Quantcast

Ruska poezija i proza

jabajagi

Desert Rose
Poruka
48.612
Sam u noći idem prema drumu

Sam u noći idem prema drumu,
Što kroz maglu ljeska se u gori.
Sad pustinja nijemo sluša boga,
I sa zvijezdom zvijezda sada zbori.

Veličanstvom sijaju nebesa.
Plavim sjajem nebo zemlju zali.
Što to bolno osjeća mi srce?
Čeka l' nešto il za nečim žali?

Ne nadam se ničem od života,
Niti žalim za ičim, što minu.
Samo mira tražim i slobode,
Zaspat žudim - nestati u tminu.

Al ne žudim hladni san mrtvaca;
Zauvijek usnut ja bih htio tako,
Da mi život u grudima dršće
I da grudi dišu mi polako.

Da noć i dan, mazeći mi uho,
O ljubavi slatki glas mi zbori,
Da nada mnom silan, vječno zelen,
Stari hrast se njiše i šumori.


Mihail Ljermontov
 

Madam Pomfri

Zainteresovan član
Poruka
217
Brodovi –
i oni u luke se sliše.
Vozovi – na stanicu teraju i oni.
A mene ka tebi nešto tim više –
jer volim –
vuče i goni.
Puškinov vitez u podrum se skriva,
cicija u svome novcu da uživa.
Tako ti se vraćam
ja, draga, predano
Moje je to srce,
s divljenjem ga gledam.
i gar
sa sebe spira, brije se i mije.
Tako i ja,
tebi vraćajući se,
zar
ne odlazim kući,
zar nije?!
Konačnoj se vraćamo meti.
Smrtne zemaljsko naručje veže
Tako
tek što rastanemo se
ja i ti,
nepokolebljivo ti
težim.

Vladimir Majakovski
 

Madam Pomfri

Zainteresovan član
Poruka
217
- Отдать тебе любовь?
- Отдай!
- Она в грязи...
- Отдай в грязи!..
- Я погадать хочу...
- Гадай.
- Еще хочу спросить...
- Спроси!..
- Допустим, постучусь...
- Впущу!
- Допустим, позову...
- Пойду!
- А если там беда?
- В беду!
- А если обману?
- Прощу!
- "Спой!"- прикажу тебе..
- Спою!
- Запри для друга дверь...
- Запру!
- Скажу тебе: убей!..
- Убью!
- Скажу тебе: умри!..
- Умру!
- А если захлебнусь?
- Спасу!
- А если будет боль?
- Стерплю!
- А если вдруг - стена?
- Снесу!
- А если - узел?
- Разрублю!
- А если сто узлов?
- И сто!..
- Любовь тебе отдать?
- Любовь!..
- Не будет этого!
- За что?!
- За то, что
не люблю рабов.

Рождественский Роберт
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.758
Свекар пребацује снахи:

''Ја не волим да ми ишта лежи на души. Послушаш ли ме – добро, не послушаш – како хоћеш: ниси ми рођена кћи. Мени није драго што ти мужа зовеш Алексеј; он има своје име по оцу. Ти му ниси мајка ниси му отац. Та ти би и слугу звала Алексеј. Жена према мужу треба да се понаша с поштовањем, онда ће га и други поштовати. Исто тако ми се није допало што си јуче њега послала по поклоне и што је стајао са послужавником као какав лакеј.''
С. Т. Аксаков: Породична хроника
 

PetarSamotnjak

Zaslužan član
Poruka
129.276
OSEĆAM

Osećam, draga, osećam
kosu tvoju što blista,
ali nisam srećan
što odlazim zaista.

Jesenjih se noći sećam
dok senke breza kruže.
Što dan nije bio večan,
a mesec blistao duže.

Još čujem dok patiš:
"Proći će godine u letu
i zaboravićeš me sasvim
uz neku drugu na svetu."

I danas lipa cveta
i osećanja gore ko plamen.
Ja sručih toga leta
cvetove na tvoj pramen.

Ne gubi srce, snagu.
S drugom će poljupce tkati.
I ja ću ko priču dragu
tebe njoj spominjati

Sergej Jesenjin
 

Madam Pomfri

Zainteresovan član
Poruka
217
Mesečev sjaj

Mladi mesec se pojavio
iznad vlažnih od rosa poljana.
Mili, daleki, tuđi - dođi,
da budem tvoja dragana.

Danju se skrivam, danju ćutim.
Migne li mesec – ne mogu da se borim.
U noći punoj mesečine
za dragim ramenom od želje gorim.

I ne pitam se: Ko je on?
Na usnama ći saznati tvojim.
Danju su zagrljaji samo grubi,
danju se samo zanosa bojim.

