gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
U Srbiji su mališani ozbiljno pogođeni siromaštvom, kao na primer u Jablaničkom okrugu, gde je u šest opština svako treće dete neuhranjeno, a roditelji sve siromašniji, upozoravaju lekari i Centri za socijalni rad.
Neuhranjenost se najlakše uočava kod dece predškolskog uzrasta, kod kojih se putem redovnih sistematskih pregleda prati rast i težina, a roditelji, koji se, uglavnom, stide svog siromaštva, imaju, po pravilu, spremljenu priču za lekare.
„Razne su tu priče – da dete super jede, a malokrvno je, ili da uporno tvrde da jede ono što bi trebalo da jede, ili da neće nikako da jede“, kaže za DW Ana Bulajić Mavrić, pedijatar Dečijeg dispanzera u Leskovcu.
Broj onih koji žive od socijalne pomoći sve veći!
Broj korisnika socijalne pomoći sa mesečnim primanjima od šest do 10 hiljada dinara, povećao se sa 1400 na 1700, a direktorka Centra za socijalni rad u Leskovcu Snežana Milojković procenjuje da je broj onih koji se nalaze ispod praga siromaštva 20 puta veći, te da se ponosni južnjaci stide da priznaju svoje stanje.
„Onih takozvanih nevidljivih ima mnogo više. Daleko je veća brojka onih kojima je ispod dostojanstva da se obrate Centru za socijalnu pomoć, a i te kako im je potrebna. To su najčešće ljudi koji su poslednjih godina i poslednji meseci ostali bez posla“, analizira Milojkovićeva
Dragana Vukajlović i Gorica Mitrović su samohrane majke i za hranu im od socijalne pomoći preostane nešto više od hiljadu dinara.
„Vrlo retko kupujem meso, voće i povrće i kada kupim, to je uglavnom za moje dete. Ja sam se odrekla svega... Za nju, a za mene šta ostane, ali nikada ne ostane“, jadaju se ove majke.
Niti rade, niti primaju socijalnu pomoć
Mirjana Živković i njen suprug ne rade i ne primaju socijalnu pomoć, a svoje devojčice hrane onim što su jele njihove prabake.
„Volim kada mi mama namaže mast na hleb“. „Ja volim kada mi mama napravi poparu“, pričaju devojčice o svojim omiljenim jelima.
Dvadesetogodišnja Marija je student Tehnološkog fakulteta. Njeni roditelji su pre pet meseci ostali bez posla.
„Poslednje voće koje sam pojela bila je jabuka, a ukrala sam je iz komšijskog dvorišta“, iskrena je Marija.
U 11, od 13 opština na jugu Srbije ne postoji industrijska proizvodnja, a broj nezaposlenih je u prvih šest meseci uvećan za 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4659325,00.html
Nažalost,čini mi se da pored političara imamo i problem druge prirode,a to je da ne umemo da radimo i sami sebi stvorimo uslove za život.Industrija je uništena a potomci bivših poljoprivrednika koji su postali proleteri su zaboravili da su nekada živeli od bašte,voćnjaka,kokošaka i pilića.
Neuhranjenost se najlakše uočava kod dece predškolskog uzrasta, kod kojih se putem redovnih sistematskih pregleda prati rast i težina, a roditelji, koji se, uglavnom, stide svog siromaštva, imaju, po pravilu, spremljenu priču za lekare.
„Razne su tu priče – da dete super jede, a malokrvno je, ili da uporno tvrde da jede ono što bi trebalo da jede, ili da neće nikako da jede“, kaže za DW Ana Bulajić Mavrić, pedijatar Dečijeg dispanzera u Leskovcu.
Broj onih koji žive od socijalne pomoći sve veći!
Broj korisnika socijalne pomoći sa mesečnim primanjima od šest do 10 hiljada dinara, povećao se sa 1400 na 1700, a direktorka Centra za socijalni rad u Leskovcu Snežana Milojković procenjuje da je broj onih koji se nalaze ispod praga siromaštva 20 puta veći, te da se ponosni južnjaci stide da priznaju svoje stanje.
„Onih takozvanih nevidljivih ima mnogo više. Daleko je veća brojka onih kojima je ispod dostojanstva da se obrate Centru za socijalnu pomoć, a i te kako im je potrebna. To su najčešće ljudi koji su poslednjih godina i poslednji meseci ostali bez posla“, analizira Milojkovićeva
Dragana Vukajlović i Gorica Mitrović su samohrane majke i za hranu im od socijalne pomoći preostane nešto više od hiljadu dinara.
„Vrlo retko kupujem meso, voće i povrće i kada kupim, to je uglavnom za moje dete. Ja sam se odrekla svega... Za nju, a za mene šta ostane, ali nikada ne ostane“, jadaju se ove majke.
Niti rade, niti primaju socijalnu pomoć
Mirjana Živković i njen suprug ne rade i ne primaju socijalnu pomoć, a svoje devojčice hrane onim što su jele njihove prabake.
„Volim kada mi mama namaže mast na hleb“. „Ja volim kada mi mama napravi poparu“, pričaju devojčice o svojim omiljenim jelima.
Dvadesetogodišnja Marija je student Tehnološkog fakulteta. Njeni roditelji su pre pet meseci ostali bez posla.
„Poslednje voće koje sam pojela bila je jabuka, a ukrala sam je iz komšijskog dvorišta“, iskrena je Marija.
U 11, od 13 opština na jugu Srbije ne postoji industrijska proizvodnja, a broj nezaposlenih je u prvih šest meseci uvećan za 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4659325,00.html
Nažalost,čini mi se da pored političara imamo i problem druge prirode,a to je da ne umemo da radimo i sami sebi stvorimo uslove za život.Industrija je uništena a potomci bivših poljoprivrednika koji su postali proleteri su zaboravili da su nekada živeli od bašte,voćnjaka,kokošaka i pilića.
