Rešavanje problema: Popraviti krov ili prazniti posudu?

Zen priča
Dva monaha, dok su sedeli u svojoj kolibi, primietili su da krov pušta vodu.
Jedan od monaha odluči da popravi krov, dok je drugi doneo posudu da
sakupi vodu koja kaplje. Monah koji je doneo posudu rekao je prvom monahu:
"Zašto popravljati krov kad možemo stalno prazniti posudu?"

Priča prikazuje dva pristupa rešavanju problema. Isto tako bi bilo legitimno
pitanje ''Zašto stalno prazniti posudu kad možemo da popravimo krov?''
Jedan monah je išao direktno na izvor problema, dok je drugi tražio lakše
i privremeno rešenje.

Na koji način vi pristupate rešavanju problema?
ko još popravlja krov dok pada kiša?...znači prvo brzo privremeno rešenje koje trenutno uklanja posledice, a onda natenane promišljeno rešiti izvor problema u vreme pogodno za to....
 
Da, u ovoj priči izvor problema je očigledan. A u svakodnevnim životnim situacijama
često ne znamo šta je izvor ili mislimo da je izvor nešto drugo. Samo otkrivanje
izvora može biti prilično izazovno.

Ali je dobro da je iz priče barem jasno da će taj krov propasti načisto vremenom, ako
budemo stalno praznili posudu. Tako da ćemo na kraju novi krov morati da pravimo.

Занимљаве паралеле...

Кућа је Крста и кров је овај ПДФ..... теме су посуде... а реплике односно постови су 'прaжњење'

.. Е једино има не два него 2 000 002 ...'монка'
 
Nekada davno u jednoj dalekoj zemlji, iza sedam gora, iza sedam mora, živela su
dva monaha.

Hajde skratiću ti.
Da li kada imaš problem tražiš uzork ili privremeno rešenje?

Има гомила решења.....Доливаш у посуду .... Разбијеш посуду... Набушиш пар рупа у крову .... Скренеш оближњи водопад на кров ....

НичеФ
 
Nekada davno u jednoj dalekoj zemlji, iza sedam gora, iza sedam mora, živela su
dva monaha.

Hajde skratiću ti.
Da li kada imaš problem tražiš uzork ili privremeno rešenje?
Teško pitanje. Mislim da impulsivno prvo nađem privremeno rešenje koje može postati i trajno ako problem nije veliki. Ako je problem veliki, npr. imaš neke postraumatske promene u ponašanju, gde nijedno privremeno rešenje ne može da izdrži test vremena, onda jbg - zasuci rukave pa kopaj.
 
meni je svaki problem veliki
uvek ga doživim veoma lično
bez obzira da li mi stvarno prokišnjava krov pa mi trebaju alpinisti ili me boli duša pa mi treba zagrljaj
Ne možeš drugačije ni rešiti problem. Mora biti u fokusu prvo problem, a onda traženje
rešenja. To ne znači da si problem preuveličala, nego ono što nam je trenutno u fokusu
čini da sve ostalo nestane. Dok si time zaokupljena, kada bi te neko pitao čime se baviš
ispalo bi da se baviš nečim malecnim dok u Ukrajini ljudi ginu. Ali to su samo izgovori
da se ne uradi ništa.
Zanemarivanje manjih problema čini da se nakupe i postanu jedan složeniji problem.
Možda se veličina problema može meriti time koliko je komplikovano pronaći rešenje.
 
Ne možeš drugačije ni rešiti problem. Mora biti u fokusu prvo problem, a onda traženje
rešenja. To ne znači da si problem preuveličala, nego ono što nam je trenutno u fokusu
čini da sve ostalo nestane. Dok si time zaokupljena, kada bi te neko pitao čime se baviš
ispalo bi da se baviš nečim malecnim dok u Ukrajini ljudi ginu. Ali to su samo izgovori
da se ne uradi ništa.
Zanemarivanje manjih problema čini da se nakupe i postanu jedan složeniji problem.
Možda se veličina problema može meriti time koliko je komplikovano pronaći rešenje.
Da za ovo što si napisala teralo me da razmislim o problemu koji sam imala
ako ga uopšte mogu tako nazvati i načinu na koji sam došla do rešenja
kad mi je umro muž pre nepunih godinu dana
meni su svi u familiji sugerisali da mi treba psihoterapeut da mi pomogne da prebrodim krizu.
jedva sam pristala, računam ako sam prevalila dva grada dva braka i troje dece preko svoje grbe
šta će mi sad neko pomagalo da prođem kroz taj proces tuge ali eto njima za ljubav sam pristala
i posle četvrte terapije ja dolazim kod nje i odlazim u još gorem stanju
ona izvlači iz mene sve najtužnije momente i to me tera da se urušim na putu do kuće još crnje nego što sam bila srušena kad sam došla
govorila mi je takve stvari da sam ja stekla utisak o sebi da nema više ničeg za šta mogu da živim
a onda mi je pomenula da sam u deluziji i naravno sledeći korak je bio psihijatar i terapija...
naravno njena drugarica po preporuci.
to je za mene bio ogroman problem jer kao što rekoh svašta sam preturila preko glave a nije mi nikada trebalo da pijem hemiju i antidepresive.
veoma sam svesno orijentisana u vremenu i prostoru
u razgovoru neuropsihijatar kaže meni sredićemo vas i ponaša se prema meni pokroviteljski. ponaša se prema meni kao da me zna iako me ne poznaje
kaže rekla je meni ta psihoterapeutkinja sve.
čuj njih dve su pričale o meni na profesionalnom nivou
toliko me to izbacilo iz takta da mislim da mi je rešenje stiglo u trenutku kao bljesak munje.
i izašla sam iz tog točkića u koji su me ubacile njih dve veoma elegantno
na prvoj terapiji sa psihijatrom sam bila našminkana sa sve biserima na vratu, pričala artikulisano i sa puno energije planirala svoje putovanje i nastavak života...
utisak koji sam ostavila je bio na izveštaju kao i cena za pola sata razgovora
nije potrebna terapija normalna sam nemam deluzije mogu da idem dalje....
eto.
posle sam se lečila od tuge kako sam umela i znala. sama bez ičije pomoći.
 