Od gordog đavola muči me strah,
pa lažem s osmehom na usnama.
A noću – mili, daleki, tuđi...Ah!
Mesečev sjaj je nad šumama!

Marina Cvetajeva
 

Aruena*

Elita
Moderator
Poruka
21.453
Još uvek čekam ja

Zbog obala svoga zavičaja
napustila si tuđi dom.
Gorko sam plakao do kraja
pred tobom u trenutku tom.
Moje su hladne htele ruke
da odlazak zadrže tvoj,
da rastanka ne kratiš muke
preklinjao je uzdah moj.

Al ti si usne iščupala
iz poljupca dubokog tog,
u drugi kraj si mene zvala
iz predela progonstva mog.
Govorila si: "Dan postoji,
i sastanka će našeg čas
u senci maslina da spoji
poljupcem novim opet nas."

Al tamo, pod visokim svodom
što sja u plavom blesku svom,
gde raste maslina nad vodom,
usnula ti si večnim snom.
Tvoj setni bol i čar lepote,
sve uze urna večnog sna,
sastanka poljubac nam ote,
al još ga uvek čekam ja.

Aleksandar Puškin
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.758
Još uvek čekam ja

Zbog obala svoga zavičaja
napustila si tuđi dom.
Gorko sam plakao do kraja
pred tobom u trenutku tom.
Moje su hladne htele ruke
da odlazak zadrže tvoj,
da rastanka ne kratiš muke
preklinjao je uzdah moj.

Al ti si usne iščupala
iz poljupca dubokog tog,
u drugi kraj si mene zvala
iz predela progonstva mog.
Govorila si: "Dan postoji,
i sastanka će našeg čas
u senci maslina da spoji
poljupcem novim opet nas."

Al tamo, pod visokim svodom
što sja u plavom blesku svom,
gde raste maslina nad vodom,
usnula ti si večnim snom.
Tvoj setni bol i čar lepote,
sve uze urna večnog sna,
sastanka poljubac nam ote,
al još ga uvek čekam ja.

Aleksandar Puškin
Дивна песма. :)
 

Aruena*

Elita
Moderator
Poruka
21.453
Ne dolazi meni pod prozore

Pod prozor mi više ne dolazi,
prestala sam davno da te volim.
Zalud travu zelenu ne gazi
i ne plači iako te boli.

Tvoja patnja kao nož me seče,
do lepote moje što ti stalo?
Što me mirnu ostaviti nećeš,
zašto ti je srce uzdrhtalo?

Zalud patiš, tvoja biti neću,
ne ljubim te, nit volim ikoga.
Žalim tvoju izgubljenu sreću,
odlazi mi od prozora moga.

Zaboravi da sam bila tvoja
i da sam te volela bezumno.
Idi, umrla je ljubav moja.
Zašto mučiš sebe nerazumno?

Sergej Jesenjin
 

Saphir

Poznat
Poruka
7.385

Ne zovi me. I bez poziva
doći ću do hrama.
Glava će moja da se savija
k tvojim nogama.

Slušaću tvoje naredbe klete,
poslušno čekati.
Loviti trenutke i susrete
i želju imati.

Tvojih strasti silom pokoren
,
pod igom slab.
Nekad - sluga; nekad - voljen;
Ali večno rab.

Aleksandar Blok
 

biljur

Početnik
U karantinu
Poruka
43
Čežnja
Utkala u jezero zrake rujna zora.
Kroz zvonjavu tetrebi jecaju sa bora.

Plače negde žunja, u duplji se krije.
Samo ja sam veseo - do plača mi nije.

Znam, u suton ćeš doći daleko od puta,
sešćemo uz naviljak pored stoga žuta.

Ko cvet ću te skoliti poljupcima ludim,
bezumnom od radosti nikad se ne sudi.

Ti ćeš sama baciti bluzu razdragana,
odneću te opijenu u žbunje do dana.

Neka plaču tetrebi i neka romore,
grca čežnja vesela u rumeni zore.
Sergej Jesenjin
 

biljur

Početnik
U karantinu
Poruka
43
Bakine priče

Zimsko veče s nanosima.
Vučemo se k svojoj kući
sve po stražnjim dvorištima
jedan drugog gurkajući.

Dodijaše svima sanjke
pa pred bakom posjedasmo --
doživljaja glupog Vanjke
nikad se ne naslušasmo.

Sjedimo i ne dišemo,
ne smeta ni ponoć nama.
Pravimo se, ne čujemo
kad nas glasno zove mama.

Vrijeme nam je zibu-haju,
ali kako ! Spavat ćemo ?
Podigosmo silnu graju,
smolbama navaljujemo.

