Quantcast

Ruska poezija i proza

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Doista, svuda u našem narodu, u kakvim bilo prilikama, pod kakvim bilo uslovima, uvek ima i imaće nekih čudnih lјudi, mirnih i dobrih i, što nije retko, i ne vrlo lenjih, ali kojima je tako sudbinom zanavek određeno da budu večiti siromasi. Oni su uvek beskućnici, oni su uvek alјkavci, oni uvek izgledaju nekako utučeni, kao izgublјeni i potišteni i večito nekoga poslušavaju, kome bilo služe za trčkaranje, obično onima koji su iznenadno stekli i podigli se. Svaki početak, svaka inicijativa, za njih je muka i nevolјa. Oni kao da su i rođeni pod pogodbom da ništa ne počinju sami, nego jedino da služe druge, da ne žive po svojoj volјi nego da igraju kako im drugi svira, njihova je sudbina samo da izvršavaju tuđe naredbe. I, da se to sve upotpuni, nikoje prilike, nikoji preokreti njima ne koriste, oni ne mogu ništa steći. Oni su uvek siromasi. Ja sam opazio da takvi lјudi ne postoje samo u narodu, nego i u svim krugovima, društvima, u svim redovima, strankama, udruženjima, listovima.

F. M. Dostojevski - Zapisi iz mrtvog doma
 

kalis

Elita
Poruka
16.928
Doista, svuda u našem narodu, u kakvim bilo prilikama, pod kakvim bilo uslovima, uvek ima i imaće nekih čudnih lјudi, mirnih i dobrih i, što nije retko, i ne vrlo lenjih, ali kojima je tako sudbinom zanavek određeno da budu večiti siromasi. Oni su uvek beskućnici, oni su uvek alјkavci, oni uvek izgledaju nekako utučeni, kao izgublјeni i potišteni i večito nekoga poslušavaju, kome bilo služe za trčkaranje, obično onima koji su iznenadno stekli i podigli se. Svaki početak, svaka inicijativa, za njih je muka i nevolјa. Oni kao da su i rođeni pod pogodbom da ništa ne počinju sami, nego jedino da služe druge, da ne žive po svojoj volјi nego da igraju kako im drugi svira, njihova je sudbina samo da izvršavaju tuđe naredbe. I, da se to sve upotpuni, nikoje prilike, nikoji preokreti njima ne koriste, oni ne mogu ništa steći. Oni su uvek siromasi. Ja sam opazio da takvi lјudi ne postoje samo u narodu, nego i u svim krugovima, društvima, u svim redovima, strankama, udruženjima, listovima.

F. M. Dostojevski - Zapisi iz mrtvog doma


Predobro! :ok:
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.628
Поздрављајући се, млада замоли свекра да је благослови и прекрсти пред спавање и свекар је радо прекрсти и с очинским осећањем пољуби.

Аксаков: Породична хроника
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
U mladosti Zahar Pavlovič je mislio da će postati pametniji kad odraste. Ali život je prošao nesvesno i bez zastoja, kao nekontrolisani zanos; nijednom Zahar Pavlovič nije osetio vreme kao stvar koja bi mu se odupirala svojom čvrstinom, ono je za nga postojalo samo k zagonetka u mehanizmu budilnika. Ali kada je Zahar Pavlovič saznao tajnu klatna, video je da vreme ne postoji — postoji ravnomerna kruta snaga opruge. Međutim, nešto tiho i tužno bilo je u prirodi, neke sil su delovale nepovratno. Zahar Pavlovič je posmatrao reke, u njima se nije kolebala ni brzina, ni ravan vodostaja, i ta postojanost je izazivala gorku setu. Svakako, bilo je i poplava, spuštali su se zagušljivi pljuskovi, od vetra je zastajao dah, ali je uglavnom tekao tih, ravnodušan život — proticale su reke, rasla trava, smenjivala s godišnja doba. Zahar Pavlovič je smatrao da te ravnomerne sile drže čitavu zemlju u strahu i skamenjenosti, one su na mala vrata doka-zivale umu Zahara Pavloviča da se ništa ne menja nabolje: kakvi su bili sela i ljudi, takvi će i ostati. Da bi se održala ravnoteža sila u prirodi, ljudska nevolja se stalno obnavlja.

Andrej Platonov - Čevengur
 

novi komšija

Primećen član
Poruka
788
Daleka vesela pesma

Neko pesmu veselo pevuši,
Daleko je, daleko od mene.
Ja bih hteo da mu se pridružim,
Al' ne daju grudi razbijene.


Uzaludno duša za njom žudi.
U grudima traži slične zvuke,
Zato što su i snagu i grudi
Iznurile nevolja i muke.


Odveć rano misli mi poleću
Ka snovima zemlje ideala.
Rano počeh da ropćem na sreću
I mislim šta prošlost mi je dala.


Rano dušom,strasnom, uzavrelom,
Tražih sebe u dane sumorne,
Pa ne mogu da pevam veselo,
Nemam snage, grudi su umorne.

