Ruska "ekonomska bomba"- Poljska moli EU za spas!

Тихи

Starosedelac
Poruka
174.655

Ruska „ekonomska bomba“- Poljska moli EU za spas!​


Evropa se ponovo suočava sa ruskim „udarima“, ali ovog puta ne u vojnom smislu, već na ekonomskom frontu – kroz rekordni uvoz ruskih đubriva. Iako se na prvi pogled čini da je ovo samo ekonomsko pitanje, Poljska i druge zemlje Evropske unije vide ovaj fenomen kao novu, sofisticiranu formu geopolitičkog pritiska.​


Bwqv6oJIAAA9SeV.jpg:large


Ситуација постаје све озбиљнија, јер Русија наставља да преплављује европско тржиште јефтиним ђубривима, чиме угрожава будућност европске пољопривреде, хемијске индустрије и укупну прехрамбену стабилност континента.

Подаци су алармантни за Пољску: само у првих девет месеци ове године, увоз минералних ђубрива из Русије скочио је на готово милион тона, вредних преко 318 милиона евра, што представља раст од невероватних 140% у односу на исти период прошле године.


Од тога, увоз азотних ђубрива, која су кључна за пољопривредну производњу, достигао је 530 хиљада тона – највиши ниво забележен од 2017. године.

Ови бројеви сведоче о томе да су европске санкције неспособне да зауставе продор руских производа, док Москва вешто користи своје ресурсе, попут природног гаса, како би по конкурентним ценама произвела ђубрива и пласирала их широм Европе.



Оно што је посебно иронично јесте чињеница да Пољска, једна од најгласнијих заговорница антируске политике, сада зависи од руских ђубрива. Пољски пољопривредни сектор, један од стубова њихове економије, све више постаје зависан од повољних руских производа.

Пољска, заједно са Литванијом, Летонијом и Естонијом, апелује на Европску комисију да уведе додатне увозне царине на руска и белоруска ђубрива.


Предлог је да се наметну дажбине од чак 30%, што би отежало увоз и заштитило европске произвођаче од дампинг цена. Међутим, иницијатива наилази на отпор унутар ЕУ, јер многе земље не желе да подигну трошкове пољопривредницима и додатно дестабилизују већ рањиву прехрамбену индустрију.

Оно што додатно компликује ситуацију јесте чињеница да су руска ђубрива далеко јефтинија од европских. Главни разлог за то лежи у знатно нижим трошковима производње у Русији, пре свега због ниске цене природног гаса, који је кључни ресурс у производњи азотних ђубрива.

За разлику од европских произвођача, руске компаније немају обавезу плаћања пореза на емисију угљен-диоксида, што додатно смањује њихове трошкове и омогућава им да понуде знатно повољније цене.

На пример, пољски хемијски гигант „Азоти“, који је највећи произвођач ђубрива у земљи, упозорава да руски дампинг прети да потпуно угаси европску производњу ђубрива и уништи локалне компаније.

У Пољској расте страх да би Русија, уколико процени да је тренутак погодан, могла да искористи ђубрива као геополитичко „оружје“.

Изненадни прекид снабдевања или нагло смањење извоза могло би да доведе до потпуног хаоса на европском тржишту, уз скок цена хране, дестабилизацију пољопривредног сектора и последично повећање друштвених тензија.

Ова зависност ствара додатни притисак на Европску унију, која се сада суочава са дилемом: како заштитити сопствену производњу без изазивања додатне економске кризе?

Чак и уколико ЕУ уведе додатне царине, досадашња пракса показује да Русија поседује импресивне механизме за заобилажење санкција и трговинских препрека.

Користећи различите извозне путеве, посреднике и нове трговинске партнере, Русија је успела да пласира своје производе чак и у најнеповољнијим условима.

Многе европске државе, свесне ове реалности, окливају да подрже предлог Пољске, јер не желе додатне економске притиске на сопствене пољопривреднике.

Резултат ове ситуације је очигледан: Русија је успела да створи нову врсту притиска на Европу, без испаљеног метка.

Уједно, Москва додатно јача свој економски утицај, док Пољска и друге земље покушавају да балансирају између политичких принципа и економске реалности.

