Решење за српско тржиште некретнина

Alter_Ego_

Stara legenda
Poruka
96.696
Дакле, колега Гимини каже ово



Рекли сте
колико у Србији има празних некретнина?




Gemini је рекао​

Према подацима из последњег Пописа становништва, домаћинстава и станова (2022), који су обрађени и објављени током 2023. и 2024. године, Србија има изненађујуће велик број празниx некретнина.

Бројке су прилично фрапантне:

1. Укупан број напуштених и привремено ненастањених станова​

Према званичним подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у Србији постоји око 123.000 напуштених станова и преко 500.000 привремено ненастањених станова.

  • Напуштени станови: То су објекти у којима се нико не појављује годинама, који су често оронули и у којима је прекинута свака активност.
  • Привремено ненастањени станови: Овде спадају некретнине које су функционалне, али у њима нико не живи за стално. Ту се убрајају:
    • Станови који се издају (а често нису пријављени).
    • Станови које наши људи из дијаспоре чувају за одмор или старост.
    • Некретнине које служе искључиво за "чување капитала" (купљене као инвестиција).
    • Викендице које су категорисане као станови.


Цена некретнина у Београду је као у Дубаију, а Срби су далеко већа сиротиња од становника Дубаија. И финансијска и морална и културна сиротиња.

Па, опет, у Србији има много празних некретнина, али цена некретнина и даље расте и расте као луда.

Дакле, станови и куће празни (не само по забаченим селима, него у сред великих градова) а цене отишле у небеса. Па док се људи муче да себи обезбеде кров над главом, свуда око њих празни станови. Породица купи за огромне паре кроз вишевековни кредит себи неки станчић у новој згради, а пола те зграде са празним становима (који људима служе као инвестиција, а не место за становање).

Иако има превише станова, понуда станова није велика, јер празни нису на тржишту.

Више пута сам на форуму писао о порезу на квадрате

https://forum.krstarica.com/threads...ljackala-na-desetine-hiljada-gradjana.912133/

Углавном сам (и то баш од сиротиње која не би ни плаћала те порезе) дочекиван на нож (фигуративно), јер хоћу да опорезујем нешто што је "њихово".

Пореска политика не служи само да се убирају порези за државу (држава зарађује од ПДВ и акциза, не од пореза на имовину), већ и да се грађани упуте на одређено понашање. Како Србија има огроман број некретнина на мали број становника, те некретнине би требало поштено расподелити, али не тако што ће некоме да се узме и да заслужном или незаслужном грађанину, већ да се органски, тржишно дође до прерасподеле некретнина.

Када би држава решила да вишак стамбеног простора по породици додатно опорезује, сви они власници вишка некретнина би решили да продају своје некретнине. Стављањем већег броја некретнина на тржиште цене некретнина би почеле да падају, а они којима некретнине требају би коначно имали и већи избор некретнина + за мање пара би могли себи да обезбеде некретнину. Они који имају мању, могли би да се уселе у већу.

Сам предлог је горе на линку ка поруци са друге теме (ако неког занима начин опорезивања).

А сам порез би сваке године на вишак стамбеног простора био све већи и већи

Нпр.
2027. 4 % од вредности некретнине
2028. 5 %
2029 7 %
2030 9 % и тако даље (проценат вадим из рукава, може да буде већи или мањи, у зависности од процене кретања тржишта некретнина). Вероватно и већи од ових процената које сам навео.

Онда би власници празних станова, да не плаћају порезе на празно, кренули да продају своје некретнине, па би
1. цена некретнина пала
2. бескућници би се скућили
3. Понуда би била већа па би свако себи нашао одговарајућу некретнину, бољу него сада у ограниченом тржишту
4. они који продају некретнине, новац би уложили у паметније ствари (бизнис, С&П 500 и сл), чиме би се и привреда развијала а и тржиште капитала


Једини проблем би био што људи много гледају америчке филмове па би се бунили "моја имовина је светињаааааа!!!!"

Светиња Манастир Василија Острошког, а не вишак некретнина,

"ааааа....плаћам кирију држави што живим у свом стану...ааааа".

па не би се порез плаћао за некренину за живот, већ за вишак некретнина (нпр. станови по новим зградама у БГ који годинама стоје празни).

У року од пар година би се средила ситуација са некретнинама у Србији.

