Гамбино
Elita
- Poruka
- 19.869
Rolex радње као показатељ развијености luxury тржишта
Присуство званичне Rolex радње у некој држави не представља само комерцијалну чињеницу, већ и симбол економске зрелости, куповне моћи и међународног статуса. Rolex је један од ретких луксузних брендова који има изузетно рестриктивну мрежу продаје – не улази на свако тржиште и не отвара радње тамо где не постоји дугорочна економска логика.
Балкан: ко има, а ко нема Rolex
На простору Балкана, готово све државе које се сматрају регионалним економским или туристичким центрима имају бар једну званичну Rolex радњу.
Једини изузеци су:
- Северна Македонија
- Босна и Херцеговина
Ове две државе су једине на Балкану без званичног Rolex дилера, што није случајност.
Зашто Македонија и БиХ немају Rolex радње?
Разлози нису културни, већ искључиво економски:
- мања концентрација купаца са високом куповном моћи
- ограничено luxury тржиште
- мањи број високоплатних туриста
- слабија позиција у регионалним трговачким токовима
Rolex не отвара радње „из престижa по себи“, већ тамо где постоји континуирана потражња за сатoвима од 7.000–20.000 € и више.
Европа: ни развијеност није увек довољна
Занимљиво је да чак ни у Европи не постоји потпуна покривеност Rolex радњама.
Rolex нема званичне радње у:
- све три балтичке државе:
- Литванија
- Летонија
- Естонија
- А такође и у Белорусији и Молдавији
Иако су балтичке земље чланице ЕУ, њихова тржишта су:
- мала по броју становника
- са ограниченим luxury сегментом
Белорусија и Молдавија, с друге стране, имају и економска и политичка ограничења која их чине неатрактивним за ултра-луксузне брендове.
Москва као екстреман пример концентрације престижа
С друге стране спектра налази се Москва, која је годинама имала око 12 званичних Rolex радњи, што је:
Овај податак јасно показује како Rolex посматра тржишта:
- не по броју држава
- не по географији
- већ по концентрацији капитала и купаца
Један град са изузетно богатом клијентелом може бити значајнији од више средње развијених држава заједно.
