Roditelj: Učitelji su odgovorni za dečje znanje Učitelj: Možemo tako, ali

Програмира.

Verovatno...usmerava, utice, programira...to je odnos dva ziva bica u najsnaznijoj emotivnoj vezi.
Jedno bice je nejako i krhko. Drugo je programirano (ponovo programirano, genetski i svakako) da pazi prvo bice.

Deca su deo svoje porodice, okoline, kulturnog momenta. Bas niko nije ostrvo. I svako dete zasluzuje da dobije priliku za nezno vaspitanje.

Svi ti uticaji oblikuju dete pa makar roditelji drzali flastere na ustima.
Na roditelju, na ljudima iz okruzenja je izbor - hocemo li biti pozitivan primer, hocemo li detetu pomoci da zivi bogatijim zivotom...ili cemo se izgovoriti da ne zelimo da programiramo jer nam je lakse da platimo.

Ja tako vidim stvari.
Ocena je nebitna. Mogu kazati i da su osnovna i srednja skola daleko manje vazne nego sto se misli. Profesori imaju potpuno pogresnu percepciju jer ta ocena ne znaci mnogo u buducem zivotu. Ako znaci uopste. Dete ce svakog ucitelja i nastavnika prevazici i otici dalje. Vrata skole se zatvaraju sa malom ili velikom maturom i taj ucenicki zivot ne treba previse komplikovati i od njega praviti stres.

Celina se posmatra, da li je dete stabilno, koliko je radoznalo, koliko je pazljivo, koliko ojacano ide kroz zivot.

Istina je da se ne uci zbog ocene niti se uci "zbog sebe" sa ciljem diplome. Ucimo stalno da bi nam zivot bio lepsi, ispunjeniji, pitomiji, da ne budemo vise uplaseni, sami ili zadrti nego sto moramo.
Ocene su kockica u mozaiku, lepo je ako ostanu profesori u finom secanju, jos lepse je ako ostane miris mamine kose u nosu jer nam je citala svake veceri. Uspomene su tu da nam pomognu kada padnemo.

Tako ja to vidim.
 
Тешко да ти мене можеш да оцењујеш.
А сада да се вратимо на логичке супротности из твојег поста:
Дете МОРА да научи и да понови пред наставником оно што пише у књизи да би добило прелазну оцену, а мишљење може да задржи за себе и да га понавља код куће.
Може и да каже евентуално шта мисли, али опет мора да понови напамет садржину текста из књиге.
Опет се своди на оно што сам већ једном написао, а то је да систем одређује истину, у зависности од својих потреба и политике, а да је све друго небитно.
Па наравно да систем одређује „истину” тј. школски план и програм. Ко би други? Тако је откако је школе, у свим земљама свијета. Лош систем се може и промијенити, али и тада ће неки нови систем опет одредити све то.
Но, да се вратимо на дијете које „мисли другачије”. Шта би ти? Да не учи из уџбеника? Да не зна ни шта у уџбенику пише, али да зна да то што пише није истина? Тако се могу одгојити само они који, рецимо, никад нису згазили на кошаркашки паркет, али увијек боље од сваког тренера знају ко је морао играти, а ко никако није смио и сл.
 
Историја је увек иста. Њу будућност не може да промени.

Мења се градиво. Мења се оно што се емитује и објављује. Свака власт има своју "истину" коју намеће. Како се промени власт, тако се промени уџбеник.

Да,

А шта ћеш ти да учиниш по том питању??
 
Verovatno...usmerava, utice, programira...to je odnos dva ziva bica u najsnaznijoj emotivnoj vezi.
Jedno bice je nejako i krhko. Drugo je programirano (ponovo programirano, genetski i svakako) da pazi prvo bice.

Deca su deo svoje porodice, okoline, kulturnog momenta. Bas niko nije ostrvo. I svako dete zasluzuje da dobije priliku za nezno vaspitanje.

