И ова неусаглашеност политичке снаге у скупштини града и избора између једина два кандидата за градоначелника такође није неочекивана, напротив. За млађаног Драшка су гласали не само неки симпатизери партија блиских СНСД-у него и неки сами симпатизери СНСД-а.
Разлога је више. Ту је наравно на локалу нагомилано незадовољство због много чега, од комуналних проблема до грађевинских пројеката против већинске воље становника града, и грађани ће ту кривца увијек наћи у позицији градоначелника. Небитно колико он заиста има кривице.
И тога ће бити увијек. Но има још разлога. Радојичић се национално изјашњава као Црногорац, то у овој дејтонској долини плача коју неки БиХ зову, због специфичности устава може бити корисно "за српску ствар", но у дилеми између Србина и Црногорца, како је то примијетио Данијел Симић у приложеном тексту, Бањолучани ће се приклонити Србину, посебно што се Игор, за разлику од млађаног Драшка, нити једном није огласио поводом дешавања у Црној Гори ове године, бирачи су то итекако примијетили, и неће бити благонаклони према таквој пасивности.
Када би мјерили по интелектуалном капацитету, образовању и способностима, то је омјер шаховског интера и строгог пацера, у корист Игора, но у политици, посебно када треба приволити свјетину, важе друга правила, Игор је бивши социјалиста (да ли бивши) и "умјерена струја" у СНСД-у, није тај који се експонира и који ће популистичком острашћеном реториком угађати свјетини, напротив, конформиста који увијек пази да не блебне коју због чега ће му неко замјерити, на другој страни мали Драшко је водио агресивну кампању, грлат у скупштини (на страну што је 90% тога испразна реторика која најчешће и нема везе са темом о којој се збори, али ко те пита, важна је представа), тако да је Игор дјеловао анемично, баш анемично.
И ту је једини реалан епилог на изборима онај који се и десио.
, само што баш сва јавност није упозната са детаљима.