posle sam se lečila od tuge kako sam umela i znala. sama bez ičije pomoći.
Ovo mi liči na onu situaciju kad se mama i tetka udruže da mi pomognu
a ja sve to vidim kao izdaju. Što u suštini i jeste, čak i kada se o detetu
radi, a kamo li o odrasloj osobi. Sama ćeš reći šta imaš..
I dobro je po tebe što su tako brzo pokazale lošu stranu. Zamisli da
si posle par meseci rada shvatila da nešto nije kako treba. Ovako samo
ko ih šiša.
Dobar terapeut je zlata vredan. A ja sam samo imala sreće. Eto tako
guglala i rekla ''ta''. Nikad me nije pustila da izađem pre nego što se
stabilizujem. Mogu da ostanem zapitana i da imam o čemu da promišljam
do sledećeg puta, ali emotivno stabilna. Uopšte rad ne treba da bude
takav da u prva četiri tretmana ide tako grubo direktno u metu.
Koja je to vrsta psihoterapije, da znam da je ne preporučim nikome?
 
Ovo mi liči na onu situaciju kad se mama i tetka udruže da mi pomognu
a ja sve to vidim kao izdaju. Što u suštini i jeste, čak i kada se o detetu
radi, a kamo li o odrasloj osobi. Sama ćeš reći šta imaš..
I dobro je po tebe što su tako brzo pokazale lošu stranu. Zamisli da
si posle par meseci rada shvatila da nešto nije kako treba. Ovako samo
ko ih šiša.
Dobar terapeut je zlata vredan. A ja sam samo imala sreće. Eto tako
guglala i rekla ''ta''. Nikad me nije pustila da izađem pre nego što se
stabilizujem. Mogu da ostanem zapitana i da imam o čemu da promišljam
do sledećeg puta, ali emotivno stabilna. Uopšte rad ne treba da bude
takav da u prva četiri tretmana ide tako grubo direktno u metu.
Koja je to vrsta psihoterapije, da znam da je ne preporučim nikome?
u tom trenutku nisam ni razmišljala da li je ona samo neki priučeni terapeut.
njen broj je stigo do mene kao preporuka. mislila sam da će mi pomoći bila sam očajna
a njene terapije su se svodile na neke zaista smešne rituale koje je trebalo da sprovodim kod kuće
kad bi čula da nisam izvršavala bila je veoma razočarana.
imala je ordinaciju sa jos nekim likovima u nekom stanu ima i stranu na fejsbuku gde se reklamira kao neko sa dugogodišnjim iskustvom.
ali nastupila je kao neko ko će dugo biti uz mene a po njenoj proceni ja sam bila baš takav pacijent.
teško mi je palo što je potcenila moju inteligenciju zamagljenu neizmernom tugom zbog iznenadnog gubitka.
zato je to moralo da se završi po kratkom postupku.
 
u tom trenutku nisam ni razmišljala da li je ona samo neki priučeni terapeut.
njen broj je stigo do mene kao preporuka. mislila sam da će mi pomoći bila sam očajna
a njene terapije su se svodile na neke zaista smešne rituale koje je trebalo da sprovodim kod kuće
kad bi čula da nisam izvršavala bila je veoma razočarana.
imala je ordinaciju sa jos nekim likovima u nekom stanu ima i stranu na fejsbuku gde se reklamira kao neko sa dugogodišnjim iskustvom.
ali nastupila je kao neko ko će dugo biti uz mene a po njenoj proceni ja sam bila baš takav pacijent.
teško mi je palo što je potcenila moju inteligenciju zamagljenu neizmernom tugom zbog iznenadnog gubitka.
zato je to moralo da se završi po kratkom postupku.
Ne znam kako izgledaju druge psihoterapije osim telesne. Mi do četvrtog
susreta nismo ni načele glavni problem. I tek kasnije u nekom razgovoru
sam shvatila da je u početku morala da proveri protočnost. Gde su blokade
fizičke u izražavanju emocija. Pa da njih otklonimo. Onda da vidi koliki
kapacitet imam da podnesem neku emociju. I sve to tako pažljivo, da na
kraju kad dođe do glavnog porblema to prođe bez prepreka i povreda.
Tebe je ova povređivala i pre nego što je pričala sa nekim drugim o tvom
problemu.

Opiši nekad te smešne rituale. Baš me zanima o čemu se radi.
 
Ne znam kako izgledaju druge psihoterapije osim telesne. Mi do četvrtog
susreta nismo ni načele glavni problem. I tek kasnije u nekom razgovoru
sam shvatila da je u početku morala da proveri protočnost. Gde su blokade
fizičke u izražavanju emocija. Pa da njih otklonimo. Onda da vidi koliki
kapacitet imam da podnesem neku emociju. I sve to tako pažljivo, da na
kraju kad dođe do glavnog porblema to prođe bez prepreka i povreda.
Tebe je ova povređivala i pre nego što je pričala sa nekim drugim o tvom
problemu.

Opiši nekad te smešne rituale. Baš me zanima o čemu se radi.
Trebalo je kad se vratim u svoj stan da skuvm čaj i sednem zatim fokusiram svoju pažnju na njegove stvari
koje stoje svuda po stanu i da slušam tu tišinu turobnu i tešku.
zatim da se obraćam sebi pa stvarima pa njoj sve tako pričajući
ovo su njegove naočare i da opišem neki dogadjaj
kao da je ona tu …mislim
meni je zvučalo čudno jbt ko lujka da pričam sa ženom koja nije tu
trudila se da uzme moje vreme i van terapija…da mi postane neophodna da zavisim od nje i zovem je noću kad dobijem napad panike
u tom pravcu je išlo…

pa sam odbacila kao tešku glupost i tada mi je palo na pamet da ona baš nema kompas
i da mi ne prija taj pristup
totalno sam drugačiji senzibilitet a ona to nije prepoznala već je krenula po šablonu sa nekog kursa
 
Trebalo je kad se vratim u svoj stan da skuvm čaj i sednem zatim fokusiram svoju pažnju na njegove stvari
koje stoje svuda po stanu i da slušam tu tišinu turobnu i tešku.
zatim da se obraćam sebi pa stvarima pa njoj sve tako pričajući
ovo su njegove naočare i da opišem neki dogadjaj
kao da je ona tu …mislim
meni je zvučalo čudno jbt ko lujka da pričam sa ženom koja nije tu
trudila se da uzme moje vreme i van terapija…da mi postane neophodna da zavisim od nje i zovem je noću kad dobijem napad panike
u tom pravcu je išlo…

pa sam odbacila kao tešku glupost i tada mi je palo na pamet da ona baš nema kompas
i da mi ne prija taj pristup
totalno sam drugačiji senzibilitet a ona to nije prepoznala već je krenula po šablonu sa nekog kursa
krsti se.gif
izvini, al morala sam da se prekrstim..

Dobro si se ti od nje spasila na vreme. Kako tako na daljinski, ona je tu
a nije tu i ko onda prati kako taj proces izgleda i da li ide u dobrom pravcu.
Mislim, čak i da to ima nekakvog smisla koji ja ne razumem trenutno, ona
bi trebala da isprati. I ti uvek imaš pravo da nešto ne prihvatiš, bez da se
ona zbog toga razočarava.

Dobro. Nekad je dakle bolje krov popraviti sam, nego rizikovati sa lošim
majstorima.
 
Trebalo je kad se vratim u svoj stan da skuvm čaj i sednem zatim fokusiram svoju pažnju na njegove stvari
koje stoje svuda po stanu i da slušam tu tišinu turobnu i tešku.
zatim da se obraćam sebi pa stvarima pa njoj sve tako pričajući
ovo su njegove naočare i da opišem neki dogadjaj
kao da je ona tu …mislim
meni je zvučalo čudno jbt ko lujka da pričam sa ženom koja nije tu

Da li si posle proverila na netu njene podatke? Kako ona može da radi terapiju izlaganjem ako nije prisutna?

Možda je mislila na ovakvu terapiju https://www.epsihijatar.net/uloga-virtuelne-realnosti-u-psihijatriji/

Prvi put čujem za ovu VR terapiju i ne znam da li je psihijatri primenju.

Ta psihoterapeutkinja je veoma, veoma čudna.
 

Back
Top