Svi ti uticaji oblikuju dete pa makar roditelji drzali flastere na ustima.
Na roditelju, na ljudima iz okruzenja je izbor - hocemo li biti pozitivan primer, hocemo li detetu pomoci da zivi bogatijim zivotom...ili cemo se izgovoriti da ne zelimo da programiramo jer nam je lakse da platimo.

Ja tako vidim stvari.
Ocena je nebitna. Mogu kazati i da su osnovna i srednja skola daleko manje vazne nego sto se misli. Profesori imaju potpuno pogresnu percepciju jer ta ocena ne znaci mnogo u buducem zivotu. Ako znaci uopste. Dete ce svakog ucitelja i nastavnika prevazici i otici dalje. Vrata skole se zatvaraju sa malom ili velikom maturom i taj ucenicki zivot ne treba previse komplikovati i od njega praviti stres.

Celina se posmatra, da li je dete stabilno, koliko je radoznalo, koliko je pazljivo, koliko ojacano ide kroz zivot.

Istina je da se ne uci zbog ocene niti se uci "zbog sebe" sa ciljem diplome. Ucimo stalno da bi nam zivot bio lepsi, ispunjeniji, pitomiji, da ne budemo vise uplaseni, sami ili zadrti nego sto moramo.
Ocene su kockica u mozaiku, lepo je ako ostanu profesori u finom secanju, jos lepse je ako ostane miris mamine kose u nosu jer nam je citala svake veceri. Uspomene su tu da nam pomognu kada padnemo.

Tako ja to vidim.
Ако оцена није битна, зашто постоји? Зашто се оцењују ученици и зашто се праве ранг листе за упису у средњу школу, а касније на факултет? Ако је нешто небитно, онда је то без даљег утицаја на поступак, али ипак није тако.
 
inace ni prisustvo casu ne bi trebalo biti obaveza.ako si tu kad je pismeni ili za usmeni ispit - dobices ocenu.

ako nisi bices neocenjen i neces proci razred.posebno u srednjoj
То ти је доказ чему служи школа. Систему није битно да ли неко зна или не зна. Битно им је да неко буде присутан.

На већини часова деца ништа не науче. Иду кућама, траже помоћ родитеља или приватних наставника. Школа даје задатке које деца не могу сама да реше, а неко од најјачих примера су израда разних објеката или макета.
 
Па наравно да систем одређује „истину” тј. школски план и програм. Ко би други? Тако је откако је школе, у свим земљама свијета. Лош систем се може и промијенити, али и тада ће неки нови систем опет одредити све то.
Но, да се вратимо на дијете које „мисли другачије”. Шта би ти? Да не учи из уџбеника? Да не зна ни шта у уџбенику пише, али да зна да то што пише није истина? Тако се могу одгојити само они који, рецимо, никад нису згазили на кошаркашки паркет, али увијек боље од сваког тренера знају ко је морао играти, а ко никако није смио и сл.
Ти који тако причају о кошарци су управо они који су ишли у школу и читали и понављали. Конкретно, знам за пример где је човек, који је читао књиге о спорту, говорио другима како треба да се шутира у кошарци на кош. Такав је и овај форум - људи говоре о стварима које нису доживели и којима нису сведочили.

Постоје уџбеници који су неупотребљиви, на свим нивоима образовања. Постоје предмети где наставник/професор јавно каже да га не занима званичан уџбеник, него тера ученике или студенте да записују у свеску његове мисли и реченице. Ко то не ради, не може да добије прелазну оцену.

Сада видим да постоје оно који нису ногом крочили у школу, али о њој све знају.
 
То ти је доказ чему служи школа. Систему није битно да ли неко зна или не зна. Битно им је да неко буде присутан.

