoce, to je do vlasnika. A drugo, Njemci su bili jedna kriminalna banda koja je iskoristila demokratiju da glasa za Hitlera i rasnu borbu. To ni Hrvati nisu. Dakle, jeste eticki tretirati ih kao robu, i na najogori moguci nacin. To je objektivno. A tvoje licno zgrazavanje je sukjektivno.
 
Pa nije moralno jer se ne mora. Je li eticki, je li dobro i je li treba? Jeste eticki. Njemci kao porazeni su roba, svaki vlasnik moze da radi s njima sta hoce, to je do vlasnika. A drugo, Njemci su bili jedna kriminalna banda koja je iskoristila demokratiju da glasa za Hitlera i rasnu borbu. To ni Hrvati nisu. Dakle, jeste eticki tretirati ih kao robu, i na najogori moguci nacin. To je objektivno. A tvoje licno zgrazavanje je sukjektivno.

Ne može nikako biti etički. I čovek objektivno nikad ne može biti roba. Ostajem pri onom što sam napisao.
Rusi su i kod nas dosta silovali žene. Muka mi je kada pored te činjenice vidim naše zaslepljene rusofilske idolopoklonike da veličaju Ruse i predstavljaju ih kao "dobre momke" kad oni svakako objektivno to nisu bili, pogotovo ne Rusi boljševici jer boljševizam je bila teška pošast.
 
Sa objektivne moralne tačke gledišta to je nemoralno. Mogao bih da prihvatim ako su ubijali sve nemačke osobe koje su u vojnim uniformama, čak i one vojnike koji su im se predavali za vreme ili nakon borbe ali ubijanje/silovanje bilo koje neuniformisane osobe je nemoralno i zločin bilo koji rat u ljudskoj istoriji da je u pitanju.
Pa ti još i morališeš?! Nemci su objavili Rusima i Slovenima rat do biloškog istrebljenja i izgubili.

Ili te možda muči što je tvoja strana jadno poražena?
 
Ne može nikako biti etički. I čovek objektivno nikad ne može biti roba. Ostajem pri onom što sam napisao.
Rusi su i kod nas dosta silovali žene. Muka mi je kada pored te činjenice vidim naše zaslepljene rusofilske idolopoklonike da veličaju Ruse i predstavljaju ih kao "dobre momke" kad oni svakako objektivno to nisu bili, pogotovo ne Rusi boljševici jer boljševizam je bila teška pošast.
Ne lupetaj, silovali su Brozovi saveznici Bugari pa ste posle vi titoisti to pripisali “Rusima”.

Da li znaš šta se sve dešavalo u Nišu odmah posle proterivanja Nemaca? Bugarske jedinice koje su inače pustile SS diviziju Princ Eugen da bez borbe pobegne iz obruča su u Nišu tako počele da pljačkaju i siluju da je zamalo došlo i do obračuna sa partizanima. Komandant vaših bugarskih saveznika je na žalbe odgovorio da pljačkaju, a pljačkaće i dalje.
 
Poslednja izmena:
Ti koji sve posmatraš crno-belo i mislis da su Rusi 100% beli bi mogao da se zapitaš zašto Poljaci, Finci, tri baltičke drzave, Česi i Slovaci plus danas Ukrajinci ne vole Ruse.
To što nacionalisti iz država koje su pokušavale da osvajaju Rusiju pa poražene mrze Ruse kao takve je potpuno očekivano. Eto i tvoji partneri u evropskom dijalogu Hrvati u proseku patološki mrze Srbe.

Što se tiče Čeha, oni mrze Ruse iz istog razloga iz kog ih Slovaci vole - 1968. su u Pragu skršili katolike koji su se igrali geopolitike i prisilili narednu češku vladu da dozvoli Slovačkoj da se konstituiše kao republika koja je posle bez problema proglasila nezavisnost: pre ruske intervencije Slovaci su bili pod potpunom češkom dominacijom.
 
Sa objektivne moralne tačke gledišta to je nemoralno. Mogao bih da prihvatim ako su ubijali sve nemačke osobe koje su u vojnim uniformama, čak i one vojnike koji su im se predavali za vreme ili nakon borbe ali ubijanje/silovanje bilo koje neuniformisane osobe je nemoralno i zločin bilo koji rat u ljudskoj istoriji da je u pitanju.
Uništenje Trećeg Rajha je najplemenitiji poduhvat u istoriji. Evo nad kim ti ovde lamentiraš.
 
