AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 42.431
Државни дата центар у Крагујевцу, пројекат вредан преко 100 милиона евра, често се у јавности повезује са термином „рударење”. Иако је примарна сврха овог центра вештачка интелигенција (AI) и безбедност података, постоји економска логика по којој би рударење могло да функционише као секундарна активност.
Примарна функција: Мозак дигиталне Србије
Основна функција центра у Крагујевцу је складиштење и обрада података за државну управу, науку и велике клијенте попут Oracle-a. Према изјавама председника Александра Вучића, фокус је на суперкомпјутерима који омогућавају развој медицине, паметних градова и софтвера. Ово је „основна руда” – подаци који покрећу модерно друштво.
Посебно одељење: Рударење као „злато из бакра”
У традиционалном рударству, примарни циљ може бити вађење бакра, али се кроз тај процес често добијају племенити метали попут злата као нуспроизводи. Слично томе, у свету суперкомпјутера, рударење криптовалута може се посматрати на следећи начин:
Зашто је ово стратешки важно?
Ако би држава формирала одељење које се бави овим „дигиталним нуспроизводом”, Србија би могла да:
Техничка ограда
Иако је овај модел економски примамљив, важно је нагласити да је за право „злато” у рударењу (Биткоин) потребан специфичан хардвер (ASIC). Суперкомпјутери у Крагујевцу су више окренути ка „алткоинима” или вештачкој интелигенцији, па би се ово одељење вероватно бавило хибридним облицима дигиталне обраде.
Закључак
Док држава званично гради „фабрику будућности” за AI, могућност да се кроз тај процес „испира” дигитално злато остаје као технички изводљива и економски логична опција за потпуну оптимизацију ове огромне инвестиције.
Примарна функција: Мозак дигиталне Србије
Основна функција центра у Крагујевцу је складиштење и обрада података за државну управу, науку и велике клијенте попут Oracle-a. Према изјавама председника Александра Вучића, фокус је на суперкомпјутерима који омогућавају развој медицине, паметних градова и софтвера. Ово је „основна руда” – подаци који покрећу модерно друштво.
Посебно одељење: Рударење као „злато из бакра”
У традиционалном рударству, примарни циљ може бити вађење бакра, али се кроз тај процес често добијају племенити метали попут злата као нуспроизводи. Слично томе, у свету суперкомпјутера, рударење криптовалута може се посматрати на следећи начин:
- Искоришћавање вишка снаге (Idle Power): Када суперкомпјутер не ради пуним капацитетом на научним пројектима (нпр. током ноћи или између два велика прорачуна), његова процесорска снага остаје неискоришћена. Посебно одељење би тај „вишак” могло усмерити на рударење.
- Енергетска арбитража: С обзиром на то да центар има сопствене соларне панеле, енергија која се не потроши за хлађење сервера или основне функције може се директно „преточити” у дигиталну имовину (криптовалуте).
- Финансијски нуспроизвод: Баш као што злато побољшава профитабилност рудника бакра, тако би и рударење могло да генерише приход који би се користио за отплату скупог одржавања центра, чинећи га самоодрживим.
Зашто је ово стратешки важно?
Ако би држава формирала одељење које се бави овим „дигиталним нуспроизводом”, Србија би могла да:
- Створи дигиталне резерве: Попут злата у трезору НБС, државни Биткоин би могао бити заштита од инфлације.
- Тестира нове технологије: Кроз рударење се најбоље учи о blockchain технологији, која се касније може применити у државној администрацији.
Техничка ограда
Иако је овај модел економски примамљив, важно је нагласити да је за право „злато” у рударењу (Биткоин) потребан специфичан хардвер (ASIC). Суперкомпјутери у Крагујевцу су више окренути ка „алткоинима” или вештачкој интелигенцији, па би се ово одељење вероватно бавило хибридним облицима дигиталне обраде.
Закључак
Док држава званично гради „фабрику будућности” за AI, могућност да се кроз тај процес „испира” дигитално злато остаје као технички изводљива и економски логична опција за потпуну оптимизацију ове огромне инвестиције.