На већини часова деца ништа не науче. Иду кућама, траже помоћ родитеља или приватних наставника. Школа даје задатке које деца не могу сама да реше, а неко од најјачих примера су израда разних објеката или макета.
i umesto da se menja nabolje redovno se menja nagore

ima tema sa predlozenim izmena u skolstvu - sasvim suprotno onome sto treba dovesti

dokaz nekadasnjeg a toliko hvaljenog skolstva je i taj da ti hvaljeni pametnjakovici

ne mogu da shvate koji su koraci sada potrebni

uostalom , koraci slicnih pametnjakovica su i doveli do sadasnje situacije
 
Ти који тако причају о кошарци су управо они који су ишли у школу и читали и понављали. Конкретно, знам за пример где је човек, који је читао књиге о спорту, говорио другима како треба да се шутира у кошарци на кош. Такав је и овај форум - људи говоре о стварима које нису доживели и којима нису сведочили.

Постоје уџбеници који су неупотребљиви, на свим нивоима образовања. Постоје предмети где наставник/професор јавно каже да га не занима званичан уџбеник, него тера ученике или студенте да записују у свеску његове мисли и реченице. Ко то не ради, не може да добије прелазну оцену.

Сада видим да постоје оно који нису ногом крочили у школу, али о њој све знају.
O tim stvarima ti govore prosvetni radnici, za očekivati je da jesu doživeli . Da, postoje neupotrebljivi udžbenici, da , postoje profesori koji traže samo svoje skritpe, udžbenike, ali možeš li da prihvatiš činjenicu da postoje dobri profesori, dobri udžbenici, ili ćeš iz svog iskustva, subjektivno da ubeđuješ, nas da je obrazovanje nepotrebno .
 
i umesto da se menja nabolje redovno se menja nagore

ima tema sa predlozenim izmena u skolstvu - sasvim suprotno onome sto treba dovesti

dokaz nekadasnjeg a toliko hvaljenog skolstva je i taj da ti hvaljeni pametnjakovici

ne mogu da shvate koji su koraci sada potrebni

uostalom , koraci slicnih pametnjakovica su i doveli do sadasnje situacije
Те измене на боље некоме не одговарају, не само у школи, већ и у другим системима.

Овако је лакше. Родитељ или приватни професор се бави они чиме би требало да се бави образовни кадар током наставе. Школа очекује од родитеља да шаље спремну децу. Никако да схвате да морају да створе услове за развој и образовање.
 
O tim stvarima ti govore prosvetni radnici, za očekivati je da jesu doživeli . Da, postoje neupotrebljivi udžbenici, da , postoje profesori koji traže samo svoje skritpe, udžbenike, ali možeš li da prihvatiš činjenicu da postoje dobri profesori, dobri udžbenici, ili ćeš iz svog iskustva, subjektivno da ubeđuješ, nas da je obrazovanje nepotrebno .
Да, постоје добри уџбеници, али исто тако постоји неколико уџбеника из истог предмета, што је ирационално. Исто тако, постоје и професори који кажу да не признају уџбеник, већ да мора да се записује само оно што они диктирају. Ако професор не примењује књигу, зашто би неко други морао ишта да чита? Поред тога, постоји и више збирки задатака за исти предмет.

Да, образовање је потребно, али оно што се предаје у школама и оно што школа представља, није право образовање. То што је неко прошао кроз школу или факултет, не значи да је образован. Постоји велики број људи који има дипломе, не само приватних, већ и државних факултета, а да не знају ништа или да не могу ништа да примене. Шта су они? Да ли су образовани или су нешто друго?

Када већ говоримо о уџбеницима и градиву, баш сам причао са једним својим пријатељом, који ми је рекао да су они у школи учили нешто што ми нисмо. Иста генерација, исто годиште. Како је то могуће, ако је систем за све исти? Иста држава, исто све, али не и исто градиво.
 
Да, постоје добри уџбеници, али исто тако постоји неколико уџбеника из истог предмета, што је ирационално. Исто тако, постоје и професори који кажу да не признају уџбеник, већ да мора да се записује само оно што они диктирају. Ако професор не примењује књигу, зашто би неко други морао ишта да чита? Поред тога, постоји и више збирки задатака за исти предмет.

