Једна и непотребна и ружна ситуација која ђе само донијези лоше православљу. Могуће је и политика упетљала прсте,
На простору Сјеверна Македоније дјелује православна охридска архиепископија, аутономна црква под јурисдикцијом Српске православне цркве, која је аутономност добила црквеним актом (томосом) СПЦ 2005-е године.
И дјелује Македонска православна црква, до сада неканонска, то је ова коју је признала Васељенска патријаршија.
Васељенска патријаршија јесте имала јурисдикцију над епархијама на прстору данашње Сјеверне Македоније у периоду 1766-1922, но 1922-е томосом су те епархије предате под јурисдкицију СПЦ, и једина помјесна црква која може дати некој Цркви на том простору аутокефалност јесте СПЦ, никако Васељенска патријашија, у православном свијету је тако.
Овај спор се могао рујешити, кроз договор, дијалог, разумијевање, општу корист, СПЦ је показала и превише и разумијевања и добре воље, друга страна ни минимум, а то је у овом случају држава (не Црква него држава) Сјеверна Македонија која је дал сама или по директиви изабрала лош пут.
Најгоре што се овдје умијешала Васељенска патријаршија а никако се није смјела умијешати. Да буде горе и обећали су више пута да се неће мијешати, сада су прекршили обећање.
Видјећемо шта ће даље чинити, како написах, не могу уручити томос о аутокефалности МПЦ, мислим могу али направиће себи проблем, не СПЦ него себи. А већ су направили рђаву ствар за православље. Након лоше одлуке око Украјинске цркве, настављају радити на раздору у православном свијету, од Срба који им бејаху пријатељи упиру се направити непријатеље, њихов избор. Додуше остало је изгледа понешто од менталитета грчких фанариота.
Пред СПЦ су тешке одлуке, требаће пуно мудрсти у наредним мјесецима, како год одлуче у овој тешкој ситуацији када је политика упетљала прсте, подршка СПЦ.