Romantično proleće života

Nott

Buduća legenda
Poruka
32.645
Evo, opet ona stara – nova tema, na molbu starih forumaša,
koji su i u prethodnoj vredno učestvovali,


I ako nam je astronomsko i kalendarsko proleće već odavno došlo, gledajući
pre nekoliko dana onaj „novi sneg“ i ove monsunske kiše … sve polako liči
na neku, dolazeću jesen :)
Međutim, nama, romantičarima, ništa ne može da pokvari raspoloženje a još
manje, zloće vetrovi ili neke bezobrazne, mokre kiše.
A sigurno, nećemo ni da upropastimo ovu lepu temu, samo sa kačenjem slika
nego, baš je upriličimo lepuškastim stihovima, pričama, muzikom, citatima,
svemu onom, adekvatnom - i sve po vašem izboru a u skladu sa temom!

Pa da krenemo …

 
Ja ne vidim od svoje sjene
ni sunca, ni te mlade boje
proleće svuda sja i cvate
al' ono nigde nije moje ...
Ne živim u njem', već sa strane
i kuda god mi noga krene
na svim je putevima radost
a sva je radost izvan mene...

Bez pokoja sam.
Kakvom tugom kažnjava
život svog begunca!
Nijedna zraka nije moja
od ovog svima danog sunca...
Cesarić

PK3dfNA.jpg
 
Na prvi pogled, u prolećnom sećanju, urezuju se samo upadljive crte, kao pod olovkom karikaturiste.
Čuo sam od jednog dobrog karikaturiste da mnogo brže i jasnije, može da uhvati olovkom
lice koje vidi prvi put nego lice starog poznanika, na čije crte je već navikao i zna napamet.
Kod nepoznatog lica se ističu sve karakteristične crte … a navika ih postepeno briše! ....

Samrtno proleće … Zilahi Lajoš

ySOPMQh.jpg
 
U proleće, mi smo zaista najlepši narod na svetu!
Zimi nas šiju u eleganciji mnoge zemlje i mnogi gradovi, ali kada se najzad svuku vizonske bunde Londona, kada se pod ludim aprilskim suncem počne topiti rimska šminka, kada se izađe iz kuća i automobila po kojima se raspoznaje ko je ko, kada se poskidaju pariske fantazije od šešira - dolazi naših pet minuta!
Na suncu, toj sirotinjskoj majci, dovoljne su samo jedne farmerke i jedna majica, pa da golim telima ušijemo dekadentno, englesko bledilo, rimsku tradiciju i parisku lepotu punu artificijelnosti, koja se predugo hranila smrznutim mesom i povrćem.
Više nije važno gde ko stanuje, čime se vozi, šta poseduje - sve što je lepo, proleće je izvuklo za kosu na ulicu!
Sve se pretvara u veliku, ljubavnu arenu u kojoj se bore pogledi puni nagoveštaja i obećanja. Tu se sve nudi, izgladnelim očima i nestrpljivoj koži.
Ispod džinsa, na dugim nogama što gutaju trotoare, treperi mlado telo, puca platno zategnuto na bedrima.

Momo Kapor

M00Katz.jpg
 
Ja volim sreću koja nije srećna
Pesmu koja miri zavađene reči
Slobodu koja ima svoje robove
I usnu koja se kupuje za poljubac

Ja volim reč o koju se otimaju dve slike
I sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra
Cvetove koji se prepiru sa vremenom
U ime budućih plodova i prolećne časti

Ja volim sve što se kreće jer sve što se kreće
Kreće se po zakonima mirovanja i smrti
Volim sve istine koje nisu obavezne

Ja volim jučerašnje nežnosti
Da kažem svome telu "dosta" i da sanjam bilje
Prste oči sluh drugačije raspoređene
U šumi negoli u telu ....

B.Miljković

eQgKcDC.jpg
 
Kada umrem,
voleo bih da to bude
u kasno proleće,
Pa da procveta,
onaj naš jorgovan beli,
i ti da mi dođeš,
trećeg dana od sahrane,
I da poneseš onaj prsten,
koji sam ti darivao,
pre deset godina,

Jednu granu tog jorgovana,
ispod kog smo se ljubili stalno,
Dva ruzmarina,
sa onim šarenim trakicama,
i osmeh tvoj prelepi...
A ja,
Ja ću te čekati,

Goran Gorki...

aTSozRk.jpg
 
Na prvi pogled, u prolećnom sećanju, urezuju se samo upadljive crte, kao pod olovkom karikaturiste.
Čuo sam od jednog dobrog karikaturiste da mnogo brže i jasnije, može da uhvati olovkom
lice koje vidi prvi put nego lice starog poznanika, na čije crte je već navikao i zna napamet.
Kod nepoznatog lica se ističu sve karakteristične crte … a navika ih postepeno briše! ....

Samrtno proleće … Zilahi Lajoš

ySOPMQh.jpg
💛💛💛💛
 
Izašavši iz svoje jame rano, u proleće, meda ugleda procvet'o dren a ostala drveća još i ne misle
da cvetaju, pa pomisli da će dren tako i sazreti pre ostalih drveća, te se izvali ispod njega da na
slatke drenjine čeka.
I tako, ležeći tamo i čekajući da drenjine sazru, u međuvremenu i svo ostalo voće takođe sazri …
ali i prođe!
Narodna priča

Naravoučenije :
Vreme donese sve samo onom', ko ga dočekati ume !
wtb7USV.png
 

Nedelja!
Ovaj dan za nju, nije trebao da bude poseban. Ništa nije ni očekivala .
Ipak, tračak nade se uvuče u njenu dušu kada je telefon zazvonio tačno u 7.30. … upravo u vreme
kada je posle svakodnevnog, jutarnjeg rituala, pristavljala vodu za kafu.
Mogla su to, pomisli, samo deca da je iznenade i „poremete“ tu njenu nedeljnu, jutarnju tišinu.

„Dakle, ipak nisu zaboravili taj dan“, promrmljala je za sebe zatim se uspravila, podigla obrve i osmehnula se. To je obećavalo snagu i ujedno, davalo veselu auru. Stavila je svoje nove naočare sa tankim, zlatastim okvirom, začešljala sedu kosu i podigla slušalicu.
„Nasmeši se!“ usput se podsećala ćutke.Uvek morate da se smešite kada govorite. To čini da reči zvuče kao muzika, srećne i svetle.

„Halo” , nasmejala se a glas joj je bio ispunjen radošću života i ozaren srećom.

"Zdravo? Ko je kraj telefona ?“ Glas pozivaoca je bio kao eho ... nekako izdaleka, skoro kao da je veza bila u polu - prekidu. Zvučao je baš čudno, taj glas?!-

Verovatno su deca bila u kolima, prolazeći kroz neki tunel te je veza bila kao u Faradejevom kavezu ili na autoputu ili u bučnom gradskom saobraćaju jer glas i propratni tonovi koji su dopirali, ponekad su zvučali nekako iskrivljeno i nerazgovetno.
„Na putu ste !” upita nasmešeno . „Mnogo se radujem što ću vas opet sve zajedno videti. Uspeli ste da me iznenadite, iako znate da u ovakvom danu ne želim ništa da forsiram. Nikada to ni ranije nisam.I da me bez prethodnog poziva baš danas želite da iznenadite je za mene ali ... izvini, previše pričam. To je, znaš, zbog radosti".
Nije više ništa rekla, samo se smeškala i slušala.

„Izvinjavam se, gospođo, što sam vas tako rano uznemirio“, odgovori glas iz daljine, koji je sada bio kristalno jasan ali bio glas stranca. „ Čini mi se da sam pozvao pogrešan broj. Žao mi je ali nadam se da će Vam i pored toga, danas biti lep i prijatan dan. Zbogom !"

„Zbogom, zbogom i da, i ja Vama želim... ”
Dugo je još smeškajući se, držala u ruci telefonsku slušalicu uz onaj poznati, piskavi, tu-tu-tu ton u praznoj sobi.

Uostalom, deca ni danas ne bi došla ! Kao ni Svih, poslednjih petnaest godina.
Imali su mnogo posla i živeli sopstveni život. Kako je mogla da poveruje, makar i za trenutak, da žele taj prolećni Dan majki da proslave sa njom?
U traženju razloga sveopravdanosti, priseti se da kada su deca bila mala, bila je uverenja de je to nevažan dan kiča i tuđeg profiterstva te s' osmehom produži misli ... “ Posle toliko godina, zašto bi pa sad' bilo drugojačije?“

Navukavši svoju štrikanu, tirkiznu kapicu na štrafte, uze svoj štap sa srebrnom kuglom i laganim korakom, nasmejana, krenu u njenu redovnu, jutarnju šetnju do železničke stanice da kao i svaki dan, na kiosku kupi dnevne novine i u parkiću preko puta, sedne na njenu omiljenu klupu i pročita taze vesti.
Smeškala se i onda, kada joj je kao i juče, i svaki dan za redom, sa klupe preko puta, opet mahnuo onaj nasmejani stranac sa već pročitanim novinama i tamno plavom beretkom.
Taj osmeh joj je odjednom, baš prijao ...

ogf4Kpn.jpg
 
  • Voli
Reactions: Tea

bT3cXtR.jpg


Kažu da oči mi se zacakle, kad pričam o tebi
o svemu onom', što smo bili i što smo mogli biti
Kažu da usta mi se razvuku, u neki lagani osmeh
nekako setan i tužan … a došlo je proleće !
I mogu se zaljubljivati posle tebe, zaista mogu

Još čujem korake prošlosti, kako u srcu idu u krug
i tapkaju ... neznajući gde bi sa sobom.
A ti, ti si moja prošlost, sve ono što sam nekad bila,
moj smeh i moja suza prolećna !

Sada si samo sećanje, samo toplina u grudima
samo jeza, koja me prođe kad me pogledaš
samo uzdah, kad se setim tvog poljupca.
Ti ležiš tu, u svakoj mojoj pori, i svakom jutru
ti si moja tajna želja u svakoj paloj zvezdi... samo ti ! ...​
 
Eh, da mi je u aprilu
još jedanput s tobom poći
kad su trave poput svile
u proletnje tihe noći ...

Za životom da ne žalim
da me nosi radost laka.
da ti zvezde putem palim
iz svog srca, iz svog mraka ...

Da me pustiš da te ljubim
jer usne su vrata duše
pre nego sve izgubim
pre neg' se snovi sruše ...

I da budem kao dete
što iskreno ljubav treba
i da meka krila lete
u beskraje noćnog neba …

frY7uLw.jpg
 

Back
Top