- Poruka
- 177.746
Руси траже да НАТО напусти Косово и да из НАТО изађу: Хрватска, Црна Гора!!!
Разговори између Сједињених Америчких Држава и Русије, који се одржавају у Ријаду, могу да означе почетак значајних геополитичких промена у Европи.
Према информацијама које преноси немачки лист Билд, једна од главних тема разговора је питање повлачења америчких трупа из земаља НАТО-а које су се придружиле алијанси након 1990. године.
Ако би се овај сценарио остварио, то би значило преокрет у безбедносној архитектури Европе, која је више од три деценије била заснована на америчком војном присуству и гаранцијама.
Порекло Путинових захтева и историјска позадина
Руски председник Владимир Путин је још у децембру 2021. године поставио сличне захтеве Западу, тражећи гаранције да се НАТО неће даље ширити и да ће америчке снаге напустити државе које су постале чланице алијансе после Хладног рата.
Москва је тада инсистирала на томе да НАТО повуче своју инфраструктуру и војне снаге из земаља које су постале чланице након 1997. године. Ови захтеви нису прихваћени, што је, из руске перспективе, било један од повода за почетак специјалне војне операције у Украјини.
Сада, када су САД и Европа исцрпљене дуготрајном подршком Кијеву, а Доналд Трамп се вратио на чело Беле куће, питање повлачења НАТО трупа поново се нашло на преговарачком столу.
„Фајненшел тајмс“ извештава да европски званичници страхују да би Трамп могао да пристане на овај сценарио, посебно када је реч о америчком војном присуству у балтичким државама и другим источним чланицама НАТО-а.
Шта би значило повлачење америчких трупа?
Лист „Билд“ наводи да је један од кључних аспеката разговора у Ријаду разматрање могућности да се америчке снаге повуку из Албаније, Бугарске, Хрватске, Чешке, Естоније, Финске, Мађарске, Летоније, Литваније, Црне Горе, Северне Македоније, Пољске, Румуније, Словачке, Словеније и Шведске.
Ако би овај сценарио био реализован, то би значило значајно смањење америчког утицаја у Европи, посебно у земљама које су у последњих неколико деценија постале кључни савезници Вашингтона у региону.
Највећи утицај би се осетио у земљама попут Пољске, Литваније, Летоније и Естоније, где су амерички војници и војна техника стационирани како би „обуздали Русију.
Ове земље су дуго инсистирале на повећању америчког присуства, тврдећи да само САД могу гарантовати њихову безбедност.
Повлачење америчких трупа би значило да ће ове државе саме морати да финансирају своје безбедносне потребе или да се ослоне на друге европске државе попут Немачке и Француске, које немају војну снагу упоредиву са америчком.
Италија и повлачење америчких трупа са Косова
Посебно занимљив аспект ових разговора је наводно разматрање повлачења америчких трупа са Косова. Ако би се америчке снаге повукле из ове области, то би значило да би Европска унија, предвођена Немачком и Француском, морала да преузме потпуну контролу над безбедношћу у региону.
Ово би додатно појачало притисак на Београд и Приштину, а истовремено отворило питање безбедности српског становништва на Косову и Метохији.
Билд“ наводи да би у таквом сценарију, Србија, која је блиско повезана са Русијом, могла да повећа свој утицај у региону, што би додатно изазвало узнемиреност западних званичника.
Serbian travel packages
Тиме би се променио однос снага на Балкану, где је америчко присуство дуго служило као кључни фактор одвраћања Србије од предузимања било каквих одлучнијих потеза у заштити својих интереса.
Реакције и страхови Запада
Западне обавештајне агенције и владе не крију своју забринутост због могућности да се НАТО врати на границе из 1997. године, како је то тражио Сергеј Лавров.
Бивши министар спољних послова Литваније Габријелијус Ландсбергис тврди да би оваква одлука оставила источноевропске земље у незавидној позицији, суочене са могућношћу да се саме бране без подршке САД.
Један европски безбедносни званичник изјавио је за „Билд“ да би такво повлачење означило „сигуран пораз Европе“ у било каквом будућем сукобу са Русијом, док други сматрају да би оваква одлука могла довести до унутрашњег распада НАТО-а.
Ако САД заиста крену путем деескалације и повлачења, европске земље ће морати саме да решавају своје безбедносне проблеме.
Стратешки значај америчких база
Занимљиво је да се у разговорима у Ријаду није разматрало повлачење америчких трупа из Немачке, где се налази стратешки важна база у Рамштајну, као ни из британских војних објеката.
Ово указује да САД нису спремне да потпуно напусте Европу, већ пре да реструктурирају своје присуство, потенцијално остављајући мањи број трупа на најважнијим тачкама.
Зашто би Трамп пристао на повлачење?
Трамп је још током свог првог мандата изразио незадовољство трошковима које САД имају због НАТО-а. Он је инсистирао да европске земље морају да преузму већи терет финансирања сопствене безбедности, што многе чланице НАТО-а нису учиниле.
Ако би се Трамп одлучио за повлачење, то би могло бити у складу са његовим дугогодишњим ставом да САД више не треба да буду „глобални полицајац“ који брани Европу о свом трошку.
Да ли се НАТО ближи кризи?
Ако се америчке снаге повуку из источноевропских земаља, то би значајно ослабило НАТО и потенцијално довело до даљих подела унутар алијансе. Европа би се суочила са изазовом да сама гарантује своју безбедност, а Русија би добила јачу преговарачку позицију у будућим разговорима.
Са друге стране, оваква одлука би могла довести до заоштравања односа унутар самог Запада, јер би неке земље, попут Пољске и балтичких држава, остале без директне подршке Вашингтона.
https://srbin.info/svet/rusi-traze-da-nato-napusti-kosovo-i-da-iz-nato-izadju-hrvatska-crna-gora/
Русија тражи тоталну капитулацију НАТО пакта
