Van_Helsing
Elita
- Poruka
- 21.252
@limunada
Рођена је негде на медитерану, из луде љубавне авантуре Ирца хипика и младе продавачице сладоледа на плажи. Неконтролисану љубав су преточили у благословено стање, али, као што то уме да буде, Ирац је једно јутро једноставно упалио свој буба комби и отишао. Оставио је медаљом са сликом и поруку на полеђини карте за биоскоп: "Волим те највише на свету, али морам ићи. Немој ми судити"! Не треба да изненади то да је карта била са пројекције филма "Љубавна прича".
Углавном, након неког времена, на свет је дошла дивна девојчица ватрено црвене косе и са пегицама на прћастом носићу. Колико год да је било тешко, мајка јој се ипак обрадовала и дала јој име Радмила. Из милоште Рада.
Одрастање јој није било лако, али мала Рада је била трезвена девојчица која се трудила да помогне мајци у борби за пуко преживљавање, па јој је један од првих послова којим се бавила било продавање лимунаде, те је ту зарадила и надимак по ком ће годинама касније бити позната на једном реномираном форуму, Рада Лимунада.
Чим је напунила осамнаест година, и успела да добије путну исправу, Радмила је спаковала у ранац пар стварчица, медаљон и избледелу биоскопску карту, подигла уштеђевину и села на воз. Правац Даблин. Није могла да се помири са судбином да јој је толико потребни отац тамо негде, и није у могућности да прими љубав које је за њега имала исувише у свом малом срцу. Још као мала, зарекла се да ће га пронаћи. И јесте, нашла га је. Али на своје разочарење, уопште није био онакав каквим га је у својој уобразиљи романтично замишљала. Био је то средовечан човек, запослен у породичној адвокатској канцеларији. Препознао ју је одмах, а како и не би кад је била млађа копија њега. И прихватио је, али...
То није оно што је она хтела. Након неког времена проведеног са њим, разочарана, решила је да се врати мајци, која се у међувремену одселила у свој родни град. И ту крећу авантуре.
Прво се заљубила, а затим и удала за Мирослава, младог инжењера из Кладова. Али брак није потрајао. Нестална црта њеног карактера није јој дала мира, и већ после непуну годину брака, оставила је Мирослава, и отишла за Београд. Ту је убрзо упознала Славољуба, лучког радника, физикалца, али и човека широке душе. Заљубила се. Али, знате већ... Неко време и дође крај. Иза Славољуба је био Бранко, професор књижевности у гимназији. Леп, начитан, романтичан, али...
Сад живи сама у једној мансарди на Мирјеву. Пише јефтине љубавне романе. И чека...
Понекад се може срести на Калемегдану, одмах испод победника, седи поред девојчице која продаје лимунаду. Тад је насрећнија.
Рођена је негде на медитерану, из луде љубавне авантуре Ирца хипика и младе продавачице сладоледа на плажи. Неконтролисану љубав су преточили у благословено стање, али, као што то уме да буде, Ирац је једно јутро једноставно упалио свој буба комби и отишао. Оставио је медаљом са сликом и поруку на полеђини карте за биоскоп: "Волим те највише на свету, али морам ићи. Немој ми судити"! Не треба да изненади то да је карта била са пројекције филма "Љубавна прича".
Углавном, након неког времена, на свет је дошла дивна девојчица ватрено црвене косе и са пегицама на прћастом носићу. Колико год да је било тешко, мајка јој се ипак обрадовала и дала јој име Радмила. Из милоште Рада.
Одрастање јој није било лако, али мала Рада је била трезвена девојчица која се трудила да помогне мајци у борби за пуко преживљавање, па јој је један од првих послова којим се бавила било продавање лимунаде, те је ту зарадила и надимак по ком ће годинама касније бити позната на једном реномираном форуму, Рада Лимунада.
Чим је напунила осамнаест година, и успела да добије путну исправу, Радмила је спаковала у ранац пар стварчица, медаљон и избледелу биоскопску карту, подигла уштеђевину и села на воз. Правац Даблин. Није могла да се помири са судбином да јој је толико потребни отац тамо негде, и није у могућности да прими љубав које је за њега имала исувише у свом малом срцу. Још као мала, зарекла се да ће га пронаћи. И јесте, нашла га је. Али на своје разочарење, уопште није био онакав каквим га је у својој уобразиљи романтично замишљала. Био је то средовечан човек, запослен у породичној адвокатској канцеларији. Препознао ју је одмах, а како и не би кад је била млађа копија њега. И прихватио је, али...
То није оно што је она хтела. Након неког времена проведеног са њим, разочарана, решила је да се врати мајци, која се у међувремену одселила у свој родни град. И ту крећу авантуре.
Прво се заљубила, а затим и удала за Мирослава, младог инжењера из Кладова. Али брак није потрајао. Нестална црта њеног карактера није јој дала мира, и већ после непуну годину брака, оставила је Мирослава, и отишла за Београд. Ту је убрзо упознала Славољуба, лучког радника, физикалца, али и човека широке душе. Заљубила се. Али, знате већ... Неко време и дође крај. Иза Славољуба је био Бранко, професор књижевности у гимназији. Леп, начитан, романтичан, али...
Сад живи сама у једној мансарди на Мирјеву. Пише јефтине љубавне романе. И чека...
Понекад се може срести на Калемегдану, одмах испод победника, седи поред девојчице која продаје лимунаду. Тад је насрећнија.
