Мржња према сопственом народу није став — то је пут у самоуништење. Доста је било подела, омаловажавања и тровања јавног простора речима које нас удаљавају једне од других. Народ који сам себе презире губи снагу, достојанство и будућност.
Критика је нормална и потребна, али мржња није критика — она руши темеље заједнице и оставља последице које сви плаћамо. Нико нема право да подстиче презир, понижавање и сукоб међу људима који деле исту земљу, исте улице и исту судбину.
Време је да се стане. Одмах. Да се прекине са говором који дели, завађа и понижава. Разлике у мишљењу не смеју бити разлог за мржњу, јер без узајамног поштовања нема ни друштва, ни напретка, ни нормалног живота.
Покажимо зрелост. Сачувајмо достојанство. Неслагање је право — мржња није.