Quantcast

Ruska poezija i proza

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Čekaj me

Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, —
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.

Konstantin Simonov
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Celog života mrzeo sam aktivno delovanje svake vrste. Reč "aktivista" za mene zvuči kao uvreda. Živeo sam u
trpnom stanju. Pasivno sam išao za okolnostima. To mi je pomoglo da za sve nađem opravdanje.
Svaki odlučan korak nameće odgovornost. Pa neka onda odgovaraju drugi. Neaktivnost je jedino prirodno stanje...

Sergej Dovlatov - Puškinova brda
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
Они (Чехов и Горки) су ''пророци'' јер благосиљају оно што што би хтели да прокуну и проклињу оно што би хтели да благослове. Они су хтели да покажу да је човек без Бога – Бог; а показали су да је он звер гори од звери – скот, гори од скота – леш, гори од леша – ништа.

Мерешковски: Надирући простак
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.612
Dimitrij Sergejevič Mereškovski - O Napoleonu Bonaparti

A šta narod misli o Napoleonu? To je teško znati ne samo stoga što narod ćuti, već i stoga što su njegove misli odviše daleko od naših.
Narod naziva Napoleona prosto "čovekom, l' homme", kao da hoće time da kaže da je on bio bliži čovečanstvu, nego ostali ljudi; i još ga naziva "malim kaplarem", dajući time na znanje da on prostom narodu izgleda svoj. S ovim se i sam heroj slaže:
"Ja sam važio kao strašan čovek samo u vašim salonima, među oficirima i, možda, generalima, ali nikako među nižim činovnicima; oni su imali tačan instinkt istine i saučešća; oni su znali da sam ja njihov zaštitnik i da nikome ne dam da ih vređa." - "Narodne žice odjekuju mojima; ja sam izišao iz naroda, i moj glas utiče na njega. Pogledajte na ovu seljačku decu, rekrute: ja im nisam laskao; bio sam sa njima grub, a oni su ipak išli za mnom i vikali mi: Živeo imperator! To je stoga što smo ja i oni iste prirode."
Jest, ljudi su išli za njim, kao ni za jednim čovekom za ove dve hiljade godina; išli su preko mora i reka, preko brda i stepa, od piramida do Moskve; išli bi i dalje, do na kraj sveta, da ih je poveo; išli su, podnoseći neiskazane muke, žeđ, glad, žegu, bolesti, rane, smrt, - i bili su srećni. I on je to znao. "Ma koliko da je velika bila moja materijalna moć, duhovna moć je bila još veća: ona se graničila sa mađijom!"
Kad on usred bitke kaže: "Vojnici, meni je potreban vaš život, i vi mi ga morate žrtvovati", ljudi znaju, da - moraju. "Nikad i nikoga nisu vojnici služili tako verno, kao mene. Sa poslednjom kapi krvi, koja im je tekla u žilama, vikali su: "Živeo imperator!"
Iz knjige Napoleon
 
Poslednja izmena od moderatora:

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
Чезаре ми је говорио како мајстор воли да прати осуђенике када иду на губилиште, само да би на њиховим лицима посматрао како се одражавају мука и ужас, осуђујући и саме џелате својом радозналошћу. Пратио је последње трзаје мишића кад несрећници умиру.
:hahaha:
Леонардо да Винчи: Васкрсли богови, Мерешковски
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.612
"Mi, Rusi, nemamo jasno definirane sustave obrazovanja. Nas ne numeriraju, od nas ne prave buduće pobornike i propagatore ovih ili onih društvenih načela, već nas jednostavno ostavljaju da rastemo, kao što kopriva raste kraj ograde. Zato je među nama vrlo malo licemjera i vrlo mnogo lažova, formalista i frazera. Mi nemamo potrebu biti licemjerni radi nekih društvenih načela, jer takva načela i ne poznajemo, i nijedno od njih nas ne ograničava. Egzistiramo sasvim slobodno, tj. životarimo, lažemo i govorimo isprazne riječi, sami od sebe, bez ikakvih načela."
- Mihail Saltikov-Ščedrin
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.612
"Beskonačno težak zadatak stajao je pred ruskim narodom, zadatak da oblikuje i organizira svoju nepreglednu zemlju. Nepreglednost ruske zemlje, nepostojanje granica i ograničenja našli su svoj izraz u građi ruske duše. Pejzaž ruske duše odgovara pejzažu ruske države: ista bezgraničnost, neuobličenost, usmjerenost ka beskonačnosti, širina."
- Nikolaj Berdjajev
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
To otuđivanje moglo bi naljutiti Ivana Iljiča kad bi smatrao da to tako ne bi moralo biti, ali je on sad tosmatrao ne samo
za normalno već da je to i cilj njegovog odnosa prema porodici. Njegov cilj sastojao se u tome da se sve više oslobodi
tih neprijatnosti i da ih učini bezopasnim i svede ih u granice pristojnosti; i on je to postigao na taj način što je sve manje
i manje vremena provodio s porodicom; a kad je to morao činiti, nastojao je da obezbedi svoj položaj prisustvom stranih
lica. Za Ivana Iljiča najvažnija je bila njegova služba. U službenom svetu usredsredilo se sve njegovo interesovanje za
život. I to interesovanje ga je celog apsorbovalo. Svest o svojoj vlasti, mogućnost da može upropastiti svakog čoveka koga
zaželi da upropasti, važnost, čak i spoljašnja, prilikom njegovog dolaženja u sud i pri susretima s potčinjenima, njegov
uspeh pred pretpostavljenima i pred potčinjenima i, što je najvažnije, njegova vičnost u vođenju postupka koje je bio svestan
— sve ga je to radovalo i sa ćaskanjima s drugovima, ručkovima i vistom ispunjavalo mu život. I tako je život Ivana Iljiča i
dalje tekao onako kako je on smatrao da treba da teče: prijatno i dolično.

Lav Tolstoj - Smrt Ivana Iljiča
 
Top