- Poruka
- 290.088
Rota virus (kao i drugi virusi koji izazivaju crevne infekcije) se prenose direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, ali i preko hrane, vode ili predmeta sa kojima dete dolazi u dodir.Virus je otporan u spoljnoj sredini, pa dugo preživljava na predmetima i igračkama koji nisu oprani i dezinfikovani. Infekcija je česta u dečjim kolektivima i bolnicama. Zato što se virus prenosi i kapljičnim putem. Preko sitnih kapljica pljuvačke koju zaražena osoba prilikom govora, kijanja i kašljanja širi po okolnom vazuhu.
Zaraženo dete je izvor infekcije neposredno pre pojave simptoma, za vreme trajanja bolesti i još 7 dana nakon prestanka simptoma. Roditelji i drugi ukućani često se zaraze od obolelog deteta, u vidu malih porodičnih epidemija.
Objašnjavajući specifičnosti ovog virusa pedijatar naglašava da je veoma zarazan, pa ne treba da čudi podatak da je do uzrasta od 5 godina većina dece bar jednom bila zaražena ovim virusom. Takođe, važno je znati da infekcija ne štiti dete od nove infekcije, pa se tokom detinjstva može više puta oboleti od rotavirusnog gastroenteritisa. Najčešće obolevaju odojčad i mala deca uzrasta do 3 godine.
Dehidratacija je najozbiljniji simptom
Kada jednom uđe u organizam virus se nastani u tankom crevu gde počinje njegov rast. Počinje umnožavanje virusnih čestica u ćelijama crevnog epitela. Prvi simptomi obično počinju posle dva dana od izlaganja virusu. Pojavom mučnine i povraćanja, praćenim povišenom temperaturom i groznicom. Nakon toga sledi vodeni proliv u trajanju od 3 do 7 dana. Često je praćen bolovima u trbuhu i gubitkom apetita. Kod zdravih odraslih osoba simptomi mogu biti veoma blagi ili potpuno izostati. Najozbiljniji simptom, zapravo komplikacija, kod dece je gubitak tečnosti i dehidratacija.
Potvrda infekcije Rota virusom dobija se izolacijom virusa iz stolice. Mada, negativan nalaz ne može da isključi infekciju. Izolacija virusa se u praksi retko sprovodi, zato što nema specifične terapije. Primenjuju se mere kao i kod drugih crevnih viroza. Na Rota virus se opravdano sumnja kada se pojavi u kasnu jesen i tokom zime. Pogotovu ako je u vidu malih epidemija u dečjim kolektivima.
Iako su simptomi neprijatni, infekcija se obično leči kod kuće, naročito kod starije dece. Najvažniji je dodatni unos tečnosti, da bi se sprečila dehidracija. Tegobe najčešće spontano prolaze za tri do sedam dana.
Infekcija izazvana Rota virusom često zahteva bolničko lečenje kod odojčeta. Zato što težak proliv i povraćanje, praćeni povišenom temperaturom, brzo dovode do gubitka tečnosti i minerala i dehidracije.
Kada obavezno odvesti dete kod lekara
Proliv traje duže od 24 sata.
Dete često povraća.
Ima crnu stolicu ili primese krvi u stolici.
Deluje umorno, razdražljivo ili kao da ga nešto boli.
Ima znake dehidracije. Suva usta, plač bez suza, oskudno mokrenje, upalu fontanelu, pospano je.
Ne postoji specifični lekovi kada je infekcija već nastala. Antibiotici ne samo da ne leče infekciju, već mogu imati i negativan efekat.
Jer uništavaju korisne crevne bakterije (fiziološka flora) koje takođe imaju pozitivan učinak na odbranu organizma. Tako da ih kod virusnih infekcija ne treba davati.
Probiotici u lečenju rota virusa
Probiotici su uveliko odomaćeni u lečenju proliva kod dece. Zvanične preporuke su da deci treba dati probiotik kod akutnih proliva. Očekivani efekat je kraće trajanje simptoma i dužine bolničkog lečenja (za jedan dan). Probiotici se koriste kao dodatak rehidratacije i treba ih primeniti rano u toku lečenja. Efekat probiotika vezan je za specifičan soj i dozu. Preporučena dužina lečenja je 5 do 7 dana. Visok nivo preporuke imaju preparati koji sadrže Lactobacillus rhamnosus i Saccharomyces boulardi.
Oporavak od rota virusa
Organizam se oslobađa Rota virusa na relativno jednostavan način. Ćelije creva koje su napadnute već su uglavnom pri kraju svog životnog ciklusa i predodređene da se zamene. Koža i sluznica se stalno obnavljaju. Tokom 3 dana zaražene ćelije se odstrane stolicom iz organizma. Lekovi za sprečavanje proliva se ne preporučuju.
Ishrana deteta sa prolivom
Ako vaša beba sisa, nastavite sa dojenjem.
Ako se vaša beba hrani mlečnom formulom, nudite joj češće male količine tečnosti za rehidraciju. I mlečnu formulu koju inače dobija. Nemojte razblaživati mlečnu formulu.
Starijem detetu nudite blagu hranu koja ne sadrži dodatni šećer. Šećer u hrani može pogoršati simptome proliva. Nudite integralni hleb i krekere, posno meso, jogurt, voće i povrće. Ako se dete ne oseća dobro ohrabrite ga da se odmara.
Vodite računa o unosu tečnosti. Izbegavajte sok od jabuke, mlečne proizvode osim jogurta i zaslađene napitke.
Vakcinacija nije obavezna,
- Najbolja mera prevencije je vakcinacija. Prirodna infekcija ne pruža detetu potpuno zaštitu od ponovne infekcije. Deca koja nisu vakcinisana imaju teže simptome tokom prve infekcije Rota virusom. Takođe i veću verovatnoću da će im biti potrebno bolničko lečenje. Vakcinacija takođe ne pruža detetu potpuno zaštitu. Ali će 9-oro od 10-oro vakcinisane dece biti zaštićeno od teže forme bolesti. A 7-oro od 10-oro biće potpuno zaštićeno od infekcije - naglašava doktorka.
Vakcina protiv Rota virusa nije obavezna. Za sada nije u kalendaru obavezne imunizacije. Odluka o vakcinaciji zavisi od roditelja i saveta izabranog pedijatra koji poznaje zdravstveno stanje deteta.
Prim. dr Olga Stanojlović: Pedijatar Dugogodišnji šef Neonatološkog odeljenja u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC „Zvezdara“.
link
Zaraženo dete je izvor infekcije neposredno pre pojave simptoma, za vreme trajanja bolesti i još 7 dana nakon prestanka simptoma. Roditelji i drugi ukućani često se zaraze od obolelog deteta, u vidu malih porodičnih epidemija.
Objašnjavajući specifičnosti ovog virusa pedijatar naglašava da je veoma zarazan, pa ne treba da čudi podatak da je do uzrasta od 5 godina većina dece bar jednom bila zaražena ovim virusom. Takođe, važno je znati da infekcija ne štiti dete od nove infekcije, pa se tokom detinjstva može više puta oboleti od rotavirusnog gastroenteritisa. Najčešće obolevaju odojčad i mala deca uzrasta do 3 godine.
Dehidratacija je najozbiljniji simptom
Kada jednom uđe u organizam virus se nastani u tankom crevu gde počinje njegov rast. Počinje umnožavanje virusnih čestica u ćelijama crevnog epitela. Prvi simptomi obično počinju posle dva dana od izlaganja virusu. Pojavom mučnine i povraćanja, praćenim povišenom temperaturom i groznicom. Nakon toga sledi vodeni proliv u trajanju od 3 do 7 dana. Često je praćen bolovima u trbuhu i gubitkom apetita. Kod zdravih odraslih osoba simptomi mogu biti veoma blagi ili potpuno izostati. Najozbiljniji simptom, zapravo komplikacija, kod dece je gubitak tečnosti i dehidratacija.
Potvrda infekcije Rota virusom dobija se izolacijom virusa iz stolice. Mada, negativan nalaz ne može da isključi infekciju. Izolacija virusa se u praksi retko sprovodi, zato što nema specifične terapije. Primenjuju se mere kao i kod drugih crevnih viroza. Na Rota virus se opravdano sumnja kada se pojavi u kasnu jesen i tokom zime. Pogotovu ako je u vidu malih epidemija u dečjim kolektivima.
Iako su simptomi neprijatni, infekcija se obično leči kod kuće, naročito kod starije dece. Najvažniji je dodatni unos tečnosti, da bi se sprečila dehidracija. Tegobe najčešće spontano prolaze za tri do sedam dana.
Infekcija izazvana Rota virusom često zahteva bolničko lečenje kod odojčeta. Zato što težak proliv i povraćanje, praćeni povišenom temperaturom, brzo dovode do gubitka tečnosti i minerala i dehidracije.
Kada obavezno odvesti dete kod lekara
Proliv traje duže od 24 sata.
Dete često povraća.
Ima crnu stolicu ili primese krvi u stolici.
Deluje umorno, razdražljivo ili kao da ga nešto boli.
Ima znake dehidracije. Suva usta, plač bez suza, oskudno mokrenje, upalu fontanelu, pospano je.
Ne postoji specifični lekovi kada je infekcija već nastala. Antibiotici ne samo da ne leče infekciju, već mogu imati i negativan efekat.
Jer uništavaju korisne crevne bakterije (fiziološka flora) koje takođe imaju pozitivan učinak na odbranu organizma. Tako da ih kod virusnih infekcija ne treba davati.
Probiotici u lečenju rota virusa
Probiotici su uveliko odomaćeni u lečenju proliva kod dece. Zvanične preporuke su da deci treba dati probiotik kod akutnih proliva. Očekivani efekat je kraće trajanje simptoma i dužine bolničkog lečenja (za jedan dan). Probiotici se koriste kao dodatak rehidratacije i treba ih primeniti rano u toku lečenja. Efekat probiotika vezan je za specifičan soj i dozu. Preporučena dužina lečenja je 5 do 7 dana. Visok nivo preporuke imaju preparati koji sadrže Lactobacillus rhamnosus i Saccharomyces boulardi.
Oporavak od rota virusa
Organizam se oslobađa Rota virusa na relativno jednostavan način. Ćelije creva koje su napadnute već su uglavnom pri kraju svog životnog ciklusa i predodređene da se zamene. Koža i sluznica se stalno obnavljaju. Tokom 3 dana zaražene ćelije se odstrane stolicom iz organizma. Lekovi za sprečavanje proliva se ne preporučuju.
Ishrana deteta sa prolivom
Ako vaša beba sisa, nastavite sa dojenjem.
Ako se vaša beba hrani mlečnom formulom, nudite joj češće male količine tečnosti za rehidraciju. I mlečnu formulu koju inače dobija. Nemojte razblaživati mlečnu formulu.
Starijem detetu nudite blagu hranu koja ne sadrži dodatni šećer. Šećer u hrani može pogoršati simptome proliva. Nudite integralni hleb i krekere, posno meso, jogurt, voće i povrće. Ako se dete ne oseća dobro ohrabrite ga da se odmara.
Vodite računa o unosu tečnosti. Izbegavajte sok od jabuke, mlečne proizvode osim jogurta i zaslađene napitke.
Vakcinacija nije obavezna,
- Najbolja mera prevencije je vakcinacija. Prirodna infekcija ne pruža detetu potpuno zaštitu od ponovne infekcije. Deca koja nisu vakcinisana imaju teže simptome tokom prve infekcije Rota virusom. Takođe i veću verovatnoću da će im biti potrebno bolničko lečenje. Vakcinacija takođe ne pruža detetu potpuno zaštitu. Ali će 9-oro od 10-oro vakcinisane dece biti zaštićeno od teže forme bolesti. A 7-oro od 10-oro biće potpuno zaštićeno od infekcije - naglašava doktorka.
Vakcina protiv Rota virusa nije obavezna. Za sada nije u kalendaru obavezne imunizacije. Odluka o vakcinaciji zavisi od roditelja i saveta izabranog pedijatra koji poznaje zdravstveno stanje deteta.
Prim. dr Olga Stanojlović: Pedijatar Dugogodišnji šef Neonatološkog odeljenja u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC „Zvezdara“.
link