Baka kori: "Lijepe stvari !
Zar do zore ? Naopako !"
Ali tko za ukor mari ---
pričaj samo, pričaj bako.

Sergej Jesenjin

( 1915. Prevod--Prpić)
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.758
Осим рођендана, имендана и осталих празника, најсвечанији је збор родбине и ближих знанаца у кући кнегињице био дочек Нове године. Кнегињица је тога дана подизала Иверску Богородицу. Попови и монаси пјевајући су носили икону по свим собама. Кнегињица је прво, крстећи се, пролазила испод ње, за њом сви гости, слуге, слушкиње, старци, дјеца. Након тога сви су јој честитали нову годину и даривали је којекаквим ситнаријама, као што се дарују дјеца. Она се играла с њима неколико дана, а онда их сама задаривала.
Херцен: Прошлост и размишљања





Имају тако много деце. Бог им дао још више! z:)
 

biljur

Početnik
U karantinu
Poruka
43
*****

"Znajte da nema ničeg višeg i jačeg, i zdravijeg, i korisnijeg za budući život nego kakva lepa uspomena, a naročito kad je ponesena još iz detinjstva, iz roditeljske kuće...
Jedna tako divna, sveta uspomena, očuvana iz detinjstva, možda je baš najbolje vaspitanje.
Ako čovek ponese mnogo takvih uspomena sa sobom u život,
onda je taj čovek spasen za ceo život.
A ako makar i samo jedna lepa uspomena ostane u našem srcu, i to nam nekad može poslužiti kao spas"
F.M.Dostojevski
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.758
Штована господо!
Душу ми закрпајте,
Да не би празнина
Могла да исцури.
Ја не знам шта је пљувачка –
Увреда за образ,
Или за образ никаква увреда!?

Тринаести апостол, Мајаковски






--------------------------------------------------------------------------------------
„Имају тако много деце. Бог им дао још више!“
 

Saphir

Poznat
Poruka
7.385
Sreća je – zboraše on –
Veština uma i ruku.
Sve nevešte duše
Nesrećne su, ko cvetovi,
ne mari ništa
što veliku muku
zadaju skrhani
i lažni gestovi.

U oluji, u buri,
Kraj nedaća svih,
Uz teške gubitke
I uz tugu kletu
Biti nasmejan, prirodan, tih,
Najveća je umetnost na svetu.

(odlomak)
Sergej Jesenjin
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.758
Не хвали се на пир одлазећи,
Већ се хвали с пира долазећи.

(Из старе руске поезије)





--------------------------------------------------------------------------------------
„Имају тако много деце. Бог им дао још више!“
 

biljur

Početnik
U karantinu
Poruka
43
***
Sa zapadne strane lahor
dogna suze neke.
Jeca nebo, šuma plaho
ljulja granje smreke.
To ravno iz kraja mrtvih
vapaji se viju.
Osetiv to, srce drhti,
suze liju, liju.
Zapadni se vetar stiša,
nebo se ozlati,
al` iz kraja mrtvih, više
srce se ne vrati.

Vladimir Solovjov
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.758
Побожна жена,
Вишњем је Богу верна,
Душом својом целом,
А Фотију – телом.

:hahaha:

Пушкинов епиграм на рачун грофице Ане Алексејевне Орлове-Чесменске и архимандрита Фотија док је још био (Пушкин) питомац лицеја.




--------------------------------------------------------------------------------------------------------
„Имају тако много деце. Бог им дао још више!“

 

biljur

Početnik
U karantinu
Poruka
43
RASTANAK

Veče crne obrve natuče.
Nečiji konji pred ulazom stoje.
Da nisam mladost propio juče
Da se juče nismo rastali nas dvoje.

Ne škripi više trojko zadocnela!
Naš život ode bez traga rumena.
Možda će sutra bolnička postelja
Da me upokoji za sva vremena.

A možda ću sutra i ja sasvim drugi
Otići odavde isceljenih grudi.
Da pesmu kiše slušam u čas dugi
I da živim tako k`o svi zdravi ljudi.

Zaboraviću sve zle sile mraka,
One što me muče dok ne dotuku.
Oblici nežni i pojavo slatka!
Pamtiću zauvek tu nežnu ruku.

Zavolim li drugu, nek bude ma koja,
Ali i s drugom, u sutonu blagom,
Pričaću o tebi, o ljubavi moja,
Koju sam nekad i ja zvao dragom.

Pričaću kako je u svanuća rujna
Tek'o naš život, ruža neuvela
O glavo moja, glavo moja bujna ...
Do čega si me ti samo dovela?
Sеrgеј Jesenjin
 
Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.