Sa objektivne moralne tačke gledišta to je nemoralno. Mogao bih da prihvatim ako su ubijali sve nemačke osobe koje su u vojnim uniformama, čak i one vojnike koji su im se predavali za vreme ili nakon borbe ali ubijanje/silovanje bilo koje neuniformisane osobe je nemoralno i zločin bilo koji rat u ljudskoj istoriji da je u pitanju.
I koja bi to bila “objektivna tačka gledišta” u istoriji? Svojoj ideologiji daješ poziciju apsolutnog koordinatnog početka? Pa toga nema u celom Kosmosu.
 
Sa objektivne moralne tačke gledišta to je nemoralno. Mogao bih da prihvatim ako su ubijali sve nemačke osobe koje su u vojnim uniformama, čak i one vojnike koji su im se predavali za vreme ili nakon borbe ali ubijanje/silovanje bilo koje neuniformisane osobe je nemoralno i zločin bilo koji rat u ljudskoj istoriji da je u pitanju.
Kako to da ti nije palo na pamet šta su sve Nemci radili na zaposednitim teritorijama nego jadikuješ nad pravednom i preblagom retorzijom? Kao Rimljani koji su prodavali milione u roblje i istovremeno optuživali Gote što su po kratkom postupku pohvatane Rimljane sa ženama i decom isto tako prodavali u roblje?

Da li ovo shvatiti kao negodovanje jednog Arijevca zato što su arijevska načela ratovanja primenjena na same Arijevce?

Osim hladnoratovske propagande i “izveštaja” Genelsovih saradnika sračunatih na zastrašivanje preostalih Nemaca “ruskim varvarstvima” da bi se borili do poslednjeg drigih argumenata nemaš.
 
Kako to da ti nije palo na pamet šta su sve Nemci radili na zaposednitim teritorijama nego jadikuješ nad pravednom i preblagom retorzijom? Kao Rimljani koji su prodavali milione u roblje i istovremeno optuživali Gote što su po kratkom postupku pohvatane Rimljane sa ženama i decom isto tako prodavali u roblje?

Da li ovo shvatiti kao negodovanje jednog Arijevca zato što su arijevska načela ratovanja primenjena na same Arijevce?

Osim hladnoratovske propagande i “izveštaja” Genelsovih saradnika sračunatih na zastrašivanje preostalih Nemaca “ruskim varvarstvima” da bi se borili do poslednjeg drigih argumenata nemaš.

Čoveče jel ti lepo čitaš šta ja pišem ili voliš da izvrćeš kako tebi odgovara? Osuđujem ruska masovna ubistva i silovanja običnog nemačkog naroda a ne naci vojnika.
 

Milovan Đilas o nasilju sovjetskih vojnika u Jugoslaviji​


Štab Dapčevićevog korpusa se već iselio iz vile nemačkog ekonomskog guvernera za Srbiju Neuhauzena, u Rumunskoj 15, da bi se uselio Tito. Tako sam i ja zanoćio u privremenom sedištu tog štaba, u Andre Nikolića, gde je potom stanovao dr Ribar. Odmah, nenadano, počeli su me sa svih strana bičevati konkretnostima o nasiljima sovjetskih vojnika – otimanju revolvera i satova našim oficirima, pljačkama i silovanjima. I Dapčević je bio ošamućen, možda još više potcenjivačkim, “oslobodilačkim” držanjem sovjetskih starešina, premda smo mi izgubili 3000, a sovjeti 1000 vojnika u bici za Beograd. Čak i kad sam prilegao, kasno u noći, drastični prizori iz tih pričanja i poremećene predstave o “sovjetskim ljudima” – predstave iz propagande i vlastitih idealizacija – nisu mi dale da zaspim. Sve što je bilo za divljenje i pamćenje – mitingovanje omladine na stadionu već u toku borbi za Beograd, pripremanje novina u prvoj zauzetoj štampariji, tepisi pred sovjetskim tenkovima, naleti golorukih građana, postojanost sovjetskih i prkositost naših boraca u jurišima – sve se to povlači pred ojađenošću i sumnjama što Crvena armija nije ona koju smo zamišljali, koja bi trebalo da bude…

Sutradan, valjda 24. oktobra, pošao sam u hotel “Mažestik”, gde je bio smešten Nacionalni komitet, viši funkcioneri i članovi AVNOJ-a.

Istog dana, posle podne, svratio sam zbog nekog posla u štab korpusa u Andre Nikolića ulici. Drugovi su bili zauzeti, pa sam priseo u holu. Iznenada su stepenice zaškripale, pod krupnim, grubih crta, sovjetskim generalom: dosetio sam se da bi to mogao biti oslobodilac Beograda Ždanov. O njemu sam već čuo kao o nabusitom, a i da mu se, na banketu, dopala jedna partizanska lepojka: kazuju da je ona i pošla s njim, unekoliko pod uplivom naših – da pobednik ne ostane nezadovoljan u sveopštem slavlju. Odlučih se da ne ustajem, makar došlo do incidenta. General Ždanov se zaustavio i upitao, ščvorujući mišiće isturenih čeljusti: A zašto Vi ne pozdravite? – Izvlačeći se iz fotelje, odvratio sam na ruskom: Vi bi takođe trebalo da raspoznajete činove savezničke vojske. – Ždanov se jetko okrenuo i izjurio napolje. U to su, odozgo, naišli Dapčević i neki članovi štaba: smirivali su moju ozlojeđenost, ali i bili prezadovoljni onim što se dogodilo.

Tito nije imao razloga da bude i već nije bio nezadovoljan. Sem postupcima sovjetskih vojnika. I držanjem sovjetskih komandi – jetkih ili nemarnih na naša upozoravanja.
Ali to se kuvalo, bešumno. I zakuvavalo sve novim i sve drastičnijim pojedinostima: iz gradskog komiteta su saopštili da su na Čukarici, u predgrađu Beograda, sovjetski vojnici silovali i rasporili apotekaricu, na čiju je sahranu demonstrativno došlo 5000 ljudi. Držanje sovjetskih vojnika postalo je bitnim za naš upliv i naše stabilizovanje. Utoliko pre što se rušila iluzija u Crvenu armiju, kroz nju i u komuniste, a mi, organizaciono nerazvijeni, delovali u nehomogenoj, delom neprijateljskoj i nekontrolisanoj sredini.
Prekipelo je, nije se video kraj svemu tome, pa je Politbiro rešio da se razgovara sa šefom sovjetske misije generalom Kornjejevom. Radi veće autoritativnosti, Tito je smatrao da razgovoru treba da prisustvuju sva četiri člana Politbiroa – dva su bila poginula a jedan odsutan, i dva najistaknutija komandanta – Peko Dapčević i Koča Popović.
Sovjetski predstavnici su bili podelili našim funkcionerima i komandantima orden “Kutuzova”, a Titu “Suvorova”. Ja sam bio odsutan, pa mi je orden predao Tito, uz kratak govor… Tako se desilo da smo te ordene imali na grudima svi – sem Kardelja, koji je kasnije dobio “Lenjina” – kada je general došao u Titovu vilu na razgovor.
Mi smo bili poređani jedan do drugoga, tako da je Kornjejev odmah osetio da se radi o nečem važnom i neugodnom. Zauzeo je odmah krut, odbojan stav. Jedva je i saslušao Titovo izlaganje, odbrusivši da su to pojedinačni slučajevi i naduvavanja reakcije. Zgledali smo se, Tito je suzdržano obrazlagao, Kornjejev ga je sve jetkije prekidao. Najzad sam ja odvalio: Problem je i u tome što naši protivnici to koriste, upoređujući ispade crvenoarmejaca s ponašanjem engleskih oficira, koji takve ispade ne prave… – Kornjejev je na to pocrveneo i ustao: Najoštrije protestvujem protivu uvreda koje se nanose Crvenoj armiji sravnjujući je s armijama kapitalističkih zemalja!
Razgovor s Kornjejevom se bezmalo time i završio… Ipak su sovjetske komande potom počele zavoditi red, a ispadi se smanjivati, svakako i zbog toga što su se sovjetske trupe prebacivale u Mađarsku, neprijateljsku državu koja ih nije idealisala, niti su prema njoj morali imati savezničke obzire…
Čim je Kornjejev izišao, Kardelj me prekoreo: Nisi trebao ono reći! – Ranković: Stvarno je nezgodno. – Tito me nije korio, mada mu se na licu izražavala nelagodnost. Jedino je Dapčević, kanda, bio obradovan.
Nikom od pomenutih drugova nije palo na um da zbog tog incidenta, odnosno obzira prema sovjetskoj vladi, izmeni držanje prema meni ili umanjuje moju ulogu. Štaviše, Politbiro je mene odredio i za govornika povodom proslave oktobarske revolucije, u tek osposobljenom Narodnom pozorištu… Sovjetski agenti, mahom povratnici iz SSSR, počeli su, pak, s raznošenjem glasina da sam trockista.
 

Back
Top