Да, образовање је потребно, али оно што се предаје у школама и оно што школа представља, није право образовање. То што је неко прошао кроз школу или факултет, не значи да је образован. Постоји велики број људи који има дипломе, не само приватних, већ и државних факултета, а да не знају ништа или да не могу ништа да примене. Шта су они? Да ли су образовани или су нешто друго?

Када већ говоримо о уџбеницима и градиву, баш сам причао са једним својим пријатељом, који ми је рекао да су они у школи учили нешто што ми нисмо. Иста генерација, исто годиште. Како је то могуће, ако је систем за све исти? Иста држава, исто све, али не и исто градиво.
Ne znam koliko puta treba da ponovim , da ima loših profesora i loših udžbenika ali ti uporno generalizuješ , kao argumente mi postavljaš izjave, rekao mi jedan prijatelj. Malo neozbiljno pristupaš , razumem ja tvoje mišljenje da nam obrazovanje nije dobro u svim segmentima . Tvoje rešenje bi bilo da ukinemo škole, profesore ?
 
Ne znam koliko puta treba da ponovim , da ima loših profesora i loših udžbenika ali ti uporno generalizuješ , kao argumente mi postavljaš izjave, rekao mi jedan prijatelj. Malo neozbiljno pristupaš , razumem ja tvoje mišljenje da nam obrazovanje nije dobro u svim segmentima . Tvoje rešenje bi bilo da ukinemo škole, profesore ?
"А шта би ти? Да не идеш у школу"? Знао сам да ће неко пре или касније ово да напише.

Ја не очекујем од тебе да разумеш, нити да ме подржиш. Као што си већ написала у свом потпису "Mnogima bi se svideo, da se nisi trudio svideti se svima ".

И опет, за крај да поновим, све што сам писао овде, заснива се углавном на непосредном искуству. То што сам ја одрасла особна, не значи да ја немам додира са школом.
 
Да, постоје добри уџбеници, али исто тако постоји неколико уџбеника из истог предмета, што је ирационално.
Није уопште ирационално. Конкуренција треба да изнедри боље уџбенике. То је бар златно правило које генерално важи за све појаве у друштву. Сасвим је рационално, а друга је ствар зашто код нас то не функционише.


Исто тако, постоје и професори који кажу да не признају уџбеник, већ да мора да се записује само оно што они диктирају.
Нисам чуо да је игде случај да мора да се записује оно што професор прича, а да не сме да се учи из књиге. Нико те не спречава да научиш целу књигу и да добијеш 5. Обично деца сама записују предавања професора, јер је то онај део градива из књиге, на који он очигледно ставља акценат и што ће вероватно да их пита.

Ако професор не примењује књигу, зашто би неко други морао ишта да чита? Поред тога, постоји и више збирки задатака за исти предмет.
Професор сигурно примењује књигу, а то што не зуахетва да сви уче из књиге је вероватно зато што је књига преобимна. Обично се ученицима препоручи уџбеник, али генерално за оцену 2 или 3 није ти неопходно да је имаш.


Да, образовање је потребно, али оно што се предаје у школама и оно што школа представља, није право образовање. То што је неко прошао кроз школу или факултет, не значи да је образован. Постоји велики број људи који има дипломе, не само приватних, већ и државних факултета, а да не знају ништа или да не могу ништа да примене. Шта су они? Да ли су образовани или су нешто друго?
То што се људи провлаче кроз тај систем не значи да он не ради оно шта треба тамо где му је допуштено. Ово је сад као да си рекао да антибиотик не помаже против инфекције, а све потенцираш примере људи који одбијају да га приме. Наравно да код њих неће радити.

Да, они су образовани. Вероватно недовољно. Има и доста људи који су промашили професије. Има и доста људи који су психички лабилни и не могу да раде свој посао или су физички спречени да га раде пуним капацитетом. Итд...


