a) razvoj i rast kine kao najjace/jedine REGIONALNE velesile je od kljucnog znacaja za ameriku. status super sile, odnosno dopunskog svetskog lidera joj ipak nece biti omogucen. to je mesto rezervisano za japan. kinu hrane i podsticu da postane u regionu ono sto je amerika globalno - cvoriste moci i kontrole. japan ce biti podstican na postepenu emancipaciju od amerike, vojno ce ostati marginalni igrac ali ce paralelno evoluirati u jednog od globalnih (ne regionalnih) politickih (ne vojnih) lidera. slicno kao nemacka u evropi. priblizenje kine i japana uz balans amerike (moc kini politicki kredit japanu) trebalo bi da obezbedi trajni konsenzus u dalekoistocnom regionu i stvori uslove za hermeticko zatvaranje centralne azije sa istoka onako kako je to ucinjeno na zapadu sa evropskom unijom. amerika je dakle spremna na raspodelu svojih nivoa moci kako na istoku tako i na zapadu - jaka evropa, jak daleki istok.
rusija je drugo pitanje. njoj se ostavlja uslovni izbor. ili ce se ukljuciti kao istocni regionalni centar eu ili ce krenuti putem emancipacije i pokusaja realizacije na jedinom preostalom (I KLJUCNOM DANAS!!!) geopolitickom prostoru - 'evroazijskom balkanu' tj centralnoj aziji. treca varijanta je imaginarna, ali eto da je spomeneo - priblizavanje i stvaranje nekakve osovine sa kinom iranom i indijom. oni koji znaju koji su strateski interesi tih drzava i u kolikoj meri zaravo zavise od globalnih centara moci razumeju koliko je to besmisleno. dakle, rusija se gura u veoma uslovni izbor koji apriori ne sme da napravi jer je u startu pogresan. bilo koji. dugorocno, rusija u kontinuiranom raskoraku treba da dovede do njene decentralizacije i dezintegracije (bezbolne) na tri regije - evropska rusija, sibir i daleki istok. jedna vrsta labave konfederacije u kojoj je ev. deo balanser evropske integracije, sibir je subordiniran centralnoj aziji a pre svega kavkazu, a daleki istok je ekonomsko uporiste kine. ovim bi bio zavrsen plan opisan bzhezhinskim.
rezimiram: kina i rusija nisu i nece biti blok. kina treba da evoluira u americkog pulena a rusija treba da se dezintegrise. ako do ovoga ne dodje, jedini ko bi tome mogao da doprinese je rusija, nikako kina, koja raste samo zalivana americim interesom. oba igraca su glavni regionalni interesenti u 'integraciji centralne azije' u globalne tokove, svako sa svojom vizijom. pratimo dakle razvoj oko irana a zatim najvaznije - naredne sukobe u centralnoj aziji. indikator uspeha amerike bice kazahstan koji se udaljava od rusije. indikator kraha - napad na iran i dublja integracija kazahstana unutar sng.
b) ne postoji niti ce ikada vise postojati ikakav oponent globalnoj americkoj hegemoniji u klasicnom smislu. samo eventualno oponent multipolarnom sistemu koji amerika zapravo gradi namerno i takticno se odricuci svojih privilegija. kada amerika prestane da bude centar moci i postane koordinator i supervizor globalnih odnosa, samo tada moze se racunati na neku vrstu izazova - ali ne oslabljenoj (u vojnom i ekonomskom smislu) americi - vec njenoj 'multipolaroj' mrezi globane medjuzavisnosti.
