Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 96.696
Дакле, колега Гимини каже ово
Рекли сте
колико у Србији има празних некретнина?
Бројке су прилично фрапантне:
Цена некретнина у Београду је као у Дубаију, а Срби су далеко већа сиротиња од становника Дубаија. И финансијска и морална и културна сиротиња.
Па, опет, у Србији има много празних некретнина, али цена некретнина и даље расте и расте као луда.
Дакле, станови и куће празни (не само по забаченим селима, него у сред великих градова) а цене отишле у небеса. Па док се људи муче да себи обезбеде кров над главом, свуда око њих празни станови. Породица купи за огромне паре кроз вишевековни кредит себи неки станчић у новој згради, а пола те зграде са празним становима (који људима служе као инвестиција, а не место за становање).
Иако има превише станова, понуда станова није велика, јер празни нису на тржишту.
Више пута сам на форуму писао о порезу на квадрате
https://forum.krstarica.com/threads...ljackala-na-desetine-hiljada-gradjana.912133/
Углавном сам (и то баш од сиротиње која не би ни плаћала те порезе) дочекиван на нож (фигуративно), јер хоћу да опорезујем нешто што је "њихово".
Пореска политика не служи само да се убирају порези за државу (држава зарађује од ПДВ и акциза, не од пореза на имовину), већ и да се грађани упуте на одређено понашање. Како Србија има огроман број некретнина на мали број становника, те некретнине би требало поштено расподелити, али не тако што ће некоме да се узме и да заслужном или незаслужном грађанину, већ да се органски, тржишно дође до прерасподеле некретнина.
Када би држава решила да вишак стамбеног простора по породици додатно опорезује, сви они власници вишка некретнина би решили да продају своје некретнине. Стављањем већег броја некретнина на тржиште цене некретнина би почеле да падају, а они којима некретнине требају би коначно имали и већи избор некретнина + за мање пара би могли себи да обезбеде некретнину. Они који имају мању, могли би да се уселе у већу.
Сам предлог је горе на линку ка поруци са друге теме (ако неког занима начин опорезивања).
А сам порез би сваке године на вишак стамбеног простора био све већи и већи
Нпр.
2027. 4 % од вредности некретнине
2028. 5 %
2029 7 %
2030 9 % и тако даље (проценат вадим из рукава, може да буде већи или мањи, у зависности од процене кретања тржишта некретнина). Вероватно и већи од ових процената које сам навео.
Онда би власници празних станова, да не плаћају порезе на празно, кренули да продају своје некретнине, па би
1. цена некретнина пала
2. бескућници би се скућили
3. Понуда би била већа па би свако себи нашао одговарајућу некретнину, бољу него сада у ограниченом тржишту
4. они који продају некретнине, новац би уложили у паметније ствари (бизнис, С&П 500 и сл), чиме би се и привреда развијала а и тржиште капитала
Једини проблем би био што људи много гледају америчке филмове па би се бунили "моја имовина је светињаааааа!!!!"
Светиња Манастир Василија Острошког, а не вишак некретнина,
"ааааа....плаћам кирију држави што живим у свом стану...ааааа".
па не би се порез плаћао за некренину за живот, већ за вишак некретнина (нпр. станови по новим зградама у БГ који годинама стоје празни).
У року од пар година би се средила ситуација са некретнинама у Србији.
Порез би зависио не од квадратуре, већ од вредности некретнине, тако да се не би ни опорезивале сеоске куће или куће у викенд насељима или би то било минимално.
Рекли сте
колико у Србији има празних некретнина?
Gemini је рекао
Према подацима из последњег Пописа становништва, домаћинстава и станова (2022), који су обрађени и објављени током 2023. и 2024. године, Србија има изненађујуће велик број празниx некретнина.Бројке су прилично фрапантне:
1. Укупан број напуштених и привремено ненастањених станова
Према званичним подацима Републичког завода за статистику (РЗС), у Србији постоји око 123.000 напуштених станова и преко 500.000 привремено ненастањених станова.- Напуштени станови: То су објекти у којима се нико не појављује годинама, који су често оронули и у којима је прекинута свака активност.
