Rola - slika sa pričom, slikara Anri Žerve

[Nina]

Kada je 1878. godine Anri Žerve poslao svoju novu sliku žiriju pariskog Salona, ona je odbijena i vraćena mu uz objašnjenje da je za tako eminentnu instituciju isuviše nemoralna. Nakon toga Žerve je svoje delo izložio u jednoj privatnoj galeriji, a kontroverza koja je pratila ovu sliku učinila ju je veoma popularnom – novine su pisale o skandalu koji je izazvala, a čitav Pariz želeo je da je vidi i sopstvenim okom proceni da li je i u kojoj meri slikar prekoračio granicu društvenih normi. Tako je slika pod imenom Rola donela svom autoru popularnost veću od one koju bi mu omogućilo izlaganje na Salonu.

Rola nije ime devojke na slici vec je prezime čoveka koji je na slici prikazan pored prozora dok sa tužnim izrazom lica posmatra svoju ljubavnicu, poslednji put.
No, devojka mirno spava (na jastuku rasuta joj kosa plava) i ne sluti da će je dan koji sviće odvojiti od njenog ljubavnika zauvek.

Alfred de Mize, književnik, bibliotekar i dramski pisac najpoznatiji je po autobiografskom romanu Ispovest deteta veka iz 1836. godine u kojem je izneo intimna sećanja na aferu sa spisateljicom Žorž Sand. Osim ove ljubavne priče ostao je upamćen i kao kicoš, raspinik i boem, česti posetilac javnih kuća.Mizeova pesma Rola napisana 1833. godine. Njen glavni junak, Žak Rola, bivši je bogataš na ivici bankrota. Autobiografski elementi mogu se primetiti i ovde – zbog raspusnog života nasleđeno bogatstvo polako nestaje, a Rola, ne znajući kako da se izbori sa nedaćama, odlučuje da sebi prekrati život. Poslednju noć provodi u zagrljaju prostituke Mari da bi u zoru ispio otrov.

Ostali elementi priče su tu – luksuzan apartman uređen u stilu Luja XVI, usnula lepotica nesvesna unutrašnje drame njenog ljubavnika, izgužvani čaršavi i odeća razbacana po podu. I upravo je ta odeća koštala Žervea izlaganja na Salonu. Jer, 1878. godine, kada je slika nastala, pariski Salon za sobom je imao dugu istoriju prikazivanja nagih ženskih tela. Mnogobrojne Venere i ostale mitološke i biblijske lepotice defilovale su Salonima ne izazivajući skandale. Čak je i slika prostitutke bila, ako ne rado prihvaćena, onda barem tolerisana predstava.

Zapravo, Žerve se usudio da svoju sliku predloži žiriju upravo zato što je čuo da će iste godine Eduar Mane na Salon poslati svoju Nanu. Problematiku slike objasnio je drugi umetnik, Edgar Dega, koji je ispravno primetio da prefinjenu parisku publiku ne vređa nagota devojke, već njena odeća – bela haljina, razvezan crveni korset i skinut nakit, razbacani po stolicama i podu. Žerve je na taj način prikazao ne samo nagu ženu, već ženu koja svoju odeću skida voljno, sa razlogom, a svima je bilo jasno da je taj razlog – novac.Velika popularnost Role pratila je Anrija Žervea tokom života, da bi početkom 20. veka interesovanje za sliku i njenog autora opalo. Iz privatne kolekcije stigla je 1926. godine u vlasništvo Muzeja Luksemburg u Parizu, a od 2010. je deo kolekcije Muzeja Orsej, gde se i danas nalazi. (piše: MoonQueen)