Уколико се ситуација не реши на европском нивоу, сценарио у којем пољски фармери зависе од руских ђубрива док њихова домаћа индустрија пропада могао би постати неизбежан.

Русија је овим показала да је способна да користи своје економске ресурсе са стратешком прецизношћу, док Европа тражи начин да се одупре овом „новом оружју“ које прети њеној стабилности.

https://srbin.info/svet/ruska-ekonomska-bomba-poljska-moli-eu-za-spas/?lang=lat



Kazu eksperti da je prirodni gas glavna stvar za proizvodnju mineralnih djubriva. Ko ima jeftin gas ima i jeftina djubriva. I obratno.

EU puca polako ali sigurno po svim parametrima ekonomije i gubi konkurentnost.

Toliko im je stanje lose da su prinudjeni da uvoze mineralna djubriva vredna milijarde dolara/evra od najveceg neprijatelja tj Rusije i ako znaju da tim kupovinama finansiraju Putina direktno i rusku ratnu masineriju.


Ali nemaju alternativu.


Ovo vam je kao da u sred drugog svetskog rata Nemacka kupuje djubriva, gas i naftu od SSSR-a sa kojim ratuje.


Tada je Hitler imao ocigledno neke alternative koje ovi danasnji vladari EU nemaju.

RUSIJA GAZI !!!!
 
Poslednja izmena:
Onog momenta kad je Rusija započela zločinačku agresiju na Ukrajinu bacila je ekonomsku bombu na samu sebe.

Kolega ekonomske brojke vas demantuju

Sirom EU se zatvaraju fabrike radnicic ostaju na ulici. Motor EU Nemacka je u recesiji dok u Rusiji imaju rast od 4% po prognozi MMF-a.

Pogledajte semafor!

Prema Putinovim rečima, BDP Rusije je za prvih osam meseci porastao za 4,2 procenta. Među poteškoćama koje utiču na ekonomski razvoj zemlje, Putin je naveo sankcije i „vlastita strukturna ograničenja“, prenosi Komersant.

Ovo je verujem najveci ekonomski rast u Evropi ove godine....
Ruski mlin melje!
 
@Тихи opet u misiji sahranjivanja Zapada. Posle SAD, EU, Nemacke, Francuske i Italije na red dosla i Poljska. Cudo kako dosad nije propala pre navedenih. :rotf:


Da ne otvaram novu temu. Poljska kaze da nema vise ni metak za Ukrajinu z:D

PUKLI SU!


Poljska priznala – priča je završena: Nemamo više kapaciteta za isporuke Ukrajini​

15:16 19.12.2024.
0

Poljska je dostigla svoje limite kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini, prema izjavama zamenika ministra odbrane Pavela Zalevskog.​


https://img.****************/button-api/?text=%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B5%20%D0%BD%D0%B0%D1%81%20%F0%9F%8E%AC%20&emoji=%F0%9F%93%B0&slug=srbininfo&button_colour=FFDD00&font_colour=000000&font_family=Cookie&outline_colour=000000&coffee_colour=ffffff

У интервјуу за Радио Зет, Залевски је отворено признао да је Варшава дала све што је могла и да се суочава са озбиљним ограничењима у даљој подршци.
„Подржавамо и наставићемо да подржавамо Украјину, али можемо рећи да се приближавамо крајњој граници и налазимо се пред зидом,“ изјавио је Залевски, истичући комплексност ситуације.

Једно од кључних питања које је нагласио Залевски односи се на захтев Украјине за додатним војним авионима. Према његовим речима, Варшава неће испунити захтев за предају борбених авиона МиГ-29 док не обезбеди одговарајућу замену за њих и не ојача сопствене одбрамбене капацитете.
„Украјинска страна је тражила ове авионе, али ми постављамо јасне услове. Потребно нам је адекватно појачање, и тренутно то није тема разговора,“ рекао је Залевски.

Пољска јавност, према најновијим истраживањима, такође показује растућу засићеност ратом у Украјини. Преко половине Пољака сматра да би приоритет Украјине требало да буде завршетак сукоба, чак и по цену територијалних губитака.
Ово указује на све већи притисак унутар Пољске да се смањи оптерећење војних и финансијских ресурса које је држава до сада издвајала за помоћ Украјини.

