- Poruka
- 428
Robert Burns (1759-1796) bio je nacionalni pesnik skotske, koji je pisao na skotskom dijalektu.Poznat je po ljubavnim pesmama i buntovnistvu koje je bilo usmereno ka ortodoksnom moralu i religiji.Smatra se pionirom romantizma.Burns je dobio nesto formalnog obrazovanja kod raznih ucitelja, a povremeno i od drugih ljudi, pa je povrsno znao nešto francuskog, a i latinski je znao pomalo.Procitao je vecinu dela znacajnih engleskih pisaca 18 veka.Skotsku knjizevnost je poznavao samo preko narodnih pesama i prica koje je cuo kao dete.Ponosan, nemiran i ambiciozan, Robert je dio svog detinstva radio teske poslove na farmi.Nakon oceve smrti on je zakupio farmu Mossgiel na koju je preselio porodicu. Tu je bio u sukobu sa ekstremnim kalvinistima i imao svoju prvu ljubavnu aferu sa sluskinjom Elizabeth Paton, koja mu je rodila dete.
Između 1784-1785 Burns se uz rad na farmi, intenzivno bavio i pesnistvom.Iako je citavo vreme pisao poeziju, i to iz vlastitog zadovoljstva i da zabavi prijatelje, Burns je i dalje ostao nemiran i nezadovoljan, pa je stekao glas opasnog buntovnika protiv verske ortodoksije. Presudna godina u njegovom zivotu bila je 1786, kad se zaljubio u Jean Armour, a njen otac ga je odbio kao prosca. Burns se tad domislio da će naterati njenog oca da pristane ako Jean napravi dete. Usput se onako povredjen i besan spetljao sa drugom devojkom koja je ubrzo umrla, u medjuvremenu je i Jean rodila blizance.No to nije bio kraj njegovim nevoljama, jer mu je i farma vrlo lose poslovala..
Usred tog kosmara, u kojem je u jednom trenutku pomislio da mu je najbolje da se iseli, Burns je odlucio objaviti svoju zbirku pesama Poems. Ona je objavljena 1786 godine na skotskom dijalektu i bila vrlo uspesna.
Zbirka iz Kilmarnocka bila je izvanredna mesavina, od citavog niza vrhunskih skotskih pesama; The Twa Dogs, Scotch Drink, The Holy Fair, An Address to the Deil, The Death and Dying Words of Poor Maillie, To a Mouse, To a Louse... Burns je objavio i svoja brojna pisma u stihovima upucena prijateljima.Pored toga u njoj su i sest tmurnih istorijskih poema na engleskom, od kojih It Was Upon a Lammas Night, pretskazuje njegovu pesnicku velicinu, uz pesme The Cotter’s Saturday Night i To a Mountain Daisy.
Jedina poema koju je napisao bila je - Tam o’Shanter pesma u osmercu, bazirana na narodnoj legendi, u kojoj je jos jednom pokazao snagu svog poetskog genija.
Gotovo citav svoj zivot Burns se dopisivao sa brojnim licnostima iz sveta knjizevnosti ali i iz ostalih sfera, i to bez imalo inferiornosti, iako su mnogi od njih bili znatno iznad njega na drustvenoj lestvici. Njemu to nije smetalo, jer bio bio je briljantan mislioc i odlican pisac, pa je mogao komunicirati sa bilo kojom drustvenom grupom.Poslednje godine zivota proveo je vrlo produktivno, uz svoj redovni cinovnicki posao povremeno bi objavio pokoju pesmu.Snazno je na njega uticala Francuska revolucija o kojoj je nepromisljeno govorio sa simpatijama, sto je za ondasnje britansko drustvo bilo veleizdaja. pa je zbog tog gotovo izgubio posao. Od sramotnog otpustanja spasila ga je reputacija savesnog radnika uz ugled i pesničku slavu koju je stekao.
Tvoj sam(Robert Burns)
Tvoj sam sasvim, mila moja,
Ja pripadam tebi samo
Svakim kutkom srca svoga,
Svakom mišlju neprestano.
Srce moje napaćeno
Ti na svoje grudi stavi
Tu da kuca, tu se smiri
Od očaja u ljubavi.
Te rumene usne skloni
Što od vrele gore strasti,
Taj ljubavni pogled makni,
Il' ću mrtav od njeg' pasti.
Šta je život bez ljubavi?
U večnoj noći sveo cvet;
Ljubav – to je sunčan dan
Što radošću puni svet.
Između 1784-1785 Burns se uz rad na farmi, intenzivno bavio i pesnistvom.Iako je citavo vreme pisao poeziju, i to iz vlastitog zadovoljstva i da zabavi prijatelje, Burns je i dalje ostao nemiran i nezadovoljan, pa je stekao glas opasnog buntovnika protiv verske ortodoksije. Presudna godina u njegovom zivotu bila je 1786, kad se zaljubio u Jean Armour, a njen otac ga je odbio kao prosca. Burns se tad domislio da će naterati njenog oca da pristane ako Jean napravi dete. Usput se onako povredjen i besan spetljao sa drugom devojkom koja je ubrzo umrla, u medjuvremenu je i Jean rodila blizance.No to nije bio kraj njegovim nevoljama, jer mu je i farma vrlo lose poslovala..
Usred tog kosmara, u kojem je u jednom trenutku pomislio da mu je najbolje da se iseli, Burns je odlucio objaviti svoju zbirku pesama Poems. Ona je objavljena 1786 godine na skotskom dijalektu i bila vrlo uspesna.
Zbirka iz Kilmarnocka bila je izvanredna mesavina, od citavog niza vrhunskih skotskih pesama; The Twa Dogs, Scotch Drink, The Holy Fair, An Address to the Deil, The Death and Dying Words of Poor Maillie, To a Mouse, To a Louse... Burns je objavio i svoja brojna pisma u stihovima upucena prijateljima.Pored toga u njoj su i sest tmurnih istorijskih poema na engleskom, od kojih It Was Upon a Lammas Night, pretskazuje njegovu pesnicku velicinu, uz pesme The Cotter’s Saturday Night i To a Mountain Daisy.
Jedina poema koju je napisao bila je - Tam o’Shanter pesma u osmercu, bazirana na narodnoj legendi, u kojoj je jos jednom pokazao snagu svog poetskog genija.
Gotovo citav svoj zivot Burns se dopisivao sa brojnim licnostima iz sveta knjizevnosti ali i iz ostalih sfera, i to bez imalo inferiornosti, iako su mnogi od njih bili znatno iznad njega na drustvenoj lestvici. Njemu to nije smetalo, jer bio bio je briljantan mislioc i odlican pisac, pa je mogao komunicirati sa bilo kojom drustvenom grupom.Poslednje godine zivota proveo je vrlo produktivno, uz svoj redovni cinovnicki posao povremeno bi objavio pokoju pesmu.Snazno je na njega uticala Francuska revolucija o kojoj je nepromisljeno govorio sa simpatijama, sto je za ondasnje britansko drustvo bilo veleizdaja. pa je zbog tog gotovo izgubio posao. Od sramotnog otpustanja spasila ga je reputacija savesnog radnika uz ugled i pesničku slavu koju je stekao.
Tvoj sam(Robert Burns)
Tvoj sam sasvim, mila moja,
Ja pripadam tebi samo
Svakim kutkom srca svoga,
Svakom mišlju neprestano.
Srce moje napaćeno
Ti na svoje grudi stavi
Tu da kuca, tu se smiri
Od očaja u ljubavi.
Te rumene usne skloni
Što od vrele gore strasti,
Taj ljubavni pogled makni,
Il' ću mrtav od njeg' pasti.
Šta je život bez ljubavi?
U večnoj noći sveo cvet;
Ljubav – to je sunčan dan
Što radošću puni svet.