Sergej Jesenjin
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Mog brata od tetke život je pretvorio u kriminalca. Čini mi se da je imao sreće. Inače bi neminovno bio značajan partijski funkcioner.
Za to je imao mnoštvo najrazličitijih predispozicija. Međutim, nećemo da istrčavamo pred rudu...
Tetka mi je bila poznati književni redaktor. Njen muž, Aron, bio je direktor vojne bolnice. Osim toga, držao je predavanja i sakupljao marke.
To je bila složna, dobra porodica...
Moj stariji brat je rođen pod prilično zagonetnim okolnostima. Pre udaje, tetka je imala ljubavnu vezu. Zavolela je zamenika
Sergeja Mironoviča Kirova. Zvao se Aleksandar Ugarov. Lenjingradski starci
pamte tog istaknutog aktivistu oblasnog komiteta. On je imao porodicu. A tetku je voleo izvan braka. I tetka je zatrudnela.
Najzad, dođe vreme za porođaj. Odvezli su je u bolnicu.
Majka je otputovala u Smoljni. Izdejstvovala je prijem. Spomenula je Kirovljevom zameniku sestru i njene probleme.
Ugarov je mrko izdao nekoliko zapovesti. Čeljad iz oblasnog komiteta su u stroju nosila cveće i voće u porodilište. A u tetkin stan je
dostavljen minijaturni inkrustrirani stočić iz zalagaonice. Očigledno, rekviriran od klasno tuđih elemenata.
Tetka je rodila zdravog simpatičnog dečaka Borju. Majka je rešila da ponovo ide u oblasni komitet. Nije uspela da izdejstvuje prijem.
I to ne zato što je Ugarov digao nos. Pre će biti obratno. Tih dana su srećnog taticu uhapsili kao narodnog neprijatelja.
Beše trideset osma godina... Tetka ostade sa bebom. Dobro je što joj Ugarov nije bio muž. Inače bi tetku uhapsili. A ovako -
uhapsili su njegovu ženu i decu. Što je, naravno, takođe mučno. Očigledno, tetka je znala šta da radi. Bila je lepa, energična i
samostalna žena. Ako se nečega i bojala, onda samo - partijske kritike...

Sergej Dovlatov - Naši
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.628
Једном се Ана Григорјевна мотала по кухињи. Деца су се играла са оцем. Неочекивано мој ујак прдну. Деца се почеше смејати.
На буку је дошла Ана Григорјевна. Стала је крај врата, прекрстила руке на грудима и значајно изговорила:
- Деци је ипак потребан отац. Како се весело играју, шале, смеју...
Довлатов: Наши
:rotf:
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.628
Nutsracker:
Знаш ли на кога ме он подсећа? На малог злобног чаробњака који је пожелео да мучи мачора. Завлачи се у мрачни подрум, прави мачора од глине, оживљава га, а онда – трас! – главом у ћошак. И тако свакога викенда по сто комада. А да се из подрума не би чуло мјаукање, чаробњак је научио мачора да стоички размишља – прах јесам и у прах се враћам. И натерао их је да се моле њему оних неколико секунди на колико се мачори појављују.

Виктор Пељевин: Шлем ужаса
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
"Dva leta podrяd zasuha dočerna vыlizыvala mužickie polя. Dva leta podrяd žestokiй vostočnый veter dul s kazahskiй stepeй, trepal porыželыe kosmы hlebov i sušil ustremlennыe na vыsohšuю stepь glaza mužikov i skupыe, kolюčie mužickie slezы. Sledom šagal golod. Aleška prestavlяl sebe ego bolьšuщim bezglazыm čelovekom: idet on bezdorožno, šarit rukami po poselkam, hutoram, stanicam, dušit lюdeй i vot-vot čerstvыmi palьcami nasmertь stisnet Aleškino serdce" (str. 48 - Solohov
 

Fej*

Iskusan
Poruka
6.196
"Sunce je izgrevalo nad udolinom u dimnoj sumaglici od vrelog vetra. Njegovi zraci su srebrnili upadljivo sedu Grigorijevu glavu, mileli po licu, bledom i strašnom svojom ukočenošću. Kao da se probudio iz tegobnog sna, podigao je glavu i nad sobom ugledao crno nebo i zaslepljujuće bleštav crni kolut sunca" (knj. III, str. 402), - Tihi Don ,Solohov
 

novi komšija

Primećen član
Poruka
788
BREZA

Pod prozorom mojim
jedna breza bela
blista se u srebru
svog snežnog odela.

S pahuljastih grana
sjaji pervaz snežni
i kićanke pupe
ko grozdovi nežni.

Brezu u tišini
kao da san hvata,
dok pahulje gore
u ognju od zlata.

A sanjiva zora,
iznad nje kad svane,
novim srebrom stalno
zasipa joj grane.

