Ne znam da li si procitala ceo tekst, ali u jednom delu vesti pise da ni sudija nije video fotke pre izricanja mere o odvajanju dece od roditelja.
Sve ostalo si sasvim dobro primetila. Nisam bas dobro upucena u poslovne kodekse u americkim firmama, ali sklona sam verovanju da je sigurno naznaceno u nekim pravilnicima da se sluzbeni racunari ne smeju upotrebljavati u privatne svrhe. Po tom osnovu bi optuzba ovih roditelja bila sasvim drugacija i realna. Ovde to nije slucaj jer se zloupotreba sluzbenog racunara ni ne razmatra kao krivica, vec se za otkaz navodi neki sasvim drugi razlog koji nije cak ni u vezi sa nadjenim fotkama.
Problem koji je specifican za u ovakve slucajeve je taj sto ako zakonodavac pogresi, zrtva nije samo jedna osoba nego citava porodica i u celoj zavrzlami, najvise trpe deca i sve to ostavlja trajne posledice koje nijedna kasnija pravda ne moze izleciti.
Po mom misljenju, to je jos gore nego da nekog lika npr. nevinog optuze na dozivotnu robiju zbog ubistva koje nije pocinio. Taj lik ce u krajnjoj liniji kad tad da ili izadje zbog dobrog vladanja ili da istera pravdu, a onda ce za njim ostati samo jedan propali deo zivota za koji ce verovatno dobiti neku simbolicnu nadoknadu.
Za razliku od takvog lika, ovde roditelji mogu biti trajno liseni roditeljstva bez ikakve mogucnosti da dokazu istinu, deca podlezu sugestivnim ispitivanjima i vremenom pocnu maglovito da se secaju detinjstva dok na kraju mogu poverovati samo u ''namestenu istinu'' (to je uglavnom slucaj kad su u pitanju mladja deca, ovi klinci verovatno nece zaboraviti ceo tok dogadjaja bar do svog punoletstva).
Dalje, deca koja su akteri cele afere su pod uzasnim stresom i psihickim trzavicama i kad se bude dokazalo da su roditelji nevini (ako se bude dokazalo), niko vise nece moci da ispravi ono sto se desilo njihovoj psihi.
Najgori ucinak ovakvih afera je uticaj na shiru populaciju dece i roditelja. E o tome sam vec pisala u postu o medijskom rabljenju straha kao sredstva manipulacije.
Razmišljala sam o tvojoj temi prevashodno kao roditelj.
Majka sam dva sina, sada već odrasla. U albumu sa fotoigrafijama imam, možda, po jednu njihovu fotografiju dok se, kao bebe, kupaju u kadi. Nisam smatrala da je neophodno ovekovečiti svaki trenutak njihovih golih guza ... i mislim da bi njima danas bilo neprijatno da takve fotke postoje. Sigurna sam da fotografije svoje dece (ni gole, a kamoli gole) nikada ne bih postavila negde gde postoji rizik da će biti zloupotrebljene. Mislim da je to, u slučaju porodice Nastić, ključan problem. Slike nisu pronađene na netu, ali su deca dovedena u opasnost (što se možda može podvesti pod "zanemarivanje").
Devedesetih su se u trafici u Knez Mihailovoj prodavale razgledice sa motivom gole dece. Po mom tadašnjem mišljenju - prilično neadekvatne, neukusne, sa sumnjivim porukama. Oko tog kioska skupljali su se svakojaki tipovi i piljili u izložene razglednice. Hoću reći, bilo je pedofila svuda i uvek, onih koji samo bulje u slike dece (obavezno sa rukama u džepovima), onih koji se motaju oko škole i nude bombone, pa i onih koji ne prezaju od konkretnijih "akcija" ... ali skoro niko nije shvatao da slika golog, malog deteta na razglednici može da podstakne nečiju bolesnu maštu. U današnje vreme se o tome više govori. U eri uznapredovale tehnologije rizik je čak i veći - što bi svaki roditelj trebalo da zna, naročito roditelj koji radi na računaru.
Pokušala sam da izguglam nešto o slučaju porodice Nastić na stranim (posebno američkim) sajtovima, ali ništa nisam pronašla.
Kada je reč o pogrešno primenjenom zakonu na nedužne porodice, ili neprimenjivanju zakona na počinioce - i u jednom i u drugom slučaju najveće žrtve su uvek deca. Ili će postati žrtve sistema, ili ostati žrtve zlostavljača.
Slutim da će ovaj slučaj ipak imati hepiend, jer nije utvrđeno zlostavljanje.
[/B]