- Привремено ненастањени станови: Овде спадају некретнине које су функционалне, али у њима нико не живи за стално. Ту се убрајају:
- Станови који се издају (а често нису пријављени).
- Станови које наши људи из дијаспоре чувају за одмор или старост.
- Некретнине које служе искључиво за "чување капитала" (купљене као инвестиција).
- Викендице које су категорисане као станови.
Цена некретнина у Београду је као у Дубаију, а Срби су далеко већа сиротиња од становника Дубаија. И финансијска и морална и културна сиротиња.
Па, опет, у Србији има много празних некретнина, али цена некретнина и даље расте и расте као луда.
Дакле, станови и куће празни (не само по забаченим селима, него у сред великих градова) а цене отишле у небеса. Па док се људи муче да себи обезбеде кров над главом, свуда око њих празни станови. Породица купи за огромне паре кроз вишевековни кредит себи неки станчић у новој згради, а пола те зграде са празним становима (који људима служе као инвестиција, а не место за становање).
Иако има превише станова, понуда станова није велика, јер празни нису на тржишту.
Више пута сам на форуму писао о порезу на квадрате
https://forum.krstarica.com/threads...ljackala-na-desetine-hiljada-gradjana.912133/
Углавном сам (и то баш од сиротиње која не би ни плаћала те порезе) дочекиван на нож (фигуративно), јер хоћу да опорезујем нешто што је "њихово".
Пореска политика не служи само да се убирају порези за државу (држава зарађује од ПДВ и акциза, не од пореза на имовину), већ и да се грађани упуте на одређено понашање. Како Србија има огроман број некретнина на мали број становника, те некретнине би требало поштено расподелити, али не тако што ће некоме да се узме и да заслужном или незаслужном грађанину, већ да се органски, тржишно дође до прерасподеле некретнина.
Када би држава решила да вишак стамбеног простора по породици додатно опорезује, сви они власници вишка некретнина би решили да продају своје некретнине. Стављањем већег броја некретнина на тржиште цене некретнина би почеле да падају, а они којима некретнине требају би коначно имали и већи избор некретнина + за мање пара би могли себи да обезбеде некретнину. Они који имају мању, могли би да се уселе у већу.
Сам предлог је горе на линку ка поруци са друге теме (ако неког занима начин опорезивања).
А сам порез би сваке године на вишак стамбеног простора био све већи и већи
Нпр.
2027. 4 % од вредности некретнине
2028. 5 %
2029 7 %
2030 9 % и тако даље (проценат вадим из рукава, може да буде већи или мањи, у зависности од процене кретања тржишта некретнина). Вероватно и већи од ових процената које сам навео.
Онда би власници празних станова, да не плаћају порезе на празно, кренули да продају своје некретнине, па би
1. цена некретнина пала
2. бескућници би се скућили
3. Понуда би била већа па би свако себи нашао одговарајућу некретнину, бољу него сада у ограниченом тржишту
4. они који продају некретнине, новац би уложили у паметније ствари (бизнис, С&П 500 и сл), чиме би се и привреда развијала а и тржиште капитала
Једини проблем би био што људи много гледају америчке филмове па би се бунили "моја имовина је светињаааааа!!!!"
Светиња Манастир Василија Острошког, а не вишак некретнина,
"ааааа....плаћам кирију држави што живим у свом стану...ааааа".
па не би се порез плаћао за некренину за живот, већ за вишак некретнина (нпр. станови по новим зградама у БГ који годинама стоје празни).
У року од пар година би се средила ситуација са некретнинама у Србији.
Порез би зависио не од квадратуре, већ од вредности некретнине, тако да се не би ни опорезивале сеоске куће или куће у викенд насељима или би то било минимално.