Када већ говоримо о уџбеницима и градиву, баш сам причао са једним својим пријатељом, који ми је рекао да су они у школи учили нешто што ми нисмо. Иста генерација, исто годиште. Како је то могуће, ако је систем за све исти? Иста држава, исто све, али не и исто градиво.
Добро бре, па ни кад се возиш истим аутобусом сваки дан, не иде истим путем. Некад возач одабере леву траку, некад десну, некад стане па пропусти неке пешаке, негде не....

И чему сва ова питања, све ово нема никакве везе са темом. Ово је нека расправа која може да дође на дневни ред тек када систем профункционише. Онда можеш да се жалиш на то да систем не производи кадрове каке би требало и да је лоше осмишљен. Докле год је систем саботиран, онда не можеш приговарати систему на непродуктивности.
 
Ако оцена није битна, зашто постоји? Зашто се оцењују ученици и зашто се праве ранг листе за упису у средњу школу, а касније на факултет? Ако је нешто небитно, онда је то без даљег утицаја на поступак, али ипак није тако.

Nisam kazala da je ocena nebitna vec da je ocena posledica vaspitanja i karaktera samog deteta. Odnosno, koliko je to dete naucilo da radi i koliko je voljno da radi.

Ocena se uvek moze popraviti (ili pokvariti), nekim profesorima cemo uvek biti manje ili vise simpaticni, ali dete koje je stabilno ne zavisi toliko od konkretne ocene i konkretnog nastavnika.
 
"А шта би ти? Да не идеш у школу"? Знао сам да ће неко пре или касније ово да напише.

Ја не очекујем од тебе да разумеш, нити да ме подржиш. Као што си већ написала у свом потпису "Mnogima bi se svideo, da se nisi trudio svideti se svima ".

И опет, за крај да поновим, све што сам писао овде, заснива се углавном на непосредном искуству. То што сам ја одрасла особна, не значи да ја немам додира са школом.
Ovo kao da sam ja rekla : to što sam ja učiteljica, ne znači da ne mogu da operišem slepo crevo jer sam imala dodira sa bolnicom.
 
Нисам чуо да је игде случај да мора да се записује оно што професор прича, а да не сме да се учи из књиге. Нико те не спречава да научиш целу књигу и да добијеш 5. Обично деца сама записују предавања професора, јер је то онај део градива из књиге, на који он очигледно ставља акценат и што ће вероватно да их пита.
Ево, сад чујеш од мене. Ја сам се сусретао са професорима који нису признавали званичне уџбенике у средњој школи и даље на вишим степенима образовања, него су тражили од својих ученика да записују у свеску шта они говоре и то је било једино меродавно на испитима, односно на контролном или приликом одговарања. Човек/жена говори и не понавља то што је рекао. Књига која се штампа и продаје не вреди. Само оно што је он рекао.

Већ сам написао неколико пута, а поновићу и опет да ја пишем на основу личног искуства, а не на основу непроверених гласина.
Професор сигурно примењује књигу, а то што не зуахетва да сви уче из књиге је вероватно зато што је књига преобимна. Обично се ученицима препоручи уџбеник, али генерално за оцену 2 или 3 није ти неопходно да је имаш.
Књига није преобимна. То што је он говорио на часу или на предавању, према обиму није ништа мање од саме књиге. Чак је и теже радити тако јер ако пропустиш један час или једно предавање, имаш проблем. Немаш одакле да учиш то, већ мораш да тражиш некога ко је био присутан да препишеш од њега или да ти он издиктира. Критеријум код таквих предавача није никада био низак, већ су држали неки свој ниво и захтевали су да се зна доста.
Добро бре, па ни кад се возиш истим аутобусом сваки дан, не иде истим путем. Некад возач одабере леву траку, некад десну, некад стане па пропусти неке пешаке, негде не....

