Nije, zgrada o kojoj pričaš, tu je baš Miša stanovao a Lima i ja smo bili malo dalje prema Nišprometu, ona dugačka zgrada sa leve strane u obliku slova J, čim prođeš Vojvode Mišića. Međutim Lima i njegova supruga Zlata su se kasnije razveli i Lima se odselio ali ne znam gde. Vreme o kome ja govorim kada sam bio komša sa njim su 70-e.
Mlađi čitaoci, ako neko ovo uopšte čita, mislim da će steći pogrešnu sliku o Jugoslaviji tada tako da samo malo nijansiramo stvari; polovinom 80-ih počelo je odmrzavanje rigidnog socijalističkog sistema skoro svugde u Evropi, Poljska sa svojom Solidarnošću je prednjačila, Jugoslavija naravno nikada nije ni bila konzervirana kao Waršavski blok i kod nas se osećao neki optimizam zbog nadolazećih novih vremena. Međutim na ulicama i putevima otprilike 98% a možda i više, voznog parka su bile Fićice i Stojadinke. Ja od najšire familije i svih drugara i drugarica, pa njihovi očevi i njihove familije koje sam znao, samo jedan lik, moj teča je vozio Audi tada 70-ih i početkom 80-ih. Ali taj je bio na malo višem stepeniku Komunističke partije, bio direktor Makoteksa koji je poslovao u okviru Niteksa tako da je bio povlašćeni član tog tadašnjeg društva. Drugi teča na primer, koji je bio zaposlen u osiguravajućem društvu Dunav na proceni štete, znači ne tako loše zanimanje koje je moglo biti i lukrativno ako si podložan primanju mita, a on nije bio, je vozio tamno zelenog Fiću koji se stalno kvario tako da ga ustvari nije ni vozio, a nije ni morao jer su oni stanovali u samom centru preko puta Kalče. Baš u samoj zgradi u kojoj je i radio. Njegov sin, generacija 1958 sada živi u Čikagu i u garaži ima parkiranog Porše Kajena pored G Wagona njegove žene. Ja ga stalno zezam, ne seri bre, umrećeš tamo u tom kapitalizmu, najbolje u životu ti je bilo u socijalizmu kada si bio 25, šetao ulicama Niša, bio mršav, 188cm/65kg i sretan što ti je guma na Poni bicikli zalepljena i ne ispušta. Ali se on ni malo ne slaže samnom
On kaže da je za njega Jugoslavija bila pakao iz kojeg je čekao i najmanju priliku da pobegne, jer da nije, sa svojim filozofskim fakultetom mogao bi samo da bude čuvar uglja i građevinskog materijala u Ogrevu, što je i bio pre nego što je najzad sa svojih 32 godine pobegao za Ameriku 1990-e. Tako da kad kažeš ljudi su 1983 u Jugoslaviji čekali u redu da kupuju Mercedese, neko stvarno može to pogrešno da razume. Ja sam 1985 eto u Nišu video 2 komada 190 ali sa nemačkim tablicama i za vreme sve vožnje putevima Jugoslavije, znači od Korenskog Sedla u Sloveniji pa do Niša, tada čak još ni auto put iz Beograda nije bio završen, ostala je zadnja deonica negde pre Aleksinca, i onda dalje preko Kosova do Bara ne sećam se da sam video možda jednog sa YU tablicama. Ne kažem da možda nisu stajali u redu ali nek ih je kupljeno i 100 na sajmu mala je to brojka na onoliku zemlju da ih uopšte bilo gde vidiš. Moj ćale, iako je meni kupio Mercedesa, je uvek vozio polovne automobile i to obično Ford Taunus, Opel Rekord i slične. Kada je dolazio u Niš sa njima 70-ih deca pa i odrasli su se često skupljali da vide najnovija čuda tehnike. Mislim da je negde oko 1976 godine neki par došao u Niš iz Engleske Rols Rojsom i odseo u Ambasadoru. Sećam se da sam slučajno prošao i video ga, na zadnjem staklu je bio zalepjen papir iznutra na kojem je pisalo "Just married" i sećam se i da je sutra u Nrodnim Novinama osvanuo članak "Rols Rojs došao u Niš"
i valjda neki mali intervju sa tim parom. Senzacija!
Apropo Mercedesa, 70-ih i početkom 80-ih to je bio auto na prvom mestu pa onda jedno 5 mesta ispod na drugom BMW, pa onda 10 mesta ispod na trećem svi ostali. Otprilike takva razlika je bila, govorim naravno o "normalnim" automobilima, za ljude. Pomenuo sam već Ferari F40 ali to nije postojalo nigde da vidiš da neko vozi. Bio je i neki Lambo Ko(u)ntaš sa vratima koja se otvaraju na gore ali to sam video samo u nekom porno filmu, mislim da se zvao Spy Girls, nikada na putu negde. Tony Montana je u filmu vozio Porše 928 i to si imao ponegde da vidiš ali u toj klasi Mercedes 500SL je bio tata. SEL-ove sam viđao samo u Nemačkoj, Slon je došao tek kasnije, 1991 i on je postao popularan kod nas jer su ga jaki kriminalci mnogo voleli, na primer onaj Arkanov prijatelj Crnogorac Joksa, koga su ubili u Stockholmu je to vozio. A kad smo kod kriminalaca, meni su u Malmeu tih 80-ih prilazili neki od zapaženijih balkanskih žestokih momaka da me pitaju ono, brate, ima li nešto da se radi? Ako ima zovi, tu sam
Naravno, nisu znali da mi je tata kupio auto, mislili su mora da je neka jaka "šana" u pitanju. Ma smejurije sa našima u inostranstvu, smejurije sa smešnom zemljom Jugoslavijom i tako dalje, mogao bih do sutra a i ovo sam se mnogo rasplinuo....ali sam hteo da stavim događaje u kontekst vremena u kome smo živeli. Ti i sam to pamtiš ali mnogi ne znaju i doživljavaju tu našu bivšu zemlju drugačije. Jugoslavija je bila verovatno jedna od najboljih zemalja za odrastanje u svetu, kada je druženje u pitanju, zezancija, uopšte taj socijalni život za mlade, a rekao bih posebno za one tu oko moje generacije, kada nismo ni razmišljali, niti nas je pa zanimalo nešto više od zezanja...ali za sve
Bakija nije bio Nišlija ali ovo je neki zvuk koji pamtim iz detinjstva i ciganskih svadbi koje su trajale po 4-5 dana i u kojima je igala cela Dušanova. Kad čujem odmah se naježim, mnogo jaka emocija.
Ma možda i nije bilo toliko loše u Jugi?
Eto, kako se namesti za Rolsa. Viđao sam i ranije njih na domaće table. Sećam se da bio jedan u nekom spotu Denis&Denis na RI tablice, a prvi koji sam u YU video je bio parkiran ispred Beogradskog sajma '86, koji je bio održan tek juna jer je tog proleća bila frka sa Černobilom i imao je BG oznake. Ko zna, možda mu je vlasnik bio pokojni slikar Dragan Malešević Tapi koji je imao više njih tokom godina i govorio kako je Rols odlična insvesticija jer mu vremenom ne opada vrednost kao drugim automobilima - kad god je imao neke pare viška, kupovao novi. Ko zna kojim je to kanalima moralo da dolazi u SFRJ.
A kažem, kako se namesti priča za njih jer sam baš u zadnjih 7-8 dana vido 2 skroz nova Rolsa na NI table. jedan spotski juče kod nekadašnje kafane Stara Srbija u Dušanovoj, a ovaj pre njega na Palilulskoj rampi, neki što izgleda ko mnogo veći i ozbiljniji brat nekog Range Rovera. Ne znam sad te nove modele, to su sve neki jelektrični, odmetnulo se to u 21. vek, nije ko nekad s takvim automobilima da mora vučeš omanju cisternu iza sebe kad iziđeš da se provozaš po gradu.
Što kažeš da su 98% nekada kod nas bili fiće i kečevi (a zaboravio si tristaće), dobro, mislim da si namerno hteo da odeš u krajnjost. Ali, da ne pričamo o osamdesetima, tu je već počelo mnogo stranaca da uplivava ovde, što preko konsignacija (koje, istina, sve bile u glavnim gradovima republika), što preko uvoza od strane naših ljudi iz inostranstva, pa kasnije prodaje ili preprodaje. Ali, sećam se da je kasnih sedamdesetih tu u mom kraju, ova strana Čaira prema Paliluli, pa i kod tebe... ma sve je to tu isto bilo, taj neki ceo širi krug, Dušanova - Obilićev - Jug Bogdanova - Staro Groblje - sveti Nikolska crkva - gradska bolnica - Crveni pevac, ceo taj krug, tu je bila neka srednja klasa, malo viša, malo niža, ali, generalno, srednja srednja za tadašnji SFRJ i sigurno je tu bilo makar 30% automobila strane proizvodnje. Da budem precizan, stranih sa zapada, a i po neki retki Japanac, Toyota, ili još ređe, Datsun (za mlađe forumaše, da prevedem - Nissan). Ove istočnojevropske zbrajam u istu sitnu boraniju sa Zastavom.
Dobro, na papiru se računalo da su i sarajevske Bube, Golfovi, kikindski Kadeti, Ascone i Rekordi bili domaći, da ne pričamo već o slovenačkim Francuzima, tipa Ami 8 i Dijana iz Kopra, a tek čivene Renoove četvorke i petice iz Novog Mesta. Realno, to su bili "stranci", bez obzira na sve.
Ah da, i najomiljeniji direktorski auto s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih, Fiat 132, najčešće teget plavi. To je, mislim, bilo pod obavezno da se iz Kragujevca naruči makar po jedan, ako ni za kkoga drugog, ono za predsednika opštine, ako ne za nekog direktora preduzeća. A taj auto je bio takav užasan potrošač goriva, al koga je bilo briga za to, pisali se putni nalozi i narod plaćao. A to koliko su ga proizvodili u Kragujevcu da ne pričamo... dođe gotov auto iz Torina, a ovi mu namontiraju branike, retrovizore i možda još neku sitnicu i eto ti domaće proizvodnje. Nešto slično ko danas u u ovim šrafciger fabrikama što iznikle kod nas ko pečurke.
Sarajevo (posebno sa Bubom koja je 70% rađena tu) i Slovenci su već, imali konkretniju proizvodnju, IDA iz Kikinde je s Opelom imala ugovor o proizvodnji nekih delova za motore pa su Yu komponente bile ugrađivane za sve što je odlazilo širom Jevrope, Zastava je imala 100% licencu za određene modele FIAT-a išto je, kao što znamo, omogućavalo i dalju modifikaciju istih, pa čak i baziranje skroz novih modela na njihovim platformama (Yugo).
Ali, najekstremniji primer te šrafciger tehnologije je bila "proizvodnja" nekih modela Peugeot-a u Fabrici amortizera Priština (isto FAP ko ovaj iz Priboja, kamionski). Oni su dovoziili modele prvo 104, a onda 305 i 505 i samo im skidali zaštitne folije, pa se to računalo u neku "domaću proizvodnju". Valjda su ih naručivali sa malo više te folije, najlona i stiropora, kolko da se radnici makar malo pomuče kad skidaju. A prištinski politički vrh se, naravno, vozio u specijalnim verzijama Pežoovog 604, ko nekadašnji francuski predsednik Žiskar d'Esten.
Znači, ti si bio u jednoj od 2 "J" zgrade? Verujem da znaš da su obe te zgrade početak zaplaniranog duplog "JNA" kompleksa, jer je to trebalo na dalje da ide sa zgradama u obliku ostalih slova iz te skraćenice (gledano odozgo, naravno), jedna strana ćirilčno, druga latinično. Da li je to stopirano zbog nedostatka para pedesetih ili to što je nekome, na sreću, palo na pamet da se od močvare i šibljaka (što je nekada Čair bio) može napraviti park, nisam siguran, vrte se obe priče, tek, ostadoše samo ta dva J.. Možda nisu znali kako da reše zgradu ovog latinićnog N?
E, sad je vreme da se opustimo uz ciagnski mjuzik, malo nešto drugačije, da ne budemo mi dosadni s ovi naši južnjački Ganci, ajde, npr. Munze Ganci Ivanovići
, ustvari nemoguće ali više verujem Muharemu što nije čuo tamo za njih nego Šabanu da je parlao ciganski u Indiji i sve su ga razumeli. Razumeli su ga ostali evropski cigani koji su došli na tom festivalu ali ovi iz Indije, ne verujem baš u to.
.
