Дана 26. септембра 2006. у Бањалуци је потписан Споразум о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Српске и Републике Србије, чиме је, ступањем на снагу овога,престао да важи претходно склопљени споразум између Републике Српске и СРЈ.
Српском народу у Републици Српској (око 1,2 милиона) тај споразум представља правни акт којим се жели очувати братство два народа,истог имена,вјере,истог језика,писма,културе,обичаја. Исто тако,а на основу неких претходних политичких одлука донешених од стране актуелне власти у Србији,грађани Републике Српске се питају " Да ли смо ми толико небитни за Републику Србију?"....Ово њихово питање се односи на многобројне сфере. Ипак,како ми је ово први блог (опростите ако форма и структура није задовољавајућа) не желим се бавити дубљом политичком сфером,већ једном дакако битном - медијском.
Република Српска као највећа територијална јединица на којој је већински српски народ заслужује барем минимално интересовање и медијско презентовање од стране медија у Србији (мисли се на електронске). Нажалост однос (нећу рећи народа,или државе) јавног сервиса и комерцијалних телевизија у Србији је такав да су грађани Републике Српске дакако присутнији у појединим иностраним медијима него у јавном сервису Србије.
Све би се то донекле могло и разумјети, јасно је да некима не одговара помен Републике Српске у Србији,вјероватно истима онима који су зарад Европске перспективе пристајали на којекаква извињавања и изјашњавања у име истог тог народа - српског народа у Републици Српској. Дали су себи такво право,без претходног питања,а камо ли консензуса,дали су право - нису добили ништа!
Или пак господа, Тијанић и сви остали уредници сматрају да је Република Српска толико неинтересантна,да је у Републици Српској вријеме стало 1939? Да ли је гледаоцима у Србији важнији Египат или Бањалука,Семберија,Херцеговина? Да ли је могуће да је лакше отићи у Јапан и правити путописне репортаже,него доћи у Републику Српску и представити њене љепоте (нису можда на нивоу јапанских,али има се шта видјети)? Да ли је РТС свјестан колику улогу може одиграти у одбрани српског идентитета? Да ли је РС толико тешка у виду изговарања те двије ријечи у току Дневника? Да ли је тешко у временској прогнози барем поред карте Србије придодат и карту РС и ставити изглед времена,ако се већ штеди на временском простору које се огледа у изостављању објашњења и изгледима?
Оваквих и сличних питања је много. Одговор већ годинама стоји. Гледаност српских телевизија у РС је огромна,практично дупло већа него гледање телевизија из РС,или 4 пута већа него гледање телевизија из Федерације (изузев Пинк бх).
Грађани Републике Српске имају даљински, имају јасан став о свим могућим питањима,исти ти грађани се поносе Дејаном Бодирогом,Предрагом Даниловићем,Младеном Крстајићем,Савом Милошевићем,поносе се свим светињама на КиМ,поносе се грађани и свим осталим обиљежјима и личностима,не желе грађани Републике Српске тај минималан медијски простора у јавном сервису,ради сопствене промоције или да буду ради реда споменути, желе једноставно да гледајући Дневник бар полуминотно се могу осјећати поносни на сервис своје Матице.
А ако Тијанић и сви остали уредници сматрају да Република Српска и догађаји у њој не заслужују простора ни приближно Јапану,Кини,Тајланду,Ирану,Ираку,Америци,те да је приказивање славља у градовима Републике Српске прилике сваког већег спортског и сваког другог успјеха спортиса и личности Србије,те прославе Божића и Васрска сасвим довољно потрошеног времена,на част им.
Српском народу у Републици Српској (око 1,2 милиона) тај споразум представља правни акт којим се жели очувати братство два народа,истог имена,вјере,истог језика,писма,културе,обичаја. Исто тако,а на основу неких претходних политичких одлука донешених од стране актуелне власти у Србији,грађани Републике Српске се питају " Да ли смо ми толико небитни за Републику Србију?"....Ово њихово питање се односи на многобројне сфере. Ипак,како ми је ово први блог (опростите ако форма и структура није задовољавајућа) не желим се бавити дубљом политичком сфером,већ једном дакако битном - медијском.
Република Српска као највећа територијална јединица на којој је већински српски народ заслужује барем минимално интересовање и медијско презентовање од стране медија у Србији (мисли се на електронске). Нажалост однос (нећу рећи народа,или државе) јавног сервиса и комерцијалних телевизија у Србији је такав да су грађани Републике Српске дакако присутнији у појединим иностраним медијима него у јавном сервису Србије.
Све би се то донекле могло и разумјети, јасно је да некима не одговара помен Републике Српске у Србији,вјероватно истима онима који су зарад Европске перспективе пристајали на којекаква извињавања и изјашњавања у име истог тог народа - српског народа у Републици Српској. Дали су себи такво право,без претходног питања,а камо ли консензуса,дали су право - нису добили ништа!
Или пак господа, Тијанић и сви остали уредници сматрају да је Република Српска толико неинтересантна,да је у Републици Српској вријеме стало 1939? Да ли је гледаоцима у Србији важнији Египат или Бањалука,Семберија,Херцеговина? Да ли је могуће да је лакше отићи у Јапан и правити путописне репортаже,него доћи у Републику Српску и представити њене љепоте (нису можда на нивоу јапанских,али има се шта видјети)? Да ли је РТС свјестан колику улогу може одиграти у одбрани српског идентитета? Да ли је РС толико тешка у виду изговарања те двије ријечи у току Дневника? Да ли је тешко у временској прогнози барем поред карте Србије придодат и карту РС и ставити изглед времена,ако се већ штеди на временском простору које се огледа у изостављању објашњења и изгледима?
Оваквих и сличних питања је много. Одговор већ годинама стоји. Гледаност српских телевизија у РС је огромна,практично дупло већа него гледање телевизија из РС,или 4 пута већа него гледање телевизија из Федерације (изузев Пинк бх).
Грађани Републике Српске имају даљински, имају јасан став о свим могућим питањима,исти ти грађани се поносе Дејаном Бодирогом,Предрагом Даниловићем,Младеном Крстајићем,Савом Милошевићем,поносе се свим светињама на КиМ,поносе се грађани и свим осталим обиљежјима и личностима,не желе грађани Републике Српске тај минималан медијски простора у јавном сервису,ради сопствене промоције или да буду ради реда споменути, желе једноставно да гледајући Дневник бар полуминотно се могу осјећати поносни на сервис своје Матице.
А ако Тијанић и сви остали уредници сматрају да Република Српска и догађаји у њој не заслужују простора ни приближно Јапану,Кини,Тајланду,Ирану,Ираку,Америци,те да је приказивање славља у градовима Републике Српске прилике сваког већег спортског и сваког другог успјеха спортиса и личности Србије,те прославе Божића и Васрска сасвим довољно потрошеног времена,на част им.