- Poruka
- 362.100
Samo pet odsto građana Srbije ne traži informacije o zdravstvenim temama od „doktora Gugla“, po čemu smo rekorderi u Evropi. Međutim, sve više raste i broj onih koji
se za uspostavljanje dijagnoze obrate ChatGPT-iju. Gost Jutarnjeg programa, Ljubiša Bojić, stručnjak u oblasti veštačke inteligencije, upozorio je da algoritam veštačke inteligencije, iako daje smislene odgovore, ne razume šta ga pitamo, što može biti veoma opasno kada je zdravlje u pitanju.
Kada su naučnici počeli da razvijaju generičke modele veštačke inteligencije mislili su da mogu da isprogramiraju kompjuter kako treba da razmišlja,
Međutim, kasnije se ustanovilo da su neuronske mreže bolji pristup, odnosno da se u algoritme iskopira način kako funkcioniše ljudski mozak.
Problem je u tome što algoritam u stvari ne razume i što je u pitanju jedna velika simulacija, iako dobijamo odgovore koji su mnogo bolje izrečeni
nego što bi doktor mogao da nam kaže. Što može da bude veoma opasno, napominje stručnjak za veštačku inteligenciju.
Doktor Igor Pantić naglašava značaj veštačke inteligencije u pogledu analize signala iz oblasti radiologije, patologije i fundamentalne eksperimentalne medicine
u cilju naučno-istaživačkog rada.
Generativni modeli imaju u osnovi veliko znanje, ponekad i veće nego stručnjaci iz neke oblasti, ali problem je što nemaju iskustvo rada sa pacijentima, ističe doktor.
Drugi problem je što kada im postavimo pitanje, uglavnom to pitanje nije adekvatno i potpuno.
Prema podacima, Gugl svakog minuta dobije oko 70 hiljada pitanja u vezi sa bolestima, simptomima, zdravljem, pregledima, lekovima, odnosno više od milijardu dnevno.
Doktor Momčilo Jakovljević smatra da je najveći problem što je veliki broj ljudi zdravstveno neprosvećen i što pomoć traže od Gugla, a ne od doktora.
Takođe, dodaje dr Jakovljević, nove tehnologije su od velike pomoći i potrebno je oslanjati se na njihovu pomoć, ali najpre ih treba proveriti u praksi.
Važan segment jeste i problem što se ljudi često konsultuju oko upotrebe lekova. Jedno istraživanje tokom kojeg se sa ChatGPT-om razgovaralo o lekovima i načinu njihovog korišćenja, veštačka inteligencija je dala zadovoljavajući odgovor na samo 10 od 39 postavljenih pitanja. Što se tiče ostalih 29 pitanja, odgovori ili nisu imali nikakve veze sa upitom ili su bili nepotpuni ili potpuno netačni.
„Suviše daleko ćemo da odemo ukoliko veštačka inteligencija na osnovu podataka koje dobija od poluobrazovanog, obrazovanog ili neobrazovanog čoveka
bude propisivala lekove. Neko će izgubiti glavu. Vrlo je diskutabilno pričati o tome“, naglašava dr Momčilo Jakovljević.
Doktor Pantić dodaje da veštačka inteligencija može da dâ ponekad i zadovoljavajući odgovor, ali samo ukoliko je pitanje postavljeno na adekvatan način
i ukoliko dobije dovoljno ulaznih podataka. Međutim, taj koji postavlja pitanja uglavnom je laik i nema dovoljno medicinskog znanja.
Veštačka inteligencija ne može biti krajnji donosilac odluke u smislu dijagnoze. Odgovornost će, bar u doglednom periodu, još uvek biti na lekaru specijalisti
Doktor Pantić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu upozorava da moramo biti svesni svog ograničenog medicinskog znanja i uvek konsultovati lekara
koji će da nam pojasni simptome. Moramo biti oprezni i imati u vidu da od generativnih modela, kao i od Gugla ili Vikipedije, možemo dobiti pogrešan ili neodgovarajući odgovor. Peuzeto sa RTS