И чему сва ова питања, све ово нема никакве везе са темом. Ово је нека расправа која може да дође на дневни ред тек када систем профункционише. Онда можеш да се жалиш на то да систем не производи кадрове каке би требало и да је лоше осмишљен. Докле год је систем саботиран, онда не можеш приговарати систему на непродуктивности.
Ово поређење је неупотребљиво.
 
Ево, сад чујеш од мене. Ја сам се сусретао са професорима који нису признавали званичне уџбенике у средњој школи и даље на вишим степенима образовања, него су тражили од својих ученика да записују у свеску шта они говоре и то је било једино меродавно на испитима, односно на контролном или приликом одговарања. Човек/жена говори и не понавља то што је рекао. Књига која се штампа и продаје не вреди. Само оно што је он рекао.
Никад нисам чуо за тако нешто, нити доживео.

Већ сам написао неколико пута, а поновићу и опет да ја пишем на основу личног искуства, а не на основу непроверених гласина.
Врло необично искуство, које није правило у образовању и због чега га не треба узимати као основу за неку даљу расправу. Колико мислиш да је процената таквих наставника који не признају књигу из свог предмета?

Књига није преобимна. То што је он говорио на часу или на предавању, према обиму није ништа мање од саме књиге. Чак је и теже радити тако јер ако пропустиш један час или једно предавање, имаш проблем. Немаш одакле да учиш то, већ мораш да тражиш некога ко је био присутан да препишеш од њега или да ти он издиктира. Критеријум код таквих предавача није никада био низак, већ су држали неки свој ниво и захтевали су да се зна доста.
Увек је било скрипти од претходне године да се ископирају, и то се радило зато што тако имаш доста мање да учиш...
 
Poslednja izmena:
Никад нисам чуо за тако нешто, нити доживео.


Врло необично искуство, које није правило у образовању и због чега га не треба узимати као основу за неку даљу расправу. Колико мислиш да је процената таквих наставника који не признају књигу из свог предмета?


Увек је било скрипти од претходне године да се ископирају, и то се радило зато што тако имаш доста мање да учиш...

Није необично, било је таквих професора који су предавали "Класичну школу", без обзира на оборе државног, самоуправног социјализма за данас не знам, али верујем и да у овом распалом Цивилном Друштву има таквих...

Слобода је у одговорности..." и обрнуто...
 
Није необично, било је таквих професора који су предавали "Класичну школу", без обзира на оборе државног, самоуправног социјализма за данас не знам, али верујем и да у овом распалом Цивилном Друштву има таквих...

Слобода је у одговорности..." и обрнуто...
Bilo je, možda u 19. veku . Skorijih primera nije bilo ili ja ne znam za njih .
 
Увек је било скрипти од претходне године да се ископирају, и то се радило зато што тако имаш доста мање да учиш...
Одакле скрипте у средњој школи? Ниси прочитао детаљно шта сам написао.

Умало да заборавим, а то је да сам се са оваквима сусретао и у основној школи. И тамо су постојали људи, који нису желели и нису хтели да примењују уџбеник, већ су предавали на основу онога што они сматрају да је тачно и истинито.

Могу исто да потврдим да сам имао предаваче који нису признавали званичне формуле, већ су сами одређивали како ће да се спроводи прорачун, иако уџбеник каже другачије.
 
Одакле скрипте у средњој школи? Ниси прочитао детаљно шта сам написао.

Умало да заборавим, а то је да сам се са оваквима сусретао и у основној школи. И тамо су постојали људи, који нису желели и нису хтели да примењују уџбеник, већ су предавали на основу онога што они сматрају да је тачно и истинито.

Могу исто да потврдим да сам имао предаваче који нису признавали званичне формуле, већ су сами одређивали како ће да се спроводи прорачун, иако уџбеник каже другачије.

Никад се нисам срео за живота са тако нечим. Углавном је била обрнута ситуација, инсистирало се да имаш званичну књигу.
 

Back
Top