Премијер Пољске Доналд Туск недавно је, након састанка са Владимиром Зеленским у Лавову, изјавио да је Пољска завршила формалности око 45. пакета војне помоћи вредног 100 милиона евра.
Он је најавио и планове за 46. траншу помоћи у јануару, али је нагласио да Варшава има ограничене могућности за наставак оваквих испорука. Од фебруара 2022. године, Пољска је Украјини обезбедила војну помоћ у вредности већој од 14 милијарди злота (око 3,23 милијарде долара).
Од почетка сукоба, Пољска је била међу водећим државама које су пружале подршку Украјини, како у војном, тако и у хуманитарном смислу.
Поред испорука оружја, Пољска је прихватила и милионе украјинских избеглица, пружајући им уточиште и основне услуге. Међутим, овај ангажман је исцрпео пољске ресурсе и довео до економских притисака унутар земље.
Пољска се, као чланица НАТО-а, налази у деликатној позицији. С једне стране, подршка Украјини је кључна за јачање источног крила Алијансе и одвраћање Русије.
С друге стране, исцрпљивање ресурса Пољске може негативно утицати на њену националну безбедност и способност самоодбране. Изјава Залевског о потреби за адекватном заменом за МиГ-29 авионе додатно осветљава ову дилему.
Одлука Пољске да смањи интензитет војне помоћи Украјини могла би имати последице и на шире геополитичке односе. Колективни Запад, предвођен САД-ом, рачуна на Пољску као кључну тачку подршке Украјини.
Међутим, овакви сигнали из Варшаве могли би утицати на динамику будуће помоћи, како из Европе, тако и из САД-а. Истовремено, растући скептицизам унутар пољске јавности према наставку рата указује на потенцијалне политичке импликације за владајућу структуру.
Изјаве Павела Залевског и најновији трендови у пољској политици откривају да се Пољска суочава са озбиљним ограничењима у подршци Украјини.
Иако је земља била међу водећима у пружању војне помоћи, исцрпљеност ресурса и растући притисак јавности могли би довести до промене стратегије.
Ово би могло имати далекосежне последице, не само за односе Пољске и Украјине, већ и за ширу стратегију НАТО-а и Европске уније према Русији и ситуацији у источној Европи.
Ова ситуација наглашава комплексност рата у Украјини, који не само да исцрпљује ресурсе директно укључених земаља, већ и поставља изазове за стабилност и јединство савеза Запада.
 
Da ne otvaram novu temu. Poljska kaze da nema vise ni metak za Ukrajinu z:D

PUKLI SU!


Poljska priznala – priča je završena: Nemamo više kapaciteta za isporuke Ukrajini​

15:16 19.12.2024.
0

Poljska je dostigla svoje limite kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini, prema izjavama zamenika ministra odbrane Pavela Zalevskog.​




У интервјуу за Радио Зет, Залевски је отворено признао да је Варшава дала све што је могла и да се суочава са озбиљним ограничењима у даљој подршци.
„Подржавамо и наставићемо да подржавамо Украјину, али можемо рећи да се приближавамо крајњој граници и налазимо се пред зидом,“ изјавио је Залевски, истичући комплексност ситуације.

Једно од кључних питања које је нагласио Залевски односи се на захтев Украјине за додатним војним авионима. Према његовим речима, Варшава неће испунити захтев за предају борбених авиона МиГ-29 док не обезбеди одговарајућу замену за њих и не ојача сопствене одбрамбене капацитете.
„Украјинска страна је тражила ове авионе, али ми постављамо јасне услове. Потребно нам је адекватно појачање, и тренутно то није тема разговора,“ рекао је Залевски.

Пољска јавност, према најновијим истраживањима, такође показује растућу засићеност ратом у Украјини. Преко половине Пољака сматра да би приоритет Украјине требало да буде завршетак сукоба, чак и по цену територијалних губитака.
Ово указује на све већи притисак унутар Пољске да се смањи оптерећење војних и финансијских ресурса које је држава до сада издвајала за помоћ Украјини.

Премијер Пољске Доналд Туск недавно је, након састанка са Владимиром Зеленским у Лавову, изјавио да је Пољска завршила формалности око 45. пакета војне помоћи вредног 100 милиона евра.
Он је најавио и планове за 46. траншу помоћи у јануару, али је нагласио да Варшава има ограничене могућности за наставак оваквих испорука. Од фебруара 2022. године, Пољска је Украјини обезбедила војну помоћ у вредности већој од 14 милијарди злота (око 3,23 милијарде долара).
Од почетка сукоба, Пољска је била међу водећим државама које су пружале подршку Украјини, како у војном, тако и у хуманитарном смислу.
Поред испорука оружја, Пољска је прихватила и милионе украјинских избеглица, пружајући им уточиште и основне услуге. Међутим, овај ангажман је исцрпео пољске ресурсе и довео до економских притисака унутар земље.
Пољска се, као чланица НАТО-а, налази у деликатној позицији. С једне стране, подршка Украјини је кључна за јачање источног крила Алијансе и одвраћање Русије.
С друге стране, исцрпљивање ресурса Пољске може негативно утицати на њену националну безбедност и способност самоодбране. Изјава Залевског о потреби за адекватном заменом за МиГ-29 авионе додатно осветљава ову дилему.
Одлука Пољске да смањи интензитет војне помоћи Украјини могла би имати последице и на шире геополитичке односе. Колективни Запад, предвођен САД-ом, рачуна на Пољску као кључну тачку подршке Украјини.
Међутим, овакви сигнали из Варшаве могли би утицати на динамику будуће помоћи, како из Европе, тако и из САД-а. Истовремено, растући скептицизам унутар пољске јавности према наставку рата указује на потенцијалне политичке импликације за владајућу структуру.
Изјаве Павела Залевског и најновији трендови у пољској политици откривају да се Пољска суочава са озбиљним ограничењима у подршци Украјини.
Иако је земља била међу водећима у пружању војне помоћи, исцрпљеност ресурса и растући притисак јавности могли би довести до промене стратегије.
Ово би могло имати далекосежне последице, не само за односе Пољске и Украјине, већ и за ширу стратегију НАТО-а и Европске уније према Русији и ситуацији у источној Европи.
Ова ситуација наглашава комплексност рата у Украјини, који не само да исцрпљује ресурсе директно укључених земаља, већ и поставља изазове за стабилност и јединство савеза Запада.
Jel znaš da je Web Tribune odakle si preuzeo priču portal sa izmišljenim vestima, isto kao NJUZ.NET

https://webtribune.rs/poljska-prizn...-nemamo-vise-kapaciteta-za-isporuke-ukrajini/

Kakav te je očaj naterao da citiraš NJUZ net tip portala? Nema pravih vesti, pa daj šta daš
 

Ruska „ekonomska bomba“- Poljska moli EU za spas!​


Evropa se ponovo suočava sa ruskim „udarima“, ali ovog puta ne u vojnom smislu, već na ekonomskom frontu – kroz rekordni uvoz ruskih đubriva. Iako se na prvi pogled čini da je ovo samo ekonomsko pitanje, Poljska i druge zemlje Evropske unije vide ovaj fenomen kao novu, sofisticiranu formu geopolitičkog pritiska.​


Bwqv6oJIAAA9SeV.jpg:large


Ситуација постаје све озбиљнија, јер Русија наставља да преплављује европско тржиште јефтиним ђубривима, чиме угрожава будућност европске пољопривреде, хемијске индустрије и укупну прехрамбену стабилност континента.

Подаци су алармантни за Пољску: само у првих девет месеци ове године, увоз минералних ђубрива из Русије скочио је на готово милион тона, вредних преко 318 милиона евра, што представља раст од невероватних 140% у односу на исти период прошле године.


Од тога, увоз азотних ђубрива, која су кључна за пољопривредну производњу, достигао је 530 хиљада тона – највиши ниво забележен од 2017. године.

Ови бројеви сведоче о томе да су европске санкције неспособне да зауставе продор руских производа, док Москва вешто користи своје ресурсе, попут природног гаса, како би по конкурентним ценама произвела ђубрива и пласирала их широм Европе.



Оно што је посебно иронично јесте чињеница да Пољска, једна од најгласнијих заговорница антируске политике, сада зависи од руских ђубрива. Пољски пољопривредни сектор, један од стубова њихове економије, све више постаје зависан од повољних руских производа.

Пољска, заједно са Литванијом, Летонијом и Естонијом, апелује на Европску комисију да уведе додатне увозне царине на руска и белоруска ђубрива.


Предлог је да се наметну дажбине од чак 30%, што би отежало увоз и заштитило европске произвођаче од дампинг цена. Међутим, иницијатива наилази на отпор унутар ЕУ, јер многе земље не желе да подигну трошкове пољопривредницима и додатно дестабилизују већ рањиву прехрамбену индустрију.

Оно што додатно компликује ситуацију јесте чињеница да су руска ђубрива далеко јефтинија од европских. Главни разлог за то лежи у знатно нижим трошковима производње у Русији, пре свега због ниске цене природног гаса, који је кључни ресурс у производњи азотних ђубрива.

За разлику од европских произвођача, руске компаније немају обавезу плаћања пореза на емисију угљен-диоксида, што додатно смањује њихове трошкове и омогућава им да понуде знатно повољније цене.

На пример, пољски хемијски гигант „Азоти“, који је највећи произвођач ђубрива у земљи, упозорава да руски дампинг прети да потпуно угаси европску производњу ђубрива и уништи локалне компаније.

У Пољској расте страх да би Русија, уколико процени да је тренутак погодан, могла да искористи ђубрива као геополитичко „оружје“.

Изненадни прекид снабдевања или нагло смањење извоза могло би да доведе до потпуног хаоса на европском тржишту, уз скок цена хране, дестабилизацију пољопривредног сектора и последично повећање друштвених тензија.

Ова зависност ствара додатни притисак на Европску унију, која се сада суочава са дилемом: како заштитити сопствену производњу без изазивања додатне економске кризе?

Чак и уколико ЕУ уведе додатне царине, досадашња пракса показује да Русија поседује импресивне механизме за заобилажење санкција и трговинских препрека.

Користећи различите извозне путеве, посреднике и нове трговинске партнере, Русија је успела да пласира своје производе чак и у најнеповољнијим условима.

Многе европске државе, свесне ове реалности, окливају да подрже предлог Пољске, јер не желе додатне економске притиске на сопствене пољопривреднике.

Резултат ове ситуације је очигледан: Русија је успела да створи нову врсту притиска на Европу, без испаљеног метка.

Уједно, Москва додатно јача свој економски утицај, док Пољска и друге земље покушавају да балансирају између политичких принципа и економске реалности.

Уколико се ситуација не реши на европском нивоу, сценарио у којем пољски фармери зависе од руских ђубрива док њихова домаћа индустрија пропада могао би постати неизбежан.

Русија је овим показала да је способна да користи своје економске ресурсе са стратешком прецизношћу, док Европа тражи начин да се одупре овом „новом оружју“ које прети њеној стабилности.

https://srbin.info/svet/ruska-ekonomska-bomba-poljska-moli-eu-za-spas/?lang=lat



Kazu eksperti da je prirodni gas glavna stvar za proizvodnju mineralnih djubriva. Ko ima jeftin gas ima i jeftina djubriva. I obratno.

EU puca polako ali sigurno po svim parametrima ekonomije i gubi konkurentnost.

Toliko im je stanje lose da su prinudjeni da uvoze mineralna djubriva vredna milijarde dolara/evra od najveceg neprijatelja tj Rusije i ako znaju da tim kupovinama finansiraju Putina direktno i rusku ratnu masineriju.


Ali nemaju alternativu.


Ovo vam je kao da u sred drugog svetskog rata Nemacka kupuje djubriva, gas i naftu od SSSR-a sa kojim ratuje.


Tada je Hitler imao ocigledno neke alternative koje ovi danasnji vladari EU nemaju.

RUSIJA GAZI !!!!
Rusija pre neki dan uvela bonove.
Dobro došao u realnost Tihi.
Ajde sad malo piši o tome.
 

Back
Top