Režija života

[Borac za prava zivotinja]

Борац, још не чух у чему је разлика између среће и задовољства...?

Таиса, ни пун фрижидер не вреди ништа без гладних уста

Zadovoljstvo kao čulna kategorija.
Sreća kao duhovna.

 

[Sentinel wolf]

Аха, сад се разумемо....

 

[Taisa]

Таиса, ни пун фрижидер не вреди ништа без гладних уста

Tačno, pošto je to sasvim normalno da čovek ne mora da jede.

 

[Sentinel wolf]

Не знам какве то везе има са нормалношћу, која је чисто субјективни појам... а одговор на то питање ћеш добити у питању - да ли је сасвим нормално да човек мора да летује на Малдивима (или било којем месту чија цена пута+ смештаја превазилази одређену суму)?

 

[Taisa]

Не знам какве то везе има са нормалношћу, која је чисто субјективни појам... а одговор на то питање ћеш добити у питању - да ли је сасвим нормално да човек мора да летује на Малдивима (или било којем месту чија цена пута+ смештаја превазилази одређену суму)?

Čovek bre mora da jede, a da putuje na Maldive ne mora.

 

[Hellen]

Не знам какве то везе има са нормалношћу, која је чисто субјективни појам... а одговор на то питање ћеш добити у питању - да ли је сасвим нормално да човек мора да летује на Малдивима (или било којем месту чија цена пута+ смештаја превазилази одређену суму)?

Претпостављам да је хтела да пита може ли човек бити срећан ако није испунио основне потребе?
Да ли могу бити духовно срећни људи који умиру од глади, рецимо?

 

[Sentinel wolf]

Čovek bre mora da jede, a da putuje na Maldive ne mora.

Ништа се не мора, само све има своје последице :wink:

Значи по теби је срећа испуњавање обавеза?

Хелен, умро од старости, удара грома, саобраћајке или глади, свеједно умиреш... битно је оно до тог тренутка

 

[Hellen]

Не мислим да буквално ТОГ ТРЕНУТКА умиреш, него да живиш у таквој ситуацији да хронично гладујеш, да једва преживљаваш са количином хране коју имаш...
О каквој духовној срећи може да размишља човек коме је једина мисао преко целог дана да дође до трунчице хране?

Значи по теби је срећа испуњавање обавеза?

Храна није ОБАВЕЗА, она је потреба без које не можемо да функционишемо...

 

[Sentinel wolf]

О каквој духовној срећи може да размишља човек коме је једина мисао преко целог дана да дође до трунчице хране?

Управо се тад највише и развија дух... мислиш ли да су хришћански или хиндуистички испосници ето онако безвезе гладовали? ;-)

Онај ко по цео дан размишља шта ће и како да једе не може ни да доживи духовну, а камоли срећу...

Храна није ОБАВЕЗА, она је потреба без које не можемо да функционишемо...

Потреба ствара обавезу... да редовно уносиш храну ;-)

 

[Hellen]

Управо се тад највише и развија дух... мислиш ли да су хришћански или хиндуистички испосници ето онако безвезе гладовали?

Не разумемо се. Ја не говорим о људима који су СВОЈОМ ВОЉОМ одлучили да смање уношење хране. Говорим о људима који ГЛАДУЈУ, који желе да једу а немају могућности за то.

(Руси у Лењинграду за време опсаде, људи у концентрационим логорима, црнци у Африци, бескућници и сиромашни широм света....)

Никакве духовне надградње нема тамо где су ти одузети основни материјални услови за живот: топлота, сан, храна...

 

[Hellen]

Уосталом, Маслов то боље објашњава:
http://66.102.9.104/search?q=cache:...+maslov+potrebe&hl=sr&ct=clnk&cd=1&lr=lang_sr

 

[Sentinel wolf]

Говорим о људима који ГЛАДУЈУ, који желе да једу а немају могућности за то.

Добро, и шта ћемо сад с њима?

Питала си "да ли могу бити духовно срећни људи који умиру од глади, рецимо?"... наравно да могу, јер материја нема везе с духом... то су бабе и жабе...

Никакве духовне надградње нема тамо где су ти одузети основни материјални услови за живот: топлота, сан, храна...

Па видиш, један Буда је управо одбацио материјалне услове, тачније смањио их на минимум, да би доживео духовно пробуђење...

Кад би мало проучила живот духовних величина овога света, видела би да су сви до једног били материјално сиромашни, што им ни најмање није сметало да постану духовно врло богати, чак штавише, материја само помрачује ум и искварује срце, константно их "уљуљкавајући" и успављујући, а притом и "навлачећи", тако да увек теже што више ка њој, а све то скривајући им значење ствари од погледа, онаквих какве заиста јесу...

А што се тиче модерне психологије, шта рећи... све је то лепо описано и објашњено, у њој, али увек јој измиче суштина...

 

[Elle]

Добро, и шта ћемо сад с њима?

Питала си "да ли могу бити духовно срећни људи који умиру од глади, рецимо?"... наравно да могу, јер материја нема везе с духом... то су бабе и жабе...

Itekako ima, dokle god je taj duh u telu, a opstanak tog tela zavisi od materije a ne isključivo od duha.
Tebi je lako punog stomaka da sediš i kucaš o nevezanosti materije i duha, a koliko su "duhovno srećni" ljudi koji umiru od gladi - najbolje da pitaš njih.

Па видиш, један Буда је управо одбацио материјалне услове, тачније смањио их на минимум, да би доживео духовно пробуђење...

Кад би мало проучила живот духовних величина овога света, видела би да су сви до једног били материјално сиромашни, што им ни најмање није сметало да постану духовно врло богати, чак штавише, материја само помрачује ум и искварује срце, константно их "уљуљкавајући" и успављујући, а притом и "навлачећи", тако да увек теже што више ка њој, а све то скривајући им значење ствари од погледа, онаквих какве заиста јесу...

А што се тиче модерне психологије, шта рећи... све је то лепо описано и објашњено, у њој, али увек јој измиче суштина...

Helen je objasnila već razliku između nečega što je sopstveni izbor, s jedne strane, i nečega što to nije. Ja se slažem s njom pa sam zato i prokomentarisala.

Nema ničeg duhovnog u nemaštini koja povrh svega nije nečiji izbor. Može biti, ali nije po definiciji.

 

[Borac za prava zivotinja]

A da li su siti (ili bogati) ljudi obavezno i srećni?

 

[Elle]

Ne, naravno. :wink:

 

[Taisa]

Претпостављам да је хтела да пита може ли човек бити срећан ако није испунио основне потребе?
Да ли могу бити духовно срећни људи који умиру од глади, рецимо?

Mislim da i Maldivi i mercedes bez punog frižidera ne vrede ništa.

Ma htela sam da se našalim, jer bih inače upotrebila izraz hrana, a ne "PUN FRIŽIDER".
Bila sam ogladnela dok sam kucala, pa sam tako gladna svakako odabrala frižider, a i kada ne postim , volim baš da pojedem.

Što se podvizavanja tiče, postoje razni načini da ljudi, ali posebni, postanu duhovno očišćeni, recimo podvig stajanja na molitvi i noću i danju, klečanja na kamenu (Sv.Serafim Sarovski), čestice tog kamena ili izvor koji se tu nalazi isceljuju vernike, podvig ćutanja, povlačenja u isposnice (gde žive potpuno sami) i sl.
Oni jesu duhovno srećni, ali to su posebni darovi zajedno sa ličnim trudom.
Međutim, "um je srčan, al je telo slabo". Dakle hrana je stvorena da bi čovek jeo, tako da ne možemo reći da je baš dobro da neko ko nema hranu, ne jede.
Odluka da ne jedeš u cilju podviga je SLOBODNA ODLUKA, a ne nametnuta.

 

[Tuzni_patak]

Samopoštovanje i osećaj vrednosti gladnog čoveka, izgleda nikad niste pomislili na to...

Tako se malo misli o tome u Srbiji danas....

U logoru , u borbi , čovek je onakav kakav jeste, bori se kako zna , i vredi i sebi i onima oko sebe....

A sit čovek koga zapišavaju jeste sit , ali nekako gladan u stomaku....

Ljude poštuju po načinu na koji se pozicioniraju u nekoj situaciji, a u Srbiji danas to je tako malo bitno .....
Poštuju se po poziciji koju zauzimaju , te je ova prepirka besmislena...svako će opisati svoju okolinu , viziju okoline i dokle mu baca pogled....

A filozofija i ono što pokušavate ovde da zaključite kroz filozofski neki pristup ne opisuje mesto, poziciju , već razmišljanje i odnose preko mesta i pozicija kao situacija....ne kroz gramažu obroka....
A čini mi se da se totalistima prišunjala ideja da dokažu da će glad učiniti sve od čoveka....

A hoće li klanjanje i puzanje pred nekim da bi dobio parče hleba promeniti nešto....
Hoće samo ako se čovek prikloni i slomi u sebi, inače to je samo jedna situacija "može ti se spolja , al nećeš unutra gade".....

Ovo nema veze sa mojim stavom nego eto neki ljudi i tako razmišljaju , pa možda pomogne u ovom frižiderisanju....

 

[Sentinel wolf]

Itekako ima, dokle god je taj duh u telu, a opstanak tog tela zavisi od materije a ne isključivo od duha.

Ти не схваташ гледање продуховљених људи на ствар... опстанак тела је малтене небитан, дух који је схватио да је одвојен од тела живи и даље... ;-)

Tebi je lako punog stomaka da sediš i kucaš o nevezanosti materije i duha, a koliko su "duhovno srećni" ljudi koji umiru od gladi - najbolje da pitaš njih.

Откуд ти знаш у ком је стању мој стомак?

Знам ја и гомилу људи који су "материјално срећни", а умиру гладни духа, тотално несвесни... мислиш ли да су у нешто бољем положају од ових првих? ;-)

Helen je objasnila već razliku između nečega što je sopstveni izbor, s jedne strane, i nečega što to nije. Ja se slažem s njom pa sam zato i prokomentarisala.

Nema ničeg duhovnog u nemaštini koja povrh svega nije nečiji izbor. Može biti, ali nije po definiciji.

Ма схватам ја и тебе и Хелен савршено... само ми није јасно какве везе то има са темом, и овим о чему ја причам... ;-)

Слажем се делимично с патком ;-)

Mislim da i Maldivi i mercedes bez punog frižidera ne vrede ništa.

Мислим да Малдиви и Мерцедес не вреде ништа, ни са фрижидером, ни без њега

Мислим да ни фрижидер од 5000 евра, рецимо (онај са провидним вратима) не вреди ништа, ако је празан... Али мислим да је фрижидер са једним тањиром хране, уколико је човек гладан, непроцењив... и то је цела моја поента

Dakle hrana je stvorena da bi čovek jeo, tako da ne možemo reći da je baš dobro da neko ko nema hranu, ne jede.

Ја нисам ни рекао да не треба јести, већ само да та храна нема везе са духовним животом... духовност се и базира на чињеници диференције и независности од тела...