Од 90-их година 19. века па надаље тече интензивније насељавање руског становништва на територију данашњег Казахстана, посебно у провинцију
Семиречје. Тај тренд се још и повећао након изградње железнице
Оренбург-
Ташкент, која је завршена 1906. године. Ова досељавања надзирала је Пресељеничка управа, са седиштем у
Санкт Петербургу.
Ривалство у борби за земљу и воду између Казаха и новопридошлог становништва се све више заоштравало у последњим годинама царске Русије, што је кулминирало устанком из 1916. године. Казаси су напали руске и козачке досељенике и војне трупе. Устанак је резултовао великим бројем жртава и масакара са обе стране. Руска освета је била немилосрдна. 300.000 Казаха је морало избећи у планине или суседну
Кину. Када се следеће године око 80.000 њих вратило, већина их је била побијена од стране царске војске. За време 1921. и 1922. године од глади је умрло око милион Казаха.