Порез би зависио не од квадратуре, већ од вредности некретнине, тако да се не би ни опорезивале сеоске куће или куће у викенд насељима или би то било минимално.
 
Дакле, колега Гимини каже ово



Рекли сте
колико у Србији има празних некретнина?




Gemini је рекао​

Према подацима из последњег Пописа становништва, домаћинстава и станова (2022), који су обрађени и објављени током 2023. и 2024. године, Србија има изненађујуће велик број празниx некретнина.

Бројке су прилично фрапантне:

1. Укупан број напуштених и привремено ненастањених станова​

Према званичним подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у Србији постоји око 123.000 напуштених станова и преко 500.000 привремено ненастањених станова.

  • Напуштени станови: То су објекти у којима се нико не појављује годинама, који су често оронули и у којима је прекинута свака активност.
  • Привремено ненастањени станови: Овде спадају некретнине које су функционалне, али у њима нико не живи за стално. Ту се убрајају:
    • Станови који се издају (а често нису пријављени).
    • Станови које наши људи из дијаспоре чувају за одмор или старост.
    • Некретнине које служе искључиво за "чување капитала" (купљене као инвестиција).
    • Викендице које су категорисане као станови.


Цена некретнина у Београду је као у Дубаију, а Срби су далеко већа сиротиња од становника Дубаија. И финансијска и морална и културна сиротиња.

Па, опет, у Србији има много празних некретнина, али цена некретнина и даље расте и расте као луда.

Дакле, станови и куће празни (не само по забаченим селима, него у сред великих градова) а цене отишле у небеса. Па док се људи муче да себи обезбеде кров над главом, свуда око њих празни станови. Породица купи за огромне паре кроз вишевековни кредит себи неки станчић у новој згради, а пола те зграде са празним становима (који људима служе као инвестиција, а не место за становање).

Иако има превише станова, понуда станова није велика, јер празни нису на тржишту.

Више пута сам на форуму писао о порезу на квадрате

https://forum.krstarica.com/threads...ljackala-na-desetine-hiljada-gradjana.912133/

Углавном сам (и то баш од сиротиње која не би ни плаћала те порезе) дочекиван на нож (фигуративно), јер хоћу да опорезујем нешто што је "њихово".

Пореска политика не служи само да се убирају порези за државу (држава зарађује од ПДВ и акциза, не од пореза на имовину), већ и да се грађани упуте на одређено понашање. Како Србија има огроман број некретнина на мали број становника, те некретнине би требало поштено расподелити, али не тако што ће некоме да се узме и да заслужном или незаслужном грађанину, већ да се органски, тржишно дође до прерасподеле некретнина.

Када би држава решила да вишак стамбеног простора по породици додатно опорезује, сви они власници вишка некретнина би решили да продају своје некретнине. Стављањем већег броја некретнина на тржиште цене некретнина би почеле да падају, а они којима некретнине требају би коначно имали и већи избор некретнина + за мање пара би могли себи да обезбеде некретнину. Они који имају мању, могли би да се уселе у већу.

Сам предлог је горе на линку ка поруци са друге теме (ако неког занима начин опорезивања).

А сам порез би сваке године на вишак стамбеног простора био све већи и већи

Нпр.
2027. 4 % од вредности некретнине
2028. 5 %
2029 7 %
2030 9 % и тако даље (проценат вадим из рукава, може да буде већи или мањи, у зависности од процене кретања тржишта некретнина). Вероватно и већи од ових процената које сам навео.

Онда би власници празних станова, да не плаћају порезе на празно, кренули да продају своје некретнине, па би
1. цена некретнина пала
2. бескућници би се скућили
3. Понуда би била већа па би свако себи нашао одговарајућу некретнину, бољу него сада у ограниченом тржишту
4. они који продају некретнине, новац би уложили у паметније ствари (бизнис, С&П 500 и сл), чиме би се и привреда развијала а и тржиште капитала


Једини проблем би био што људи много гледају америчке филмове па би се бунили "моја имовина је светињаааааа!!!!"

Светиња Манастир Василија Острошког, а не вишак некретнина,

"ааааа....плаћам кирију држави што живим у свом стану...ааааа".

па не би се порез плаћао за некренину за живот, већ за вишак некретнина (нпр. станови по новим зградама у БГ који годинама стоје празни).

У року од пар година би се средила ситуација са некретнинама у Србији.

