Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 174.655
Ruska „ekonomska bomba“- Poljska moli EU za spas!
Evropa se ponovo suočava sa ruskim „udarima“, ali ovog puta ne u vojnom smislu, već na ekonomskom frontu – kroz rekordni uvoz ruskih đubriva. Iako se na prvi pogled čini da je ovo samo ekonomsko pitanje, Poljska i druge zemlje Evropske unije vide ovaj fenomen kao novu, sofisticiranu formu geopolitičkog pritiska.

Ситуација постаје све озбиљнија, јер Русија наставља да преплављује европско тржиште јефтиним ђубривима, чиме угрожава будућност европске пољопривреде, хемијске индустрије и укупну прехрамбену стабилност континента.
Подаци су алармантни за Пољску: само у првих девет месеци ове године, увоз минералних ђубрива из Русије скочио је на готово милион тона, вредних преко 318 милиона евра, што представља раст од невероватних 140% у односу на исти период прошле године.
Од тога, увоз азотних ђубрива, која су кључна за пољопривредну производњу, достигао је 530 хиљада тона – највиши ниво забележен од 2017. године.
Ови бројеви сведоче о томе да су европске санкције неспособне да зауставе продор руских производа, док Москва вешто користи своје ресурсе, попут природног гаса, како би по конкурентним ценама произвела ђубрива и пласирала их широм Европе.
Оно што је посебно иронично јесте чињеница да Пољска, једна од најгласнијих заговорница антируске политике, сада зависи од руских ђубрива. Пољски пољопривредни сектор, један од стубова њихове економије, све више постаје зависан од повољних руских производа.
Пољска, заједно са Литванијом, Летонијом и Естонијом, апелује на Европску комисију да уведе додатне увозне царине на руска и белоруска ђубрива.
Предлог је да се наметну дажбине од чак 30%, што би отежало увоз и заштитило европске произвођаче од дампинг цена. Међутим, иницијатива наилази на отпор унутар ЕУ, јер многе земље не желе да подигну трошкове пољопривредницима и додатно дестабилизују већ рањиву прехрамбену индустрију.
Оно што додатно компликује ситуацију јесте чињеница да су руска ђубрива далеко јефтинија од европских. Главни разлог за то лежи у знатно нижим трошковима производње у Русији, пре свега због ниске цене природног гаса, који је кључни ресурс у производњи азотних ђубрива.
За разлику од европских произвођача, руске компаније немају обавезу плаћања пореза на емисију угљен-диоксида, што додатно смањује њихове трошкове и омогућава им да понуде знатно повољније цене.
На пример, пољски хемијски гигант „Азоти“, који је највећи произвођач ђубрива у земљи, упозорава да руски дампинг прети да потпуно угаси европску производњу ђубрива и уништи локалне компаније.
У Пољској расте страх да би Русија, уколико процени да је тренутак погодан, могла да искористи ђубрива као геополитичко „оружје“.
Изненадни прекид снабдевања или нагло смањење извоза могло би да доведе до потпуног хаоса на европском тржишту, уз скок цена хране, дестабилизацију пољопривредног сектора и последично повећање друштвених тензија.
Ова зависност ствара додатни притисак на Европску унију, која се сада суочава са дилемом: како заштитити сопствену производњу без изазивања додатне економске кризе?
Чак и уколико ЕУ уведе додатне царине, досадашња пракса показује да Русија поседује импресивне механизме за заобилажење санкција и трговинских препрека.
Користећи различите извозне путеве, посреднике и нове трговинске партнере, Русија је успела да пласира своје производе чак и у најнеповољнијим условима.
Многе европске државе, свесне ове реалности, окливају да подрже предлог Пољске, јер не желе додатне економске притиске на сопствене пољопривреднике.
Резултат ове ситуације је очигледан: Русија је успела да створи нову врсту притиска на Европу, без испаљеног метка.
Уједно, Москва додатно јача свој економски утицај, док Пољска и друге земље покушавају да балансирају између политичких принципа и економске реалности.
Уколико се ситуација не реши на европском нивоу, сценарио у којем пољски фармери зависе од руских ђубрива док њихова домаћа индустрија пропада могао би постати неизбежан.
Русија је овим показала да је способна да користи своје економске ресурсе са стратешком прецизношћу, док Европа тражи начин да се одупре овом „новом оружју“ које прети њеној стабилности.
https://srbin.info/svet/ruska-ekonomska-bomba-poljska-moli-eu-za-spas/?lang=lat
Kazu eksperti da je prirodni gas glavna stvar za proizvodnju mineralnih djubriva. Ko ima jeftin gas ima i jeftina djubriva. I obratno.
EU puca polako ali sigurno po svim parametrima ekonomije i gubi konkurentnost.
Toliko im je stanje lose da su prinudjeni da uvoze mineralna djubriva vredna milijarde dolara/evra od najveceg neprijatelja tj Rusije i ako znaju da tim kupovinama finansiraju Putina direktno i rusku ratnu masineriju.
Ali nemaju alternativu.
Ovo vam je kao da u sred drugog svetskog rata Nemacka kupuje djubriva, gas i naftu od SSSR-a sa kojim ratuje.
Tada je Hitler imao ocigledno neke alternative koje ovi danasnji vladari EU nemaju.
RUSIJA GAZI !!!!
Poslednja izmena: