Deniro- Ustanicka 8
vishe nespavam ko pre, vishe nejedem ko pre
bojim se da zaspim da tvoj mi lik ne pobegne
a tad bi bio izgubljen ko pesma na staroj plochi
u ulici svih tih lica shto napadaju mi ochi
pa bezim od tebe ka tebi u mene gde te kriem
srcem ime ti stezem pa slovo po slovo shijem
na srcu zauvek tuzna kad kad prodje party
pa molish sam da dodje da opet te kuci vrati
gde na fotelji kraj prozora ljubim senu
senom ti senom mazim bez tela dodiri venu
daleko od sveca gde sreca praha se plashi
slomljen ko ljubichica u bashti gde smo se nashli
suze iz oka kashljem bez tebe mali sam kaznjen
u gradu latica mrtvih gde srce lutkama lazem
previshe skupa proshli al boli sve shto si krila
chujem lepo ti je tamo chujem opet imash krila
poleti ka sreci gde sreca se seca srece
ko igrachka na ormanu shto okom na suzu krece
krecem kroz stare patnje u magli da trazim nju tu
gde cetkica trazi platu izgubljenu u snu negde na podu sobe
gde secanje album bolii negde na podu gde smo ljubav lagali golii
sanjali da smo grinje od pogleda sakrivene, ko sam ja bez tebe ko si ti bez mene????
ref :
stepinice kraj kuce mesec i ti i ja,
ustanichka 8 tvoja koza pod prstima
uvek smo bili akt ta prirodna senzualnost
zaboravi da postojim al ostajesh moja stvanostt
vrati mi moje srce jer glavom lutam ko mrtav
ko koralni put svetlucam
kad secenje imati crtam obnozenu na mene
sad obnozenu za druge
ja dalje ko voz bez pruge u gradskoj mochvari
tuge prerushen u posmatracha
usamljen akt bez oklopa ljubav za tebe chuvam
dok nebo me ne pokopa
boli poslednji zagrljaj boli bajka o nama, u kavezu
akvarela dva vrela tela bez srama
sada su kao stranci ko hladne ruke kada maze
ko crne vencanice pod nogama kad ih gaze
ne plachi zamnom nisam ja suza vredan bila
si moja vila taj zanos strasti sto gledam
prvo mog rajskog vrta izlozba slike srca slatka
zbunjena klinka na nebu mog gradskog srca
dama sto sesir sanja noseci bubamaru ispod
okruglog stola u zlatnom relikvijalu
ljubi i budi ljubljena izbrishi me s usana udavi
me u srcu kad nismo nashli put do prstena
cesto se nadamo da cemo cuti glas koji kaze
nebrini sve ce biti u redu a ja ja ga ponekad chujem
u buketu ruze naleta vetra ne brini sve ce biti u redu
ref :
stepinice kraj kuce mesec i ti i ja,
ustanichka 8 tvoja koza pod prstima
uvek smo bili akt ta prirodna senzualnost
zaboravi da postojim al ostajesh moja stvanost
bio sam tvoje blago ti boja moja ulljana bez tebe
sam samo kazna prazna
skica lica bez usana slova u srcu utkana slova koja
se nebrisu mi smo ti dvoje shto jedno bez drugo nedishu
soba potkrovlja sna bez mene ko u kavezu mrzish
sebe kada ti buket kupim u knezu
ti mrzis sebe sto volis me tako besano ma prashtam
ti ne oprostivo jer si lagala besano
vihorom si prohujala kada si se prishunjala i rekla cao
carobna lampa se protrljala nas dvoje spojila kao sempl i sner
ti blistavo nestvarno lepa kao meseceva kcer
tepao sam ti pupi nemoze da se kupi
nijedna milistotinka na nasahoj klupi kraj tebe gde ljuljashke vole decu
u centru gde ulica ukrala mi je shvecu suzom
urlam na betonu gde klinke preskachu lastish
jer tebe nema da samnom taj asfalt gazish pa
stopala korake mrze ispusujem tvoje ime
dok markerom plachem suze kazem sebi
ne mrzi jer mrznja je pusto ostrvo
ne mrzim ja vec se plashim da volim ponovo
verovao u ljubav u tebi sam se ogledao
a sad sam traka shto lepi slomljeno ogledalo
jer josh ga volim ko sena koja se nemiche
malena gde si da opet mi pravish sendviche
.. aha sve ce biti u redu aha sve ce biti u redu...
ref :
stepinice kraj kuce mesec i ti i ja,
ustanichka 8 tvoja koza pod prstima
uvek smo bili akt ta prirodna senzualnost
zaboravi da postojim al ostajesh moja stvarnost
