dess
Poznat
- Poruka
- 7.252
(текст је о Републици Српској, а иста је ситуација и у Србији).
Актуелна власт у Српској већ неколико година брине првенствено о положају Хрвата у БиХ. Влада Републике Српске на све могуће начине привреду Српске веже за Хрватску. Крајње је вријеме да се отворено каже да је данас већи непријатељ по дејтонску аутономију Српске њена власт, која је прохрватска, од политичких структура из Сарајева, које традиционално ненаклоно гледају на Бању Луку, али више немају толико снажну међународну подршку за своје унитаристичке циљеве.
Од самог свог настанка Република Српска није имала позитивнији однос међународних фактора. Томас Кантримен, помоћник замјеника америчког државног секретара, више је пута у посљедњих неколико мјесеци поновио да је став Америке да БиХ мора задржати своју дејтонску структуру, а што значи два ентитета и три конститутивна народа. Такође, Кантримен је нагласио да снажни ентитети никако нису у колизији са европским путем БиХ, и то је први пут да је неки амерички функционер тако високог калибр,а не само пренио амерички став да је Република Српска неупитна, него и да има право на своје институционално, политичко и економско јачање. Уз неспорну руску политичку и економску подршку, уз једну све више неутралну позицију ЕУ, кад су у питању унутрашњи политички процеси у БиХ, ово су сјајни сигнали.
И не заустављају се ствари само на томе. Послије прошлогодишњих општих избора, колико год неко био задовољан или незадовољан њиховим исходом, Република Српска је имала и једну сјајну унутрашњу политичку шансу. Она је релативно брзо конституисала своје легалне и легитимне органе власти, што је свакако значајно за емитовање једне поруке политичке стабилности. И умјесто да се њена власт тада фокусира на Републику Српску, да предузме све да се економија Српске ревитализује, будући да је она и највећи гарант постојања Републике Српске и највећа опасност по њену судбину, актуелна власт је свој примарини посао ставила у други план, сасвим непотребно се укључивши у унутрашње ствари Федерације БиХ.
Све то значи сљедеће: СНСД је показао да му је подједнако, ако не и више, стало до Федерације БиХ од Републике Српске. Такође, јасно је да власт у Српској више брани интересе Хрвата у БиХ од интереса Срба. Политичка елита у Српској апсолутно нема визију како поправити катастрофално економско стање, па се окреће и манипулише суштински потпуно небитним темама. Незапосленост у Српској прешла је 40% и о томе нико не говори, као што нико не говори и о томе да су њени социјални фондови већ доживјели крах, који ће значити и коначан крах Републике Српске.
Коначан и дефинитиван доказ чињенице да власт Републике Српске игра по нотама хрватске политике јесте и тајминг расписивања референдума о одлукама ОХР-а у Народној скупштини РС. Чак и да се не осврћемо на неспорну чињеницу да је власт расписала референдум само о оним темама које њу директно „сврбе“, без да је била поштена па упитала грађане и шта они мисле о смјенама високих функционера РС (ех, да, то и нису могли, јер би то значило да послије Николе Поплашена, Српска није имала легитимног предсједника, укључујући и овог тренутног који је, успут буди речено, највише и допринио гажењу уставног поретка Српске кад је излобирао Поплашенову смјену и тиме отворио простор за све потоње дивљачке поступке високих представника), да се не упитамо зашто нам власт није већ толико патриотска да одмах распише и референдум о независности Републике Српске (зар и то није демократски и зашто се народ не би могао изјаснити и о том питању, кад је већ легитимно да се изјасни о другим стварима), остаје јасно попут дана да је тај референдум расписан свега пар дана прије доношења пресуда хрватским генералима у Хагу, а које су јасно потврдиле оно што смо одавно знали: данашња независна Хрватска, попут оне из 1941.године, настала је на бруталном злочину над Србима.
Прохрватска власт у Републици Српској због тога је и изабрала овај моменат за расписивање референдума. Њој није циљ јачање Републике Српске, њена еманципација, побољшање живота грађана. Не. Њен циљ је да од Републике Српске поново прави „лошег момка“ кад год се стекну сви услови да Хрватска и њена политика понесу тај епитет.
Умјесто да се релевантни политички кругови у свијету данас баве проблемом легитимитета Хрватске, умјесто да хрватске странке у БиХ буду оптужене за распарчавање земље и великохрватске претензије-власт у Српској великодушно пребацује тај терет са хрватских на плећа Срба из Републике Српске.
Уколико имају добре намјере према Републици Српској Хрвати то могу веома лако да докажу: нека се јасно изјасне да поштују дејтонски капацитет Републике Српске и нека врате сва људска и имовинска права прогнаним Србима из Хрватске. Да ли је било шта од тога урађено? Слагали се или не са овим текстом, одговорите сами себи на та питања. Имате и јасне оквире: податке међународних институција о степену повратка Срба у Хрватску и поштовање њихових станарских права, као и недавне ставове тзв. Хрватског народног сабора, који је поновио да Хрвати у БиХ хоће свој ентитет и који је отворено наговјестио да се тај њихов ентитет не би територијално ограничио само на простор данашње ФБиХ. Наравно, умјесто да моментално осуди такве ставове, актуелна власт у Српској исте је-поздравила.
Излазак из дејтонских оквира ставља све поново на сто. Ноторна је глупост лапрдање представника режима да је Српска у том случају неспорна и неупитна. Република Српска мора увијек и на сваком мјесту стриктно поштовати дејтонски устав, јер је исти најбоља брана њених легитимних интереса. Ако је Хрватима нелагодно у ФБиХ-нека мјењају Вашингтонски уговор. Зашто би Срби радили њихов посао? Да вас подсјетим, кад је уговор у Вашингтону склопљен, то је учињено директно против Срба. Хрватска је тада етнички чистила Србе у Крајини, хрватске и јединице тзв. Армије БиХ су касапиле Републику Српску. Тај споразум су, дакле, Хрвати направили са Бошњацима да нанесу штету Србима. И колики садо-мазохисти Срби сад требају да буду да они траже да се мјења не вашингтонски, већ дејтонски договор, који им је посљедња заштита у БиХ, а да би спашавали оне који су њих-уништавали.
Паметном доста.
А ако ни то није доста, ево линк ка споразуму Миле Будак-Моша Пијаде из 1935.године, којим су се усташе и комунисти договорили да им је заједнички циљ "уништење свега српског и православног". Српски комунисти, који и данас владају Србијом и Српском, и даље се чврсто држе тог споразума.
Актуелна власт у Српској већ неколико година брине првенствено о положају Хрвата у БиХ. Влада Републике Српске на све могуће начине привреду Српске веже за Хрватску. Крајње је вријеме да се отворено каже да је данас већи непријатељ по дејтонску аутономију Српске њена власт, која је прохрватска, од политичких структура из Сарајева, које традиционално ненаклоно гледају на Бању Луку, али више немају толико снажну међународну подршку за своје унитаристичке циљеве.
Од самог свог настанка Република Српска није имала позитивнији однос међународних фактора. Томас Кантримен, помоћник замјеника америчког државног секретара, више је пута у посљедњих неколико мјесеци поновио да је став Америке да БиХ мора задржати своју дејтонску структуру, а што значи два ентитета и три конститутивна народа. Такође, Кантримен је нагласио да снажни ентитети никако нису у колизији са европским путем БиХ, и то је први пут да је неки амерички функционер тако високог калибр,а не само пренио амерички став да је Република Српска неупитна, него и да има право на своје институционално, политичко и економско јачање. Уз неспорну руску политичку и економску подршку, уз једну све више неутралну позицију ЕУ, кад су у питању унутрашњи политички процеси у БиХ, ово су сјајни сигнали.
И не заустављају се ствари само на томе. Послије прошлогодишњих општих избора, колико год неко био задовољан или незадовољан њиховим исходом, Република Српска је имала и једну сјајну унутрашњу политичку шансу. Она је релативно брзо конституисала своје легалне и легитимне органе власти, што је свакако значајно за емитовање једне поруке политичке стабилности. И умјесто да се њена власт тада фокусира на Републику Српску, да предузме све да се економија Српске ревитализује, будући да је она и највећи гарант постојања Републике Српске и највећа опасност по њену судбину, актуелна власт је свој примарини посао ставила у други план, сасвим непотребно се укључивши у унутрашње ствари Федерације БиХ.
Све то значи сљедеће: СНСД је показао да му је подједнако, ако не и више, стало до Федерације БиХ од Републике Српске. Такође, јасно је да власт у Српској више брани интересе Хрвата у БиХ од интереса Срба. Политичка елита у Српској апсолутно нема визију како поправити катастрофално економско стање, па се окреће и манипулише суштински потпуно небитним темама. Незапосленост у Српској прешла је 40% и о томе нико не говори, као што нико не говори и о томе да су њени социјални фондови већ доживјели крах, који ће значити и коначан крах Републике Српске.
Коначан и дефинитиван доказ чињенице да власт Републике Српске игра по нотама хрватске политике јесте и тајминг расписивања референдума о одлукама ОХР-а у Народној скупштини РС. Чак и да се не осврћемо на неспорну чињеницу да је власт расписала референдум само о оним темама које њу директно „сврбе“, без да је била поштена па упитала грађане и шта они мисле о смјенама високих функционера РС (ех, да, то и нису могли, јер би то значило да послије Николе Поплашена, Српска није имала легитимног предсједника, укључујући и овог тренутног који је, успут буди речено, највише и допринио гажењу уставног поретка Српске кад је излобирао Поплашенову смјену и тиме отворио простор за све потоње дивљачке поступке високих представника), да се не упитамо зашто нам власт није већ толико патриотска да одмах распише и референдум о независности Републике Српске (зар и то није демократски и зашто се народ не би могао изјаснити и о том питању, кад је већ легитимно да се изјасни о другим стварима), остаје јасно попут дана да је тај референдум расписан свега пар дана прије доношења пресуда хрватским генералима у Хагу, а које су јасно потврдиле оно што смо одавно знали: данашња независна Хрватска, попут оне из 1941.године, настала је на бруталном злочину над Србима.
Прохрватска власт у Републици Српској због тога је и изабрала овај моменат за расписивање референдума. Њој није циљ јачање Републике Српске, њена еманципација, побољшање живота грађана. Не. Њен циљ је да од Републике Српске поново прави „лошег момка“ кад год се стекну сви услови да Хрватска и њена политика понесу тај епитет.
Умјесто да се релевантни политички кругови у свијету данас баве проблемом легитимитета Хрватске, умјесто да хрватске странке у БиХ буду оптужене за распарчавање земље и великохрватске претензије-власт у Српској великодушно пребацује тај терет са хрватских на плећа Срба из Републике Српске.
Уколико имају добре намјере према Републици Српској Хрвати то могу веома лако да докажу: нека се јасно изјасне да поштују дејтонски капацитет Републике Српске и нека врате сва људска и имовинска права прогнаним Србима из Хрватске. Да ли је било шта од тога урађено? Слагали се или не са овим текстом, одговорите сами себи на та питања. Имате и јасне оквире: податке међународних институција о степену повратка Срба у Хрватску и поштовање њихових станарских права, као и недавне ставове тзв. Хрватског народног сабора, који је поновио да Хрвати у БиХ хоће свој ентитет и који је отворено наговјестио да се тај њихов ентитет не би територијално ограничио само на простор данашње ФБиХ. Наравно, умјесто да моментално осуди такве ставове, актуелна власт у Српској исте је-поздравила.
Излазак из дејтонских оквира ставља све поново на сто. Ноторна је глупост лапрдање представника режима да је Српска у том случају неспорна и неупитна. Република Српска мора увијек и на сваком мјесту стриктно поштовати дејтонски устав, јер је исти најбоља брана њених легитимних интереса. Ако је Хрватима нелагодно у ФБиХ-нека мјењају Вашингтонски уговор. Зашто би Срби радили њихов посао? Да вас подсјетим, кад је уговор у Вашингтону склопљен, то је учињено директно против Срба. Хрватска је тада етнички чистила Србе у Крајини, хрватске и јединице тзв. Армије БиХ су касапиле Републику Српску. Тај споразум су, дакле, Хрвати направили са Бошњацима да нанесу штету Србима. И колики садо-мазохисти Срби сад требају да буду да они траже да се мјења не вашингтонски, већ дејтонски договор, који им је посљедња заштита у БиХ, а да би спашавали оне који су њих-уништавали.
Паметном доста.
А ако ни то није доста, ево линк ка споразуму Миле Будак-Моша Пијаде из 1935.године, којим су се усташе и комунисти договорили да им је заједнички циљ "уништење свега српског и православног". Српски комунисти, који и данас владају Србијом и Српском, и даље се чврсто држе тог споразума.
