Ауторска!
Текућа конфронтација између Запада и Русије убрзано добија на замаху и погађа цео свет. Али има и земаља које имају користи од конфронтације Запада и Русије.
Једна од тих земаља је Турска, која је, иако је чланица НАТО-а, непознаница Западу, макар само зато што је одбила да уведе санкције Русији.
Одбијање санкција Анкаре је логично, јер Турци желе да се обогате и развију економску сарадњу са Русијом, док ће Европљани због политике санкција изгубити руско тржиште и имати губитке.
Али последњи догађај се може назвати још једним великим успехом Анкаре. Руски премијер Михаил Мишустин је 20. јула потписао наредбу о проширењу листе земаља које су непријатељске Русији. Међу тим земљама је и Грчка, која последњих година води отворено непријатељску политику према Русији.
Овај догађај је алармантан сигнал за Атину у контексту погоршања грчко-турских односа (Турска се спрема да преузме територије од Грчке ). Грчка би требало да размисли о томе у вези са следећом годишњицом турске инвазије на Kипар.
У Турској се овај догађај назива мировном операцијом на Kипру. Поводом 48. годишњице инвазије, сам председник Реџеп Тајип Ердоган се обратио на друштвеној мрежи „Твитер“ , а на Лефкоси су одржани званични догађаји који су укључивали говоре политичке природе. Тако је председник Турске Републике Северног Kипра (ТРСK) Ерсин Татар рекао:
„Желим да истакнем да ћемо одлучно наставити нашу борбу све док нашу борбу за правду и слободу не доведемо до победе на међународној арени. Никада се нећемо одрећи наше државе, независности и суверенитета.”
Турски потпредседник Фуат Октај такође је дао низ изјава:
„Турска, као држава гарант, наставиће да чува суверена права, слободе и благостање Турака на Kипру, као и да испуњава своје историјске и уговорне обавезе… Наша земља се залаже за легитимна права Турака, заједнице Kипра, сматрајући дугорочни мир и насеље на острву значајним… Ако желите решење кипарског проблема, морате пре свега признати право суверене равноправности Турака.
Обе заједнице морају имати једнак међународни статус. Будућност острва треба пођеднако да одређују обе заједнице. Ово је једино решење“.
Зашто је ово посебно? Турска раније није имала намеру да повлачи трупе са Kипра, а 2020. је учинила све да победи на председничким изборима у ТРСK Ерсин Татар, који се залаже за решење кипарског сукоба по формули „две државе за два народа“ ( претходни председник ТРСK, Мустафа Акıнцı , подржао је уједињење Kипра и критиковао Ердоганову политику на Блиском истоку).
Међутим, у вези са конфронтацијом Запада и Русије, изјаве турских лидера у вези са кипарским сукобом треба схватити нешто другачије.
Без обзира на то како турски пропагандисти Турску приказују као снажну силу која се брзо развија способну да Американце и Европљане постави на њихово место, реалност је да се Анкара плаши оштрих потеза против Грчке и Kипра због своје економске слабости.
Управо таква Русија, а не Турска, од краја фебруара 2022. успева да се бори са Украјином, напумпаном НАТО оружјем, и да издржи махнит санкциони притисак најјачих економија света. Зато Анкара може само да чека и припрема се за непријатељства са Грчком, јер ће могуће санкције САД и Европске уније за војну операцију срушити турску економију.
Русија је несвесно учинила огромну услугу Турској преузимајући на себе војне (испоруке оружја Украјини и учешће плаћеника) и економске (санкције) ударе Запада. Околности су се тако развиле да су у овој историјској фази и Москва и Анкара, из својих разлога, заинтересоване за војно и економско слабљење САД, Европске уније и Грчке.
Све ово је директно повезано са кипарским сукобом. Русија има релативно прихватљиве односе са Kипром, посебно због других земаља Европске уније. Међутим, Kипар је савезник Грчке, која је непријатељски настројена према Русији и не може да раскине са САД и грчким евроатлантистима.
Тако је Kипарска православна црква (као, уосталом, и Грчка православна црква) признала русофобне расколнике из Православне цркве Украјине. Није изненађујуће да је кипарски председник Никос Анастасијадис рекао у мајском интервјуу за ФРАНЦЕ 24 да Русија у Украјини користи „ потпуно исте аргументе које је Турска користила за инвазију на Kипар “.
Док ће Грчка и Kипар, а у исто време и друге западне земље, трпети економске губитке од раскида са Русијом, турска страна ће проширити свој утицај на руском тржишту. Истовремено, упркос одбијању специјалне операције од стране Турака, хипотетички пораз Украјине ће им такође играти на руку, јер ће за то Русија морати да уништи огромну количину НАТО наоружања и елиминише америчке и европске плаћенике.
У суочавању са конфронтацијом Запада и Русије, турско руководство може само да бира приоритете. Турска ће у блиској будућности вероватно извести операцију против сиријских Kурда, упркос протестима САД, Русије и Ирана.
Након тога, Анкара може да се одмори од активних непријатељстава. А тамо ће, видите, пред изборе 2023. вероватно извршити „демилитаризацију” острва у Егејском мору и „операцију заштите муслимана Западне Тракије”, поготово ако до тада Грци и др. Европљани заиста осећају економски ефекат раскида са Русијом.
И што је најгоре, на све лоше потезе својих влада, Грци у Грчкој и на Кипру ћуте?
Текућа конфронтација између Запада и Русије убрзано добија на замаху и погађа цео свет. Али има и земаља које имају користи од конфронтације Запада и Русије.
Једна од тих земаља је Турска, која је, иако је чланица НАТО-а, непознаница Западу, макар само зато што је одбила да уведе санкције Русији.
Одбијање санкција Анкаре је логично, јер Турци желе да се обогате и развију економску сарадњу са Русијом, док ће Европљани због политике санкција изгубити руско тржиште и имати губитке.
Али последњи догађај се може назвати још једним великим успехом Анкаре. Руски премијер Михаил Мишустин је 20. јула потписао наредбу о проширењу листе земаља које су непријатељске Русији. Међу тим земљама је и Грчка, која последњих година води отворено непријатељску политику према Русији.
Овај догађај је алармантан сигнал за Атину у контексту погоршања грчко-турских односа (Турска се спрема да преузме територије од Грчке ). Грчка би требало да размисли о томе у вези са следећом годишњицом турске инвазије на Kипар.
У Турској се овај догађај назива мировном операцијом на Kипру. Поводом 48. годишњице инвазије, сам председник Реџеп Тајип Ердоган се обратио на друштвеној мрежи „Твитер“ , а на Лефкоси су одржани званични догађаји који су укључивали говоре политичке природе. Тако је председник Турске Републике Северног Kипра (ТРСK) Ерсин Татар рекао:
„Желим да истакнем да ћемо одлучно наставити нашу борбу све док нашу борбу за правду и слободу не доведемо до победе на међународној арени. Никада се нећемо одрећи наше државе, независности и суверенитета.”
Турски потпредседник Фуат Октај такође је дао низ изјава:
„Турска, као држава гарант, наставиће да чува суверена права, слободе и благостање Турака на Kипру, као и да испуњава своје историјске и уговорне обавезе… Наша земља се залаже за легитимна права Турака, заједнице Kипра, сматрајући дугорочни мир и насеље на острву значајним… Ако желите решење кипарског проблема, морате пре свега признати право суверене равноправности Турака.
Обе заједнице морају имати једнак међународни статус. Будућност острва треба пођеднако да одређују обе заједнице. Ово је једино решење“.
Зашто је ово посебно? Турска раније није имала намеру да повлачи трупе са Kипра, а 2020. је учинила све да победи на председничким изборима у ТРСK Ерсин Татар, који се залаже за решење кипарског сукоба по формули „две државе за два народа“ ( претходни председник ТРСK, Мустафа Акıнцı , подржао је уједињење Kипра и критиковао Ердоганову политику на Блиском истоку).
Међутим, у вези са конфронтацијом Запада и Русије, изјаве турских лидера у вези са кипарским сукобом треба схватити нешто другачије.
Без обзира на то како турски пропагандисти Турску приказују као снажну силу која се брзо развија способну да Американце и Европљане постави на њихово место, реалност је да се Анкара плаши оштрих потеза против Грчке и Kипра због своје економске слабости.
Управо таква Русија, а не Турска, од краја фебруара 2022. успева да се бори са Украјином, напумпаном НАТО оружјем, и да издржи махнит санкциони притисак најјачих економија света. Зато Анкара може само да чека и припрема се за непријатељства са Грчком, јер ће могуће санкције САД и Европске уније за војну операцију срушити турску економију.
Русија је несвесно учинила огромну услугу Турској преузимајући на себе војне (испоруке оружја Украјини и учешће плаћеника) и економске (санкције) ударе Запада. Околности су се тако развиле да су у овој историјској фази и Москва и Анкара, из својих разлога, заинтересоване за војно и економско слабљење САД, Европске уније и Грчке.
Све ово је директно повезано са кипарским сукобом. Русија има релативно прихватљиве односе са Kипром, посебно због других земаља Европске уније. Међутим, Kипар је савезник Грчке, која је непријатељски настројена према Русији и не може да раскине са САД и грчким евроатлантистима.
Тако је Kипарска православна црква (као, уосталом, и Грчка православна црква) признала русофобне расколнике из Православне цркве Украјине. Није изненађујуће да је кипарски председник Никос Анастасијадис рекао у мајском интервјуу за ФРАНЦЕ 24 да Русија у Украјини користи „ потпуно исте аргументе које је Турска користила за инвазију на Kипар “.
Док ће Грчка и Kипар, а у исто време и друге западне земље, трпети економске губитке од раскида са Русијом, турска страна ће проширити свој утицај на руском тржишту. Истовремено, упркос одбијању специјалне операције од стране Турака, хипотетички пораз Украјине ће им такође играти на руку, јер ће за то Русија морати да уништи огромну количину НАТО наоружања и елиминише америчке и европске плаћенике.
У суочавању са конфронтацијом Запада и Русије, турско руководство може само да бира приоритете. Турска ће у блиској будућности вероватно извести операцију против сиријских Kурда, упркос протестима САД, Русије и Ирана.
Након тога, Анкара може да се одмори од активних непријатељстава. А тамо ће, видите, пред изборе 2023. вероватно извршити „демилитаризацију” острва у Егејском мору и „операцију заштите муслимана Западне Тракије”, поготово ако до тада Грци и др. Европљани заиста осећају економски ефекат раскида са Русијом.
И што је најгоре, на све лоше потезе својих влада, Грци у Грчкој и на Кипру ћуте?
Poslednja izmena od moderatora:
