- Poruka
- 552
Русија је итекако помагала Србији, али непријатељи Србије и Русије покушавају да протуре неистину да Русија никада није помогла Србији.
Ево истине:
Аустро-Угарска објављује рат Србији 28. јула 1914.-те године.
Цар Николај II Романов проглашава општу мобилизацију 31. јула исте године.
Како каже Никола Б. Поповић у својој књизи „Србија и царска Русија”: „Ступајући у рат 1914.-те године, Русија је одмах изјавила да ступа у заштиту Срба, у заштиту права, слободе, правде, а против пруског, германског милитаризма”. Дакле, Русија је ушла и Први светски рат због Србије.
Приликом србског повлачења преко Албаније и доласка на обале Јадранског мора, западне силе одуговлаче да помогну Србима. Никола Пашић је јављао, у јануару 1916.-те године, да Италија не жели стварно да помогне Србима, него „својим одуговлачењем иде ан то да наша војска буде уништена или да капитулира”. Када је цар Николај сазнао за ово, запретио је да ће, у случају да се србска војска не спасе, склопити сепаратни мир с Немачком и Аустро-Угарском. Тек тада су Енглези и Французи озбиљно реаговали и евакуација је почела.
Слава Светом цару мученику Николају II Романову!
Такође, Русија је пружала помоћ Србији и за време србских устанака у 19.-ом веку и касније када је династија Карађорђевић дошла на власт.
И ово што је до сада Путинова Русија урадила за Србију је велико. Косово би већ било независно да није Владимира Путина и нове, опорављене и снажне Русије која је већ сада прва светска веле-сила.
Даље о помоћи Русије Србији:
„ODESA, ruski primorski grad, tih dana 1916. godine, okupan prolećnim suncem, bio je pretrpan ratnim dobrovoljcima koji su stizali iz mnogih zarobljeničkih logora širom Rusije da bi stali u stroj nove jedinice koju će, uz saglasnost vlade i blagoslov cara Nikolaja II Romanova, formirati Vrhovna komanda srpske vojske.
A više meseci ranije svi su oni bili vojnici austrougarske vojske, po naređenju oterani na front prema Rusiji, da se bore protiv slovenskih naroda. Srbi, Hrvati, Slovenci, Slovaci i Česi nestrpljivo su čekali pogodnu priliku i među prvima se predavali ili bežali Rusima, ispoljavajući na taj način svoje antiaustrijsko raspoloženje.
Kod mladih ljudi, koji su silom mobilisani, bila je veoma razvijena svet o zločinačkim namerama vojske čiji su obveznici i izražena velika želja da se domognu Srbije, priključe njenoj vojsci i u borbenom stroju vode odbrambeni rat protiv Habzburške monarhije.
Predsenik srpske vlade i ministar inostranih dela Nikola Pašić stigao je u Odesu 16. maja 1916. godine. Na železničkoj stanici svečani doček priredili su mu general Ebalov, gubernator Odeske oblasti i komandant vojnog okruga sa štabom; komandant divizije pukovnik Stevan Hadžić sa oficirima; predstavnici ruskih građanskih vlasti i počasna četa 2. peš. puka uz počasni pozdrav, i masa građanstva.
Ruski car Nikolaj Drugi Romanov, sa celom svojom mnogobrojnom porodicom i carskom svitom, u Odesu je stigao vozom, 22. maja u 6 časova po podne. Na svečanom dočeku među uglednim zvanicama bio je i komandant divizije pukovnik Stevan Hadžić, sa komandantima brigada i pukova i načelnikom divizijskog štaba. Car se pozdravio sa svakim od naših oficira, raspitujući se poglavito o preživljenim teškoćama prilikom prolaska kroz Albaniju.
Svečanu carsku smotru izvršenu 23. maja na polju Hadinki, blizu Odese, potanko je zapisao art. pukovnik Vojin Maksimović, načelnik štaba Prve srpske dobrovoljačke divizije u ”Spomenici„.”
И ОНДА ОВО О ЧЕМУ САМ ВЕЋ ПРИЧАО:
„Odmah su odlučili da ruskim vlastima predaju oba dokumenta: Pašićev telegram o stanju srpske vojske u Albaniji i notu o organizovanju dobrovoljaca u Odesi. Dokumenta su uručena caru Nikolaju, 19. januara 1916. godine. Ruski imperator se iz telegrama Nikole Pašića upoznao sa stanjem u srpskoj vojsci i odmah uputio oštar demarš engleskom kralju Džordžu Lojdu i predsedniku Francuske Remonu Pankareu, uz pretnju da će Rusija napustiti savez ako se odmah ne spase srpska vojska.”
СЛАВА РУСИЈИ
Ево истине:
Аустро-Угарска објављује рат Србији 28. јула 1914.-те године.
Цар Николај II Романов проглашава општу мобилизацију 31. јула исте године.
Како каже Никола Б. Поповић у својој књизи „Србија и царска Русија”: „Ступајући у рат 1914.-те године, Русија је одмах изјавила да ступа у заштиту Срба, у заштиту права, слободе, правде, а против пруског, германског милитаризма”. Дакле, Русија је ушла и Први светски рат због Србије.
Приликом србског повлачења преко Албаније и доласка на обале Јадранског мора, западне силе одуговлаче да помогну Србима. Никола Пашић је јављао, у јануару 1916.-те године, да Италија не жели стварно да помогне Србима, него „својим одуговлачењем иде ан то да наша војска буде уништена или да капитулира”. Када је цар Николај сазнао за ово, запретио је да ће, у случају да се србска војска не спасе, склопити сепаратни мир с Немачком и Аустро-Угарском. Тек тада су Енглези и Французи озбиљно реаговали и евакуација је почела.
Слава Светом цару мученику Николају II Романову!
Такође, Русија је пружала помоћ Србији и за време србских устанака у 19.-ом веку и касније када је династија Карађорђевић дошла на власт.
И ово што је до сада Путинова Русија урадила за Србију је велико. Косово би већ било независно да није Владимира Путина и нове, опорављене и снажне Русије која је већ сада прва светска веле-сила.
Даље о помоћи Русије Србији:
„ODESA, ruski primorski grad, tih dana 1916. godine, okupan prolećnim suncem, bio je pretrpan ratnim dobrovoljcima koji su stizali iz mnogih zarobljeničkih logora širom Rusije da bi stali u stroj nove jedinice koju će, uz saglasnost vlade i blagoslov cara Nikolaja II Romanova, formirati Vrhovna komanda srpske vojske.
A više meseci ranije svi su oni bili vojnici austrougarske vojske, po naređenju oterani na front prema Rusiji, da se bore protiv slovenskih naroda. Srbi, Hrvati, Slovenci, Slovaci i Česi nestrpljivo su čekali pogodnu priliku i među prvima se predavali ili bežali Rusima, ispoljavajući na taj način svoje antiaustrijsko raspoloženje.
Kod mladih ljudi, koji su silom mobilisani, bila je veoma razvijena svet o zločinačkim namerama vojske čiji su obveznici i izražena velika želja da se domognu Srbije, priključe njenoj vojsci i u borbenom stroju vode odbrambeni rat protiv Habzburške monarhije.
Predsenik srpske vlade i ministar inostranih dela Nikola Pašić stigao je u Odesu 16. maja 1916. godine. Na železničkoj stanici svečani doček priredili su mu general Ebalov, gubernator Odeske oblasti i komandant vojnog okruga sa štabom; komandant divizije pukovnik Stevan Hadžić sa oficirima; predstavnici ruskih građanskih vlasti i počasna četa 2. peš. puka uz počasni pozdrav, i masa građanstva.
Ruski car Nikolaj Drugi Romanov, sa celom svojom mnogobrojnom porodicom i carskom svitom, u Odesu je stigao vozom, 22. maja u 6 časova po podne. Na svečanom dočeku među uglednim zvanicama bio je i komandant divizije pukovnik Stevan Hadžić, sa komandantima brigada i pukova i načelnikom divizijskog štaba. Car se pozdravio sa svakim od naših oficira, raspitujući se poglavito o preživljenim teškoćama prilikom prolaska kroz Albaniju.
Svečanu carsku smotru izvršenu 23. maja na polju Hadinki, blizu Odese, potanko je zapisao art. pukovnik Vojin Maksimović, načelnik štaba Prve srpske dobrovoljačke divizije u ”Spomenici„.”
И ОНДА ОВО О ЧЕМУ САМ ВЕЋ ПРИЧАО:
„Odmah su odlučili da ruskim vlastima predaju oba dokumenta: Pašićev telegram o stanju srpske vojske u Albaniji i notu o organizovanju dobrovoljaca u Odesi. Dokumenta su uručena caru Nikolaju, 19. januara 1916. godine. Ruski imperator se iz telegrama Nikole Pašića upoznao sa stanjem u srpskoj vojsci i odmah uputio oštar demarš engleskom kralju Džordžu Lojdu i predsedniku Francuske Remonu Pankareu, uz pretnju da će Rusija napustiti savez ako se odmah ne spase srpska vojska.”
СЛАВА РУСИЈИ