Sergej Jesenjin
 

mari47

Stara legenda
Poruka
93.640
Verujem! – najzad je uskliknuo glumac i ugasio svoj pogled – verujem! Ove oči ne lažu! Ta koliko sam vam puta govorio da se osnovna vaša greška sastoji u tome sto potcenjujete značaj čovekovih očiju. Shvatite, jezik može da sakrije istinu, a oči – nikada! Postavljeno vam je neočekivano pitanje, vi čak i ne uzdrhtite, u sekundi ovladate sobom i znate šta treba da kažete da biste sakrili istinu, i govorite veoma ubedljivo, i nijedna bora vam se na licu ne pokrene, ali – avaj – uznemirena pitanjem, istina sa dna duše u trenutku uskače u oči i sve je gotovo! Ona je primećena, a vi ste uhvaćeni!

" Maestro i Margarita " - Mihail Bulgakov
 

novi komšija

Primećen član
Poruka
788
Kačalovljevom psu

Za sreću, Džimi, daj mi šapu ti.
Takve šape niko neće naći.
Hajde da lajemo na tišinu mi
baš kada će plav mesec izaći.
Za sreću, Džimi, daj mi šapu ti.

Oprosti, mili, ne liži se tako.
Shvati bar ono što je najprostije.
Ne znaš ti da živet nije lako
i da na svetu često dobro nije.


Tvoj je gospodar i slavan i mio.
Dom mu je prepun na priliku svaku.
I svaki gost bi rado pogladio
tvoju sjajnu i mekanu dlaku.


Baš đavolski ti si lepo pseto.
Svakom u susret trčiš lakoverno.
I ne pitajuć', ko drug pijan, eto,
grliš ga i ljubiš bezmerno.


Mili moj Džimi, kod tebe, znam, ima
gostiju mnogo, skoro prava sila,
al' najtužnija, reci, među njima
da slučajno nije kada dolazila?


Doći će ona, kunem ti se, prisan,
i kad uperiš u nju svoje zene,
za sve što sam kriv i za šta nisam
lizni joj ruku ti umesto mene.

Sergej Jesenjin
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Kad sam se probudio, Zemlja se više nije videla. U špijunkama su promicale samo treperave tačkice zvezda, daleke i nedostižne. Zamislio sam postojanje ogromne užarene lopte koja visi u ledenoj praznini, i ni na šta se ne oslanja, na mnogo milijardi kilometara od susednih zvezda, majušnih svetlucavih tačaka,
za koje se zna samo da postoje, mada ni to pouzdano, zato što zvezda može da nestane, ali se njena svetlost još dugo širi na sve strane, tako da se, znači,
o zvezdama u stvari ne zna ništa osim da je njihov život strašan i besmislen, ako je svako njihovo kretanje u prostoru zauvek predodređeno i potčinjeno zakonima mehanike koji ne ostavljaju ni najmanje nade u slučajan susret. I mi se, ljudi, mislio sam, kao srećemo, smejemo, udaramo jedni druge po ramenu i odlazimo, ali u nekoj posebnoj dimenziji, kuda ponekad preplašeno zaviruje naša svest, mi isto tako nepomično visimo u praznini, gde nema vrha ni dna, ni juče ni sutra, nema nade da se približimo jedni drugima, ili bar nekako ispoljimo svoju volju i promenimo sudbinu; mi sudimo o onome što se sa drugima deša-va na osnovu varljivog treperenja, i čitav život idemo u susret onom što smatramo svetlošću, iako njen izvor možda već odavno ne postoji. I eto, mislio sam, i ja sam čitav život išao ka tome da se vinem iznad gomile radnika i seljaka, oficira i intelektualne elite, a evo sada, lebdeći u svetlucavom crnilu na nevidljivim nitima sudbine i putanje, video sam da je postati nebesko telo otprilike isto kao i dobiti doživotnu robiju koja se izdržava u zatvorskom vagonu što bez zausta-vljanja ide po kružnom putu.

Viktor Peljevin - Omon Ra
 

novi komšija

Primećen član
Poruka
788
JESEN

U čestaru venja, na obronku sivu
jesen — kobila češlja riđu grivu.

Nad pokrovom rečnim gde obala snuje,
potkovica njenih plavi jek se čuje.

A kaluđer-vetar korakom opreznim
rastura lišće po stazama brežnim.

I tamo gde su oskoruša grane
nevidljivog Hrista on celiva rane.

Sergej Jesenjin

(prevod: Slobodan Marković)
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
44.130
Prikovana…

Prikovana na sramnome stubu
Prastare slovenske savesti, —
Zmija u srcu i žig na čelu
Svedoci su moje nevinosti.
Ja znam sve te blažene spokoje
Što pričesnice u sebi nose,
Ali nisu krive ruke moje
Kad na trgovima sreću prose.
Pogledajte celo moje blago,
Recite — da li sam oslepela?
Gde mi je srebro ? Gde mi je zlato.
Na mom je dlanu trag pepela!
To je sve što sam nežnošću i molbom
Isprosila od srećnih ljudi.
To je sve što ću poneti sa sobom
U kraj ljubljeni što mir nudi.
(1920)

Marina Cvetajeva
 

Top