Порез би зависио не од квадратуре, већ од вредности некретнине, тако да се не би ни опорезивале сеоске куће или куће у викенд насељима или би то било минимално.
i onda prepolovis potraznju stanova, otpuste se masovno gradjevinski radnici padne promet u svim granama industrije povezanim za gradnju....

a sta tebi smetaju prazni stanovi?
 
Дакле, колега Гимини каже ово



Рекли сте
колико у Србији има празних некретнина?




Gemini је рекао​

Према подацима из последњег Пописа становништва, домаћинстава и станова (2022), који су обрађени и објављени током 2023. и 2024. године, Србија има изненађујуће велик број празниx некретнина.

Бројке су прилично фрапантне:

1. Укупан број напуштених и привремено ненастањених станова​

Према званичним подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у Србији постоји око 123.000 напуштених станова и преко 500.000 привремено ненастањених станова.

  • Напуштени станови: То су објекти у којима се нико не појављује годинама, који су често оронули и у којима је прекинута свака активност.
  • Привремено ненастањени станови:Овде спадају некретнине које су функционалне, али у њима нико не живи за стално. Ту се убрајају:
    • Станови који се издају (а често нису пријављени).
    • Станови које наши људи из дијаспоре чувају за одмор или старост.
    • Некретнине које служе искључиво за "чување капитала" (купљене као инвестиција).
    • Викендице које су категорисане као станови.


Цена некретнина у Београду је као у Дубаију, а Срби су далеко већа сиротиња од становника Дубаија. И финансијска и морална и културна сиротиња.

Па, опет, у Србији има много празних некретнина, али цена некретнина и даље расте и расте као луда.

Дакле, станови и куће празни (не само по забаченим селима, него у сред великих градова) а цене отишле у небеса. Па док се људи муче да себи обезбеде кров над главом, свуда око њих празни станови. Породица купи за огромне паре кроз вишевековни кредит себи неки станчић у новој згради, а пола те зграде са празним становима (који људима служе као инвестиција, а не место за становање).

Иако има превише станова, понуда станова није велика, јер празни нису на тржишту.

Више пута сам на форуму писао о порезу на квадрате

https://forum.krstarica.com/threads...ljackala-na-desetine-hiljada-gradjana.912133/

Углавном сам (и то баш од сиротиње која не би ни плаћала те порезе) дочекиван на нож (фигуративно), јер хоћу да опорезујем нешто што је "њихово".

Пореска политика не служи само да се убирају порези за државу (држава зарађује од ПДВ и акциза, не од пореза на имовину), већ и да се грађани упуте на одређено понашање. Како Србија има огроман број некретнина на мали број становника, те некретнине би требало поштено расподелити, али не тако што ће некоме да се узме и да заслужном или незаслужном грађанину, већ да се органски, тржишно дође до прерасподеле некретнина.

Када би држава решила да вишак стамбеног простора по породици додатно опорезује, сви они власници вишка некретнина би решили да продају своје некретнине. Стављањем већег броја некретнина на тржиште цене некретнина би почеле да падају, а они којима некретнине требају би коначно имали и већи избор некретнина + за мање пара би могли себи да обезбеде некретнину. Они који имају мању, могли би да се уселе у већу.

Сам предлог је горе на линку ка поруци са друге теме (ако неког занима начин опорезивања).

А сам порез би сваке године на вишак стамбеног простора био све већи и већи

Нпр.
2027. 4 % од вредности некретнине
2028. 5 %
2029 7 %
2030 9 % и тако даље (проценат вадим из рукава, може да буде већи или мањи, у зависности од процене кретања тржишта некретнина). Вероватно и већи од ових процената које сам навео.

Онда би власници празних станова, да не плаћају порезе на празно, кренули да продају своје некретнине, па би
1. цена некретнина пала
2. бескућници би се скућили
3. Понуда би била већа па би свако себи нашао одговарајућу некретнину, бољу него сада у ограниченом тржишту
4. они који продају некретнине, новац би уложили у паметније ствари (бизнис, С&П 500 и сл), чиме би се и привреда развијала а и тржиште капитала


Једини проблем би био што људи много гледају америчке филмове па би се бунили "моја имовина је светињаааааа!!!!"

Светиња Манастир Василија Острошког, а не вишак некретнина,

"ааааа....плаћам кирију држави што живим у свом стану...ааааа".

па не би се порез плаћао за некренину за живот, већ за вишак некретнина (нпр. станови по новим зградама у БГ који годинама стоје празни).

У року од пар година би се средила ситуација са некретнинама у Србији.

Порез би зависио не од квадратуре, већ од вредности некретнине, тако да се не би ни опорезивале сеоске куће или куће у викенд насељима или би то било минимално.
Problem nekretnina je problem lošeg monetarnog sistema. Pošto novac nije ono što bi trebalo da bude sredstvo za pohranu vrednosti , bankarske fiat valute gube vrednost na godišnjem nivou. Prosečno, realna inflacija iznosi oko 8%, To znači da ljudi ne mogu da sačuvaju viskove koje su zaradili i štede u fiat valutama jer fiat valute gube vrednost

Stanovi imaju ono što se naziva monetarna premija.Monetarna premija je sposobnost nekog dobra da obavi funkcije novca , iznad njegove osnovne funkcionalnosti.Ljudi koriste stanove kao novac, odnosno kao sredstvo za čuvanje vrednosti, jer znaju da će cena pratiti inflaciju. Ne kupuju stanove da bi živeli u njima, već da bi sačuvali svoj novac i zaštitili se od gubitka vrednosti fiat valuta.Kad bismo imali dobar monetarni sistem koji obavlja sve funkcije novca, a posebno najvažniju da bude sredstvo za čuvanje vrednosti niko ne bi kupovao stanove kao štednju. Ljudi bi mogli da štede i čuvaju vrednost svog novca bez potrebe da traže alternativna sredstva,Rešenje za bolji novčani sistem već je smišljeno samo treba da proučimo rad ekonomiste Saifedeana Ammousa.Ljudi bi u tom monetranoom sistemu kupovali stanove samo da bi živeli u njima, a ne da bi ih koristili kao štedni račun ili sredstvo za čuvanje vrednosti.To znači da bi kad stanovi izgube monetarnu premiju, njihova cena bi drastično pala
 
i onda prepolovis potraznju stanova, otpuste se masovno gradjevinski radnici padne promet u svim granama industrije povezanim za gradnju....

a sta tebi smetaju prazni stanovi?

Порез би се полако увећавао годинама, не би се пресекло одједном.

Сметају ми празни станови јер је цена некретнина као у Дубаију.

Грађевински радници ће наћи друге послове. Нпр. реновирање некретнина (замисли кад људи крену д акупују половне некрентине, колико ће ту бити посла за реновирање). А неки нека се доквалификују за програмера.

Да вештачки градимо само да би радила индустрија везана за грађевинарство?

Као Кина што прави градове духова?
 
Porez na nekretnine je čist lopovluk naročito ako u njemu ljudi žive.


Ако у њему људи не живе, онда је порез одличан начин да људи у њима почну да живе, тако што би се власник натерао да прода вишак некрентина, а новац уложи у нешто паметно, а не цреп и циглу.

На линку је јасно описано да би породице биле ослобођене пореза до одређеног имовинског цензуса.
 
Још једна додатна ствар,

овде се кука деценијама како подстанари нису заштићени и д ане постоји евиденција подстанара.


Ако би се овај систем увео (са линка...кликните на линк),

онда би свако ко се пријави да је закуподавац стана добио ослобођење од дела пореза,

тако да би се први пут у историји људи добровољно натерали да пријављују подстанаре.
 
U raspaloj srbiji je nekretnina jedino dobro uložen novac

Да, зато што је распала. А кад би се новац улагао у нормалне ствари, престала би да буде распала.

Бизнис, инвестиције, пензиони приватни фондови, инвестициони фондови, банке. Процветала би привреда да је не заробљавамо у цреп и циглу.
 
То је чист комунизам унутар капиталистичког система. Друга таква ствар поред пореза је и штампање новца. У капитализму ринташ као коњ, под стресом си да нешто стекнеш, трпиш капиталисте и онда ти то отме држава, комунизам је такође отимање али барем немаш толики економски стрес и живиш опуштеније, што је и битније. Све док постоје државе закон понуде и потражње у државама неће скроз постојати и та прича око закона понуде и потражње ће бити лажна, капитализам је систем где држава смешта новац и разна добра само одабранима.
 
Bas je u danasnjem broju Danasa moj nekadasnji profesor Zoran Stojiljkovic u svom autorskom tekstu izmedju ostalog lepo primetio i ovu problematku:
Branu narastanju nejednakosti čine i uvođenje reda u tržište nekretnina na koje se praktično svelo tržište kapitala, uključujući i mere poput poreza na prazne stanove, kojima se aktivira njihova ponuda i time smanjuju cene izdavanja, ali i izgradnje.
Inace, mislim da je dobro resenje bio pokusaj iz 2000. da se krene sa programom masovne stanogradnje po 10.000 stanova godisnje za sve mlade bracne parove pod povoljnim uslovima. Time bi se znatno pomoglo u resavanju problema onima kojima je stan zaista i potreban, umesto sto ste kroz trenutni model davanja subvencija za kredite legitimizuju postojeci obrasci i ide na korist bankama i tajkunima kojima se trpaju drzavne pare u dzepove.
 
Kapitalizam pogoduje samo bogaćenju odabranih pojedinaca na uštrb naroda koji za to mora da plaća nerealno visoke cene svega i svačega.

Valjda vam je jasno zašto su partizani posle rata pobili lopove?

Богате се јер купују станове у којима не живе и једино што треба да раде јесте да чекају да цена стану скочи, а скочиће јер сви морају у БГ и НС и мало Ниш и КГ.

Мој предлог би спречио богаћење на рачун црепа и цигле, чак, можда би власници вишка некретнина били и у благом минусу.
 
Ту би кроз пореску политику могло да се прецизира,

шта је некретнина за живот, шта викендица, шта село,

па нпр. ако неко има три некретнине, једну у граду, једну на селу једну у викенд насељу, то би се другачије рачунало,

од нпр. некога ко има три стана у граду, у једном живи а друга два не издаје, већ му стоји празно.
 
Дакле, колега Гимини каже ово



Рекли сте
колико у Србији има празних некретнина?




Gemini је рекао​

Према подацима из последњег Пописа становништва, домаћинстава и станова (2022), који су обрађени и објављени током 2023. и 2024. године, Србија има изненађујуће велик број празниx некретнина.

Бројке су прилично фрапантне:

1. Укупан број напуштених и привремено ненастањених станова​

Према званичним подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у Србији постоји око 123.000 напуштених станова и преко 500.000 привремено ненастањених станова.

  • Напуштени станови: То су објекти у којима се нико не појављује годинама, који су често оронули и у којима је прекинута свака активност.
  • Привремено ненастањени станови:Овде спадају некретнине које су функционалне, али у њима нико не живи за стално. Ту се убрајају:
    • Станови који се издају (а често нису пријављени).
    • Станови које наши људи из дијаспоре чувају за одмор или старост.
    • Некретнине које служе искључиво за "чување капитала" (купљене као инвестиција).
    • Викендице које су категорисане као станови.


Цена некретнина у Београду је као у Дубаију, а Срби су далеко већа сиротиња од становника Дубаија. И финансијска и морална и културна сиротиња.

Па, опет, у Србији има много празних некретнина, али цена некретнина и даље расте и расте као луда.

Дакле, станови и куће празни (не само по забаченим селима, него у сред великих градова) а цене отишле у небеса. Па док се људи муче да себи обезбеде кров над главом, свуда око њих празни станови. Породица купи за огромне паре кроз вишевековни кредит себи неки станчић у новој згради, а пола те зграде са празним становима (који људима служе као инвестиција, а не место за становање).

Иако има превише станова, понуда станова није велика, јер празни нису на тржишту.

Више пута сам на форуму писао о порезу на квадрате

https://forum.krstarica.com/threads...ljackala-na-desetine-hiljada-gradjana.912133/

Углавном сам (и то баш од сиротиње која не би ни плаћала те порезе) дочекиван на нож (фигуративно), јер хоћу да опорезујем нешто што је "њихово".

Пореска политика не служи само да се убирају порези за државу (држава зарађује од ПДВ и акциза, не од пореза на имовину), већ и да се грађани упуте на одређено понашање. Како Србија има огроман број некретнина на мали број становника, те некретнине би требало поштено расподелити, али не тако што ће некоме да се узме и да заслужном или незаслужном грађанину, већ да се органски, тржишно дође до прерасподеле некретнина.

Када би држава решила да вишак стамбеног простора по породици додатно опорезује, сви они власници вишка некретнина би решили да продају своје некретнине. Стављањем већег броја некретнина на тржиште цене некретнина би почеле да падају, а они којима некретнине требају би коначно имали и већи избор некретнина + за мање пара би могли себи да обезбеде некретнину. Они који имају мању, могли би да се уселе у већу.

Сам предлог је горе на линку ка поруци са друге теме (ако неког занима начин опорезивања).

А сам порез би сваке године на вишак стамбеног простора био све већи и већи

Нпр.
2027. 4 % од вредности некретнине
2028. 5 %
2029 7 %
2030 9 % и тако даље (проценат вадим из рукава, може да буде већи или мањи, у зависности од процене кретања тржишта некретнина). Вероватно и већи од ових процената које сам навео.

Онда би власници празних станова, да не плаћају порезе на празно, кренули да продају своје некретнине, па би
1. цена некретнина пала
2. бескућници би се скућили
3. Понуда би била већа па би свако себи нашао одговарајућу некретнину, бољу него сада у ограниченом тржишту
4. они који продају некретнине, новац би уложили у паметније ствари (бизнис, С&П 500 и сл), чиме би се и привреда развијала а и тржиште капитала


Једини проблем би био што људи много гледају америчке филмове па би се бунили "моја имовина је светињаааааа!!!!"

Светиња Манастир Василија Острошког, а не вишак некретнина,

"ааааа....плаћам кирију држави што живим у свом стану...ааааа".

па не би се порез плаћао за некренину за живот, већ за вишак некретнина (нпр. станови по новим зградама у БГ који годинама стоје празни).

У року од пар година би се средила ситуација са некретнинама у Србији.

Порез би зависио не од квадратуре, већ од вредности некретнине, тако да се не би ни опорезивале сеоске куће или куће у викенд насељима или би то било минимално.
Vecu glupost nisam nikad procitao.

Zaprati malo profesora Zeca na yt pa ce ti biti jasnije.

U Srbiji nema u sta da se ulaze sem u nekretnine. Nema berze, nema zapocinjanja nekog biznisa ako ne radis sa mafijom/rezimom, ako novac stoji gubi vrednost zbog inflacije, u bankama vidimo kakve su nam banke i znamo sta je bilo ranije kako je otimana devizna stednja ili kako je novac gubio vrednost 90tih...

I na kraju jedino sto ostane su nekretnine.

A to sve nema nikakve veze sa cenom nekretnina kao sto ti mislis.

Jer se ovde zida nenormalno. I imas nenormalan broj nekretnina na trzistu i u izgradnji. To sto zida mafija ona prodaje po ceni po kojoj hoce iz svojih razloga. I normalno kad skace cena novogradnje da skace i cena starogradnje na istoj lokaciji.

Pricas o 100.000 nekretnina koje su po tebi visak, a legalne su. A imas 5 miliona nelegalnih nekretnina na 6 miliona stanovnika. Evo sad se milion prijavilo za legalizaciju, a tih milion do sada nisu mogli da budu u prometu jer nisu bili u katastru.

Pa ces sad da vidis kad se pojavi jos milion neketnina na trzistu da li ce da padnu cene.
 
Vecu glupost nisam nikad procitao.

Zaprati malo profesora Zeca na yt pa ce ti biti jasnije.

U Srbiji nema u sta da se ulaze sem u nekretnine. Nema berze, nema zapocinjanja nekog biznisa ako ne radis sa mafijom/rezimom, ako novac stoji gubi vrednost zbog inflacije, u bankama vidimo kakve su nam banke i znamo sta je bilo ranije kako je otimana devizna stednja ili kako je novac gubio vrednost 90tih...

I na kraju jedino sto ostane su nekretnine.

A to sve nema nikakve veze sa cenom nekretnina kao sto ti mislis.

Jer se ovde zida nenormalno. I imas nenormalan broj nekretnina na trzistu i u izgradnji. To sto zida mafija ona prodaje po ceni po kojoj hoce iz svojih razloga. I normalno kad skace cena novogradnje da skeace i cena starogradnje na istoj lokaciji.

Pricas o 100.000 nekretnina koje su po tebi visak, a legalne su. A imas 5 miliona nelegalnih nekretnina na 6 miliona stanovnika. Evo sad se milion prijavilo za legalizaciju, a tih milion do sada nisu mogli da budu u prometu jer nisu bili u katastru.

Pa ces sad da vidis kad se pojavi jos milion neketnina na trzistu da li ce da padnu cene.

Нема ништа осим некретнина?

Можеш да уложиш паре у банку.

Можеш преко Интерактив брокера и на америчку берзу.

Можеш и да уложиш у бизнис.

Година је 2026. улагање је један клик удаљено.

Те "нелегалне" некретнине су ти, најчешће, разне шупе и гараже. Свака шупа и гаража улази у тај број од 5 000000 које помињеш. И углавном су по селима, тако да немају никакву тржишну вредност нити икоме осим њиховим власницима требају, па ни најмање не утичу на цене некретнина.

Зида се по пар већих градова. И, уместо, да то купе људи којима треба некретнина, купују људи да би чували капитал, па су некретнине празне. Чак их и не издају.

А по мом систему, ко изда некретнину, добио би смањење пореза, па би се натерали људи и да више издају, ако имају, па да пријаве да су издали и добију ослобађање од пореза, а добијамо и евиденцију закупаца + већи број станова за закуп, па нижа цена и за закуп.
 
главни проблем овде је што сиротиња која нема ништа, а обично ништа ни у глави, зато је сиротиња, брани богате јер је убеђена да је порез на некрентине уперен против сиротиње,

а уперен је баш против богатих.
 
Što bi se neko kockao sa dedovinim? Banke ne daju kamatu na primer još ti njima plaćaš što ti čuvaju novac.

Porez je isključivo smišljen samo za sirotinju.

Банке дају на динарску 4,5 %, а на девизну 3 %.

Свакако би било корисније да неко живи у тим стнаовима, а новац од тих станова да буде, макар у банци. А може и у друге облике улагања.

@Гамбино би нам саветовао С&П 500 и берзу.
 
U Srbiji nema u sta da se ulaze sem u nekretnine. Nema berze, nema zapocinjanja nekog biznisa ako ne radis sa mafijom/rezimom, ako novac stoji gubi vrednost zbog inflacije, u bankama vidimo kakve su nam banke i znamo sta je bilo ranije kako je otimana devizna stednja ili kako je novac gubio vrednost 90tih...

I na kraju jedino sto ostane su nekretnine.
Sa ovim delom posta se slazem, i to jeste problem koji utice zasto se nekretnine po velikim gradovima toliko traze i kupuju,
 
Нема ништа осим некретнина?

Можеш да уложиш паре у банку.

Можеш преко Интерактив брокера и на америчку берзу.

Можеш и да уложиш у бизнис.

Година је 2026. улагање је један клик удаљено.

Те "нелегалне" некретнине су ти, најчешће, разне шупе и гараже. Свака шупа и гаража улази у тај број од 5 000000 које помињеш. И углавном су по селима, тако да немају никакву тржишну вредност нити икоме осим њиховим власницима требају, па ни најмање не утичу на цене некретнина.

Зида се по пар већих градова. И, уместо, да то купе људи којима треба некретнина, купују људи да би чували капитал, па су некретнине празне. Чак их и не издају.

А по мом систему, ко изда некретнину, добио би смањење пореза, па би се натерали људи и да више издају, ако имају, па да пријаве да су издали и добију ослобађање од пореза, а добијамо и евиденцију закупаца + већи број станова за закуп, па нижа цена и за закуп.
Све то је ризик, то је један огроман проблем. Можеш 100% да рачунаш да ћеш изгубити те паре а добитак може да буде али не мора. Ко ће неком вратити уложени новац ако му пропадне? Некретније су најсигурнији капитал и то под условом да држава не наметне нешто.

Пре свега, крива је инфлација, тј. државно штампање новца што ни најмање не би смело да постоји у систему који се позива на закон понуде и потражње. Зашто не штедети у нечему другачијем материјалном, зато што је држава новац наметнула као једино ликвидно средство у међусобној размени а свака трансакција из материјалног добра у новац и из новца у материјално добро кошта и плаћа се порез, док не постоји порез на сам новац који неко поседује осим ако капиталисти чак и то не уведу. Чак и злату расте или опада вредност у зависности од закона понуде и потражње и негде се плаћа порез за поседовање, за обезвређивање новца крива је искључиво држава због штампања само зато да би се испуњавали нечији интереси